Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...

[Cici]

[media]q0u0TlNt_-s[/media]

[Cici]

[media]2SmK7jjsIOA&feature=related[/media]

[sann]

... lutam ... sinoc sam izgubila san ,,, kroz prasinu naslucujem tvoj trag... otrgni se trci...obrubi osmjehom kraj mrtvog mora ...iznjedri ostrvo iz djecjeg sna ,,,zaviori mjesec sesirom prozracnog dna ...pusti me ... spracu slankast trag i ljubiti oci klikeraste boje ... vuci cu sidro sto ga u meni skaci ... sklapati dlanove oko nasih zora i suzom osoliti nasa nova mora ...zovem te dodji , dodji........

[sann]

Da li znaš koliko je milja
...naša noć daleko od Sunca
i koliko nam nedostaje života
da dočekamo zoru,
koja popi i poslednje
kapi rose naših tela?
Da li umeš da osetiš tu daljinu,
skrivenu u dušama naših senki
i umeš li da shvatiš
koliko nam tona utehe treba
za samo jedan osmeh,
čijim bi korakom mogli
da pregazimo svet,
a da pritom ni jednom
ne skrenemo sa puta?
I da li uopšte i želiš da znaš
za sve ovo o čemu ti ja pričam
ili ti je već odavno svejedno,
pa se širom zatvorenih očiju
sam nudiš stihiji,
koja te gura da me slepo voliš
sve jače i jače,
bez radosti u sreći,
onakvu kakva nisam?
Ti prkosiš vetru
uživajući u svom bolu,
rodjenom iz mog straha
da ti ljubav dajem,
a ja već dugo bežim
iz naručja tvojih želja,
samo da bih opet negde
čeznula za tobom.

Da li to znači
da se takvi mrzimo do bola
ili je ovo jedini način
na koji umemo da dajemo ljubav?

[Cici]

Čekaj me - Konstantin Simonov

Čekaj me, i ja cu doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek kaže tko me čekao nije
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat će mo kako
preživjeh vatru kletu -
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svetu...

[Cici]

Strepnja - Desanka Maksimovic

Ne, nemoj mi prici! Hocu izdaleka
da volim i zelim oka tvoja dva.
Jer sreca je lepa samo dok se ceka,
dok od sebe samo nagovestaj da.

Ne, nemoj mi prici! Ima vise drazi
ova slatka strepnja, cekanje i stra'.
Sve je mnogo lepse donde dok se trazi,
o cemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prici! Nasto to, i cemu?
Izdaleka samo sve k'o zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek' mi ne pridju oka tvoja dva.

[Cici]

Bezimena - Luis Aragon


Poveriću ti jednu tajnu Vreme si ti
Vreme je žena Ono oseća
Potrebu da mu se udvara i da se klekne
Pred njegove noge као kad se haljina raširi
Vreme je kao kosa beskrajna
Očešljana
Ogledalo koje dah zamućije i dah razbistrava
Vreme si ti koje spava u zoru kada se budi
I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo
Oh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena
I najgore je što je želja beskrajna i neispunjena
Ta žeđ oka kad ti koračaš po odaji
Ja znam da ne treba razbijati čaroliju
Mnogo je gore nego da te osetim stranom
Da bežiš sa mislima izvan nas
I srcem već u nekom drugom veku
Bože moj kako su reči teške A ustvari jeste to
Moja ljubav iznad zadovoljstva
Moja ljubav van domašaja današnjeg udarca
Ti koja kucaš na moju slepoočnicu kao časovnik
I ako ti nedišeš gušim se
I po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalom
Veliku tajnu hoću da ti kažem Svaka reč
Na mojoj usni sirotica je koja prosi
Jednu sitnicu za tvoje ruke stvarčicu koja tami pod tvojim pogledom
I zato ja kažem tako često da te volim
U nedostatku dovoljno jasnog kristala izraza kojiu bi ti stavila sebi oko vrata
Ne vređaj se zbog mog prostačkog govora
Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni šum u vatri
Reći ću ti veliku tajnu Ja ne znam
Da govorim o vremenu koje na tebe liči
Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim
Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice
Mašu rukom pošto su vozovi otišli
Šaka se smiruje tek pod novim teretom suza
Hoću da ti kažem veliku tajnu Bojim se za tebe
Bojim se onoga što te prati večerom ka prozorima
I gestove koje ti činiš od reči koje se ne izgovaraju
Bojim se vremena brzog i laganog bojim se za tebe
Hoću da ti kažem veliku tajnu Zatvori sva vrata
Lakše je umreti nego voleti
Zato ja sebe mučim životom
Ljubavi moja.

[Cici]

Biti srećan - Herman Hesse

U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti srećan.
Samo smo zato na svetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
retko činimo jedno drugoga srećnim,
jer i sebe time ne činimo srećnima.
Ako čovek može biti dobar,
može to samo onda
kada je srećan,
kada u sebi ima sklada,
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.

[sann]

Srećom: jastuci ništa ne govore. Čuvaju milion tajni u mekoj belini perja. Oni su kao lađe, velike bele lađe, što plove u nemoguće, u snove, u bezmerja. Uveče te odvedu. U zoru te dovedu. I zna se: sve je uredu...

[Cici]

Bezimena - Luis Aragon

Poveriću ti jednu tajnu Vreme si ti
Vreme je žena Ono oseća
Potrebu da mu se udvara i da se klekne
Pred njegove noge као kad se haljina raširi
Vreme je kao kosa beskrajna
Očešljana
Ogledalo koje dah zamućije i dah razbistrava
Vreme si ti koje spava u zoru kada se budi
I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo
Oh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena
I najgore je što je želja beskrajna i neispunjena
Ta žeđ oka kad ti koračaš po odaji
Ja znam da ne treba razbijati čaroliju
Mnogo je gore nego da te osetim stranom
Da bežiš sa mislima izvan nas
I srcem već u nekom drugom veku
Bože moj kako su reči teške A ustvari jeste to
Moja ljubav iznad zadovoljstva
Moja ljubav van domašaja današnjeg udarca
Ti koja kucaš na moju slepoočnicu kao časovnik
I ako ti nedišeš gušim se
I po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalom
Veliku tajnu hoću da ti kažem Svaka reč
Na mojoj usni sirotica je koja prosi
Jednu sitnicu za tvoje ruke stvarčicu koja tami pod tvojim pogledom
I zato ja kažem tako često da te volim
U nedostatku dovoljno jasnog kristala izraza kojiu bi ti stavila sebi oko vrata
Ne vređaj se zbog mog prostačkog govora
Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni šum u vatri
Reći ću ti veliku tajnu Ja ne znam
Da govorim o vremenu koje na tebe liči
Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim
Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice
Mašu rukom pošto su vozovi otišli
Šaka se smiruje tek pod novim teretom suza
Hoću da ti kažem veliku tajnu Bojim se za tebe
Bojim se onoga što te prati večerom ka prozorima
I gestove koje ti činiš od reči koje se ne izgovaraju
Bojim se vremena brzog i laganog bojim se za tebe
Hoću da ti kažem veliku tajnu Zatvori sva vrata
Lakše je umreti nego voleti
Zato ja sebe mučim životom
Ljubavi moja.

[Cici]

Ali to nije sve - Mak Dizdar

Ali to nije sve
Ti si nakanio da mene nema i pod svaku cijenu
Ideš prema meni. I u jurišu
Smejući se i plačuci
Pred sobom
Sve čistis
i ništiš
Ti si nakanio da me pod svaku cenu uništiš
Ali nikako da nađeš
Istinski put
Do mene
Jer
Ti poznaješ uklesane i utrte pute
I niti ijedan drugi
(A mali su zapravo i jalovi
Bez obzira koliko su
Za tebe
Oholog i jakog
I preteški
I
Dugi)
Ti poznaješ samo one puteve
Što prolaze
Od srca
I
Oka
Ali to nije sve
Ima puteva što su se ispružili pred nama
Bez javnog traga kolovoza
Bez voznog reda
Bez vremena
I roka
Ti misliš da je tvoja putanja do ubogog mene
Veoma sigurna i casna
Ona
Što dolazi
S lijeva
Ili
Zdesna
Zavaravaš se stalno da do mene treba ići
Smjerovima sličnim
Sa severa
Ili
Juga
Ali to nije sve
Kuga
Oči uvijek
Pametno mi traži
Ispod ustalasale na vetru razi
Iz korena zemlje gdje se zgusla tmina
A iz bezmernih visina
Odozgora
Pritiskivati
Grudi
Najjace
Može
Mora
Ali to nije sve
Ti ne znaš zakon raskrsnice
Između svetlila
I
Tmice
Ali to nije sve
Jer najmanje znaš da u svom biću
Najteza rvanja su
I ratovi pravi
U samome
Biću
Ti ne znaš dakle da zlo si moje najmanje
Izmađu mnogih
Mojih
Velikih
Zala
Ti ne znaš s kim
Imaš posla
Ti ne znaš ništa o mojoj mapi putova
Ti ne znaš da put od tebe do mene
Nije isto što i put
Od mene
Do tebe
Ti ne znaš ništa o mome bogatstvu
Skrivenom za tvoje moćne oči
(Ti ne znaš da meni je
Mnogo više
Nego što misliš
Sudbina
Namrijela
I
Dala)
Ti si nakanio da me pod svaku cijenu uništiš
Ali nikako da nađes istinski put
Do mene
Shvatam te:
Čovjek si u jednom prostoru i vremenu
Što živi tek sada i ovdje
I ne zna za bezgranični
Prostor vremena
U kojem se nalazim
Prisutan
Od dalekog jucer
Do dalekog sutra
Misleći
O tebi
Ali to nije sve.

[Cici]

Ne vjeruj - Aleksa Šantić

Ne vjeruj u moje stihove i rime
Kad ti kazu, draga, da te silno volim,
U trenutku svakom da se za te molim
I da ti u stabla urezujem ime -

Ne vjeruj No kasno, kad se mjesec javi
I prelije srmom vrh modrijeh krša,
Tamo gdje u grmu proljeće leprša
I gdje slatko spava naš jorgovan plavi,

Dođi, čekaću te U časima tijem,
Kad na grudi moje priljubiš se čvršće,
Osjetiš li, draga, da mi tjelo dršće,
I da silno gorim ognjevima svijem,

Tada vjeruj meni, i ne pitaj više
Jer istinska ljubav za riječi ne zna;
Ona samo plamti, silna, neoprezna,
Niti mari, draga, da stihove piše

[Ceca]

[Cici]

[Ceca]

.......pijemo viski s ledom
i kavu s okusom tebe
dosta nam je svega sto nije kao ovo
da nam je zauvijek tako
od ljepote bi mozda umrli
kao zvijezde .....

Zeljko Krznaric

[sann]

. lijeno tjeramo noci i utapamo se u novi dan , novi zivot u ovom jednom velikom zivotu . svako jutro je novi pocetak i jedan dan je nekada jedan zivot . na peronu kupih kartu i uletjeh u voz , pocjepah kartu , na zacudjene poglede pustih smijeh .Krik mi se ote - hej ljudi s ove raskrsnice svaka staza je jedan zivot , ja vezujem svoja raskrsca u zivote kruznog toka i ne pitam i ne trebam savjet , zelim okusit omirisati zaplivati i izroniti u svaki novi jutrom pocet dan , u zivote u ovom nasem vozu zivota .!!!

[sann]

.. kod kruznog toka iskrsnu putic i umuti tvoja htjenja ... jos jedan krug za sjenom svojom i onda , dosegni komadic plavog neba . Ja sam klovn , umornog hoda , sa snom u spoticanju ka tebi . Zaspala negdje u hladu bez hljeba , cekajuci tebe moj djecace zreli . Presjeci puteve , uspavaj san zaskoci neki bezvrijedni dan , ali , nemoj stati na kruznom toku , upleti prstima sjenkin san , uzvisi me , odnesi me, uzmi , oh uzmi ovaj * sunca komadic vreli* .

[Tea-@]

[Tea-@]

NAŠE RIJEČI

Znaš li…
da su riječi
pisane,
kao kapi
što se cijede…
sa ruže
ustreptale duše,
i na hartiji se
u smisao poslože;
i žive su,
k’o i kapi vode
kad ono žubore
i teku, teku…

I znaš li
da dugo…
budan misli
prije neg’ išta
od biti svoje
u korito ispusti…;
jer zna već
da su riječi žive
k’o i kapi vode…,
i svaku svoju
što bi od srca
prstima da krene,
on vrati nazad
i titrajima ruha
danima ispire…

I svaku onu
što stremi
bit’ silna
i podrhtava…,
kroz sita
jaka razuma,
on ju gura
i stišava…
jer zna,
da su riječi
pisane,
kao kapi
što se cijede…
sa ruže
ustreptale duše…
i da su žive,
k’o i kapi vode
kad ono žubore
i teku, teku…

I znaš li…
da predugo
budan misli
čime maže
bijele hartije,
i šta to
-njegovo,
ostaje da teče…
rijekom vremena,
kad rasahne se
trošna
zemljana saksija.

Senada Brčaninović

[Tea-@]

Đulistan

Jednom…
kad ne bude me
i kad lasta nečija
u moj đulistan
bude sletjela…
Osjetiće sama
da svaku sam ružu
iz njedara vadila
i perom – budnim
u hartije slagala.

Ako i bi’
nečeg lijepog
pod mojim rebrima
da bar ono
spasi se
crne zemlje
i truljenja.

Ako i bi’
nečeg lijepog
pod mojim rebrima
da bar ono
zauvijek
živo ostane
u bijelim ćefinima
na međi
između dva vremena.

Senada Brčaninović