Price, odlomci, citati, slobodne forme....

[dacina_curica]

Podsjeti me

Ich seh uns beide, du bist längst zu schwer
Für meine Arme, aber ich geb dich nicht her
Ich weiß, deine Monster sind genau wie meine
Und mit denen bleibt man besser nicht alleine
Und ich weiß, ich weiß, ich weiß und frage nicht
Halt dich bei mir fest, steig auf, ich trage dich

Ich werde riesengroß für dich
Ein Elefant für dich
Ich trag dich meilenweiter
Über's Land
Und ich

Trag dich so weit wie ich kann
Ich trag dich so weit wie ich kann
Und am Ende des Wegs, wenn ich muss
Trage ich dich
Trag ich dich über den Fluss

Einer der nicht sollte, weint am Telefon
Und eine die nicht wollte
Weint und weiß es schon
Deine Beine tragen dich nicht wie sie sollten
So oft gehen die
Die noch nicht weg gehen wollten
Und ich weiß, ich weiß und ich ertrag es nicht
Halt dich bei mir fest, steig auf, ich trage dich

Ich werde riesengroß für dich
Ein Elefant für dich
Ich trag dich meilenweiter
Über's Land
Und ich

Trag dich so weit wie ich kann
Ich trag dich so weit wie ich kann
Und am Ende des Wegs, wenn ich muss
Trage ich dich
Ich trag dich so weit wie ich kann
Ich trag dich so weit wie ich kann
Ich trag dich so weit wie ich kann
Ich trag dich so weit wie ich kann
Und am Ende des Wegs, wenn ich muss
Trage ich dich
Trag ich dich über den Fluss

[dacina_curica]

Heidililili, hocEM nas ubit'? Spremna?

“Nismo se tražili, samo smo se našli… A sada tako nađeni kao da se opet tražimo. Možda je to smisao ljubavi, ta lepota neizvesnosti… Čekanje na nedočekano, nadati se u beznađu, grliti se bez zagrljaja, ljubiti se bez poljubaca, prožimati se u mislima… I spoznaja da smo tu negde. Tako blizu a tako daleko…”

“Ovakva će te teško zavoleti, teško ćeš joj se svideti i teško će ti ona to priznati. Ma i kad ti prizna, opet će ti teško ljubav pokloniti. Ali kad te zavoli, neće te ovakva, prijatelju, nikad ni prevariti ni izneveriti. Takva ti je ona.”

“Nemam nijedan dokaz da sam bila tvoj neko. Nismo se slikali, nismo putovali. Ne znam u stvari ni šta smo. Znam samo da mi fališ, kao vazduh, kao zagrljaj, kao neko najbliži na svetu. A nemam nijedan dokaz da sam bila tvoj neko…”

‎”Ona se, slučajno, udala 18. maja 1980. Da se udala za mene, verovatno bih kao pravi muž ponekad i zaboravio taj datum. Ovako, zapamtio sam ga zauvek…”

“I onda će znati da je jedina koju sam ikad voleo. Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca. Štedeći se… Učeći se kako ću najbolje voleti nju… Kada je konačno nađem…”

“Samo sam htela da imam nešto tvoje… Zauvek… Zumirao sam kristalnu kap u njenom lepom oku, koja je svetlucala kao titrava rosa na malenom zvončiću đurđevka.
Želiš nešto moje? Zauvek? Da li bi prezime moglo da posluži?”

"Nedostaješ mi ti kakva si bila, nedostajem i ja, onako lud..."

“Znao sam da sam je izgubio u nekom od prethodnih života. Nemoguće je da ti neko odjednom toliko nedostaje…”

“Bože, kako sam samo voleo njenu kosu… Provlačio sam prste kroz nju i pleo joj najružnije pletenice na svetu. Tad sam joj ukrao srce i crvenu gumicu za kosu, i nikad joj nisam vratio nijedno od to dvoje.”

“I ako još išta ima da se oprosti, eto i to ti noćas opraštam…”

“Mi smo se samo rastali… Onako kako se rastaju dvoje koji su se voleli u pogrešno vreme, a uz pogrešno vreme idemo i pogrešni mi. A nismo bili!”

[Heidi]

Nothing can touch me

[dacina_curica]

Takva ti je ona!!!




















P.S. znam ja da ti places sad

[Heidi]

Zivjela vjecna anestezija ljubafi sve ostalo cemo naci na cvrcmilojkawikipediji

Slobodna forma

[dacina_curica]

Bodi me Stojane

[Heidi]

Jes cuo

[dacina_curica]

Mozda se i vratim, kad se konacno
umorim od svega,
da samo spustim glavu u tvoje krilo.

I tu zaspem zauvijek.


Neka jutra su jednostavno teza od drugih...jebiga....

[Lebowski]

Kud otvorih temu, bio dobro raspoložen.

Dobri citati.

[dacina_curica]

Leb


Pa kaze:

Sta god nocas da zapevam
vuci ce na sevdalinku
usnuo sam cobanicu uplakanu u sljiviku
grom udari, planu seno
rasturi se stado njeno
zaplete se dim na uvojku
rece da se zove Bosna
cudno ime za devojku

Nekom Drina tece desno
nekom Drina lijevo tece
ma sve da tece u dubinu
na dve pole svet da sece
znam tajni gaz, moje lane
most se pruzi gde ja stanem
sve da vuku me konji vrani
nema meni jedne strane
dok si ti na drugoj strani.............

Osta ovaj stari kompas u grudima
a po polju nikli zabrani
crne senke sto se gnezde u ljudima
nadlecu me kao gavrani

Nekada sam putovao po mjesecu
kroz vilajet pun hajducije
a sada me oci ljudske
plase vise nego vucije

Sto puta su prijatelji u molitvi pomenuti
da l' ce mi se radovati
ili glavu okrenuti
sta slagati, sta im kas'ti
svet ne mozes pesmom spas'ti
njine brige me i nocas brinu
dok se spremam na put kuci
na put kuci u tudjinu

Svetom smo se rasipali k'o djerdani
nosili nas nebom cilimi
da li su to stvarno bili bolji dani
ili smo to bolji bili mi
nekad smo se bratimili po pogledu
sluteci da isto sanjamo
i Bogu je prosto bilo
krstimo l' se ili klanjamo

[Lebowski]

Ama šalim se. Ne pogađa me Balašević al ga volim poslušati ponekad, naročito koncerte njegove.

[dacina_curica]

Mene ne pogadja...pokosi me k'o rafal svaki put...ali hajde nije ni to lose ponekad.

[dacina_curica]

Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa ubicu teeeeeeee

Baci pogled preko ramena kad podjes
kad po meni k'o po suhom liscu prodjes
pa me makar laktom u grudi pogodi
makar grub tvoj dodir bio, jos mi godi

Baci osmjeh ispod uvojaka barem
da u tvoje misli bar na kratko stanem
k'o u usporenom filmu se spotakni
preko mojih nogu ruku mi dotakni

Pratim te, sve u korak
svaku stopu poljubim
svaku suzu, svaki uzdah osjetim
tu sam da ti nadu vratim
ako padnes da te uhvatim

Pratim te, i kad ne gledam
po koraku te znam
svaki drhtaj tvoga tijela osjecam
tu sam da ti nadu vratim
ako padnes da te uhvatim

Pratim te

Kad se ispod tvoga kisobrana stisnem
ja sam sretan iako na pola kisnem
pa me makar laktom u grudi pogodi
makar grub tvoj dodir bio, jos mi godi

Krv u glavu udari
i k'o struja ozivi
ovo tijelo bar na
kratko ozdravi

[Peggy Sue]

Ama šalim se. Ne pogađa me Balašević al ga volim poslušati ponekad, naročito koncerte njegove.

A bio si mi baš simpatičan do prije dvije sekunde

[Peggy Sue]

Neka je ovdje, da se ne izgubi medju Djoletovim pjesmama

Uspavanka za decaka


Pricace ti jednom mozda
kako sam ja bio sto-sta
pile moje, pace moje malo
mudrovace badavani
kad me nema da se branim
da sam blizu, ne bi im se dalo

Pricace ti o plovidbi
ti sto nisu sidro digli
sta sam za njih neg' ukleta sajka
tvrdice sa cudnim sjajem
da sam drhtao pred zmajem
videli su oni iz prikrajka

Al' ti slutis otkud bore
trunje se u oku diglo
olujno je tamo gore
gde nas nije puno stiglo
znam da sanjas more sveca
i korake po tom doku
ti si tamo bio u mom oku

Pricace ti, kojekakvi
zloba se k'o rubin cakli
kako odjek mog osmeha jeci
i klece se u pretpostavke
kljuckajuci kao cavke
moje lose prepricane reci

Brojao sam ljude s krsta
pravila i izuzetke
posvud promasena vrsta
samo retki nadju retke
znam da sanjas vaskrsenje
jednu siluetu plahu
ti si tamo bio u mom dahu

Pricace ti jednom svasta
boljima se tesko prasta
pile moje, pace moje malo
i silni misevi u boci
javice se k'o svedoci
pustolovnog traganja za Gralom

Ne znam vise, Boze prosti
dal' da strepim
il' da stremim
da to breme posebnosti
i na tebe nakalemim
ako nije kasno vec

Jer znam da sanjas rimovanja
krike i tisinu nemu
ti si bio svugde
u mom' svemu
pile moje, pace moje malo
lavce moje

I za devojčicu... I za dečaka... Za našu Mrvicu.. Od mame i taje <3 Al' više od mame

[Lebowski]

Ama šalim se. Ne pogađa me Balašević al ga volim poslušati ponekad, naročito koncerte njegove.

A bio si mi baš simpatičan do prije dvije sekunde

Šta ću, ne sjeda mi sada. Ali lijepo napisano.

[dacina_curica]

SJEĆANJE NA SJEĆANJE

Čeka me opet taj put
Kroz trnje kroz grmlje
Kroz šumove opake kroz šume
Kroz tmaste ribe iznenađenja kroz šibe
Na lutanja bezumna kroz bune
Kroz krakate mrakove kroz mračne sne

Čeka me taj put

Oklopnici mraka su u stroju
I crni buljuci već stežu me u pesti
Već melju me već žderu u zubatoj čeljusti
I tek je počelo a nikad kraja
Ovom nebojnom boju

Ne znam kako i ne znam zašto
Sjetih se tada očiju tvojih i mlaz svjetlosti gusti

Osvjetli ove zloguke
Osvjetli ruke

Moji prsti
Oživješe

Tako si tako u sjećanju mom došla

Zašto si samo u sjećanju
Prošla?

Mak Dizdar

[dacina_curica]

Nikako da ti udahnem život.
Nikako da sastavim tvoje dijelove.
U toj hrpi uvijek nešto fali,
stalno mi nešto izmiče ispod prstiju.

Trebao sam te ostaviti tamo gdje sam te našao,
trebao sam te pustiti da se lelujaš s travama.
Što da radim s tobom na toj vjetrometini?
Zar ne vidiš da nismo od istog komada!

Ne znaš ljubiti, ne znaš mrziti, ni ubiti ne bi znala.
Jednostavno, pripadaš nekom drugom svijetu
o kojem ja, kunem ti se, nemam pojma.

Smiješ mi se, a meni se okreće utroba.
Zoveš me sebi, a meni se mrači pred očima.
Nekome je od nas dvoje zadnja ura.

Slavko Mihalić

[dacina_curica]

Prizor

Bacio sam danas,
na parkiralištu ispred
velikog shoping centra
u smeće tvoje
pismo.

Dao sam si odmah ime Klaus
i patio na njemački način.

Jedna je debela žena vukla
plavokosog sina za ruku.

Kolica su, ispred nje, udarila u
blatobran mog auta.

Oprostite i pljuska.

Sin plače, oca nema u blizini.

Na podnevnom nebu jasno vidim
mjesec
kockicu leda na dnu čaše s
votkom,
poslije tisuću piva, nešto mi pritišće srce.

Volio bih da je u pitanju
nebo
na kojem sjedi Bog,
volio bih da je u pitanju žudnja
za strukom jedne prolaznice,
volio bih da je ozljeda od
udarca u riječno stijenje
kad su me u jednom snu
bacili niz Nijagaru.

Volio bih da je strah od smrti,
da je nebo,
na kojem sjedi Bog i
prezire me.

Ali ništa.

Ivica Prtenjača

[dacina_curica]

KAD BI ČOVJEK

Kad bi čovjek mogao reći ono što voli,
kad bi čovjek mogao uzdići svoju ljubav do neba,
kao što je oblak uzdignut u svjetlosti;
kad bi poput zidova što se ruše
da bi bila pozdravljena istina uzdignuta u središtu,
kad bi čovjek mogao razoriti svoje tijelo,
ostavljajući samo istinu svoje ljubavi,
istinu samoga sebe,
koje se ne zove slava, sreća ili ambicija,
nego ljubav ili želja,
ja bih konačno bio onaj, kako sam se zamišljao,
onaj što svojim jezikom, svojim očima i rukama
objavljuje pred ljudima nepoznatu istinu,
istinu svoje istinske ljubavi.
Ne poznajem slobodu, osim slobode
da budem zarobljen u nekome,
čije ime ne mogu čuti bez uzbuđenja,
zbog koga zaboravljam sebe u tom jadnom postojanju,
za koga sam danju i noću ono što želi,
a moj duh i tijelo plove u njegovu duhu i tijelu,
kao izgubljeno drvlje što ga more diže ili topi,
slobodno, sa slobodom ljubavi,
jedinom slobodom koja me ushićuje,
jedinom slobodom za koju umirem.
Ti opravdavaš moje postojanje,
Da te ne poznam ne bih živio,
da umirem ne znajući te, ne bih umro, jer nisam živio.

Luis Cernuda