Price, odlomci, citati, slobodne forme....

[dacina_curica]

Prvi put sam sve ovo ispricao jednoj djevojci, i prvi put ovako, u nekoj vezi, od pocetka do kraja. Tako sam i sam sebi slozio razloznu pricu, koja se dotle gubila u komešanju odvojenih dijelova, u magli zebnje, u nekom zbivanju van vremena, mozda i izvan nekog odredjenog smisla, kao tezak san koji ne mogu ni da prihvatim ni da odbacim. A zašto baš njoj, i zašto o ovome, nisam mogao ni sam sebi objasniti. Ucinilo mi se da zna slušati, razumjeti svakako nece, a slušanje je vaznije od razumijevanja.

Iskustvo me naucilo da ono što se ne moze objasniti samome sebi, treba govoriti drugome. Sebe mozeš obmanuti nekim dijelom slike koji se nametne, teško izrecivim osjecanjem, jer se skriva pred mukom saznavanja i bjezi u omaglicu, u opijenost koja ne trazi smisao. Drugome je neophodna tacna rijec, zato je i traziš, osjecaš da je negdje u tebi, i loviš je, nju ili njenu sjenku, prepoznaješ je na tudjem licu, u tudjem pogledu, kad pocne da shvata. Slušalac je babica u teškom porodjaju rijeci. Ili nešto još vaznije. Ako taj drugi zeli da razumije.

A ona je zeljela, i više nego što sam se nadao. Dok sam pricao, s njenog lica je nestalo vedrog izraza, koji me mozda i naveo na neocekivani razgovor, a zamijenilo ga nešto nenadno zrelo, i tuzno. Rekla je samo: – Boze, kako su ljudi nesrecni.

A ja se toga nisam sjetio, iako mi se cini da sam upravo o tome mislio. Misao nije narocito duboka, ni nova; to ljudi govore otkako su poceli da misle. I nije me toliko iznenadila misao, iako je nisam ocekivao, vec uvjerenost s kojom je izrecena. Kao da je otvorila svoj najtajniji pretinac, otkrivši se preda mnom, otkrivši se prvi put pred ma kim, tako, do kraja. I bio sam srecan što sam makar na nešto u drugom covjeku naišao prvi put, i samo radi mene.

[dacina_curica]

~Lijepa je...Bila je drukčija od njegove 'magličaste vizije iz prvog susreta, stvarnija, bliža, određenija,ali time nij gubila ništa. Ona iz snova bila je mašta, magla njegovih zaludnih časova, i imala je nestalan oblik njegovih želja, a ova se nije mijenjala ni rasplinjavala. Stajala je pred njim uzdržana i gospodstvena, otkrivajući svakim svojim pokretom poneku osobinu koja je djelovala kao iznenađenje. Sve je na njoj uznemirujuće lijepo: kako je nosila bogatu kućnu haljinu od srebrnastog tafta, kako je češljala gustu crvenu kosu što joj je u mekim uvojcima padala prema vratu i oblim ramenima, kako je stajala sigurno i lako, kako mu je pružila nježnu ruku s dugim njegovanim prstima koji su ga opekli dodirom...~

[dacina_curica]

~Dali si to ti... da li bi znala da čitaš što ja ne napišem, da li bi znala da cuješ što ja ne izgovorim, da li bi znala da vidiš nevidljivo...da li bi znala da pipneš neopipljivo, da li bi znala da kažeš što nikad nisam čuo ,da li bi znala da ljubiš kao što bih volio...da li bi znala da voliš kao što umijem ja...da li si to ti?... lijepo je voljeti, lijepo je voljen biti, a najlepše je kad se zaustavi vrijeme...da li si to ti ,ona koja bi znala zaustaviti sva vremena...da li si to ti i gdje si.~

[dacina_curica]

“Rekao je: Nisu za griješnicima plakali ni nebo ni zemlja. A ja sam mislio: teško čovjeku ako su mu mjera nebo i zemlja.”

☆☆☆☆☆

"Ne otvaraj dušu na vjetrometini. Ne puštaj svakoga blizu sebe. Prehladićeš emocije, a one se teško i sporo liječe. Istrošićeš snagu. Iscrpićeš i zadnji atom dobrote.. Pa kad dodju oni koji vrijede, nećeš imati šta da im daš.."

☆☆☆☆☆

"Dobro bi bilo početi sve ispočetka. A početka više nema. Niti je važan."

☆☆☆☆☆

''Vjeruj u sebe. Ne odustaj i ne popuštaj. Čvrsto se drži svojih snova. Ignoriši one koji te pokušavaju obeshrabriti. Voli prvo sebe, jer ne možeš pomoći drugima ako prvo ne voliš sebe. Otvori oči i gledaj stvari kakve su one zaista. Pokušavaj, nije važno koliko teško izgleda. Biće bolje. Razmotri stvari iz svakog ugla. Upoznaj sebe, jer to je najbolji način da upoznaš druge. I NIKADA NEMOJ PRESTATI DA SE NADAŠ!"

☆☆☆☆☆

"Ja tesko dolazim. Kad jednom dodjem, lako ostajem. Ali kao za inat, mogu da nestanem za tren i da mi ne bude zao."

Meša Selimović

[dacina_curica]

Tužan sam i zbog tebe, ali neću da ti kažem. Danima i sedmicama sam putovao, da te vidim. Uveče sam lijegao pod šumsko drvo, gladan, izubijanih nogu, promrzao od ledene kiše, i zaboravljao na sve, razgovarajući s tobom. Koračao sam drumovima bez kraja, uplašio bih se koliko ih ima i kakve su strašne razdaljine na svijetu, da te nisam držao za ruku, išao uz tvoje bedro, uz tvoj bok, jedva čekajući ravan drum, da zatvorim oči, da mi budeš bliža i jasnija.

(Derviš i smrt)

[Heidi]

Zaustavice te na svakom koraku, ogadice ti svaki pokusaj, ponudice ti bezbroj dokaza da je najbolje cutati, mirovati, gledati iz prikrajka.

Mesa

[dacina_curica]

Citas mi misli jutros.

P.S. prodrmaj telefon

[Heidi]

Heinrich Heine: Buch der Lieder

Lyrisches Intermezzo

XVIII

Ich grolle nicht, und wenn das Herz auch bricht,
Ewig verlornes Lieb! ich grolle nicht.
Wie du auch strahlst in Diamantenpracht,
Es fällt kein Strahl in deines Herzens Nacht.
Das weiß ich längst. Ich sah dich ja im Traum,
und sah die Nacht in deines Herzens Raum,
Und sah die Schlang, die dir am Herzen frißt, -
Ich sah, mein Lieb, wie sehr du elend bist.

[dacina_curica]

Čovjek sam i ponekad se bojim da mi duša ne bude slabija od želje...

Meša Selimović

[dacina_curica]

Što ima više svetih skloništa iza kojih se ljudi kriju, sve je više prostora za ljudsko zlo. Čovjek uvijek izmisli razlog izvan sebe, da bi se oslobodio odgovornosti i krivice. To je podsticaj za zajedničku neodgovornost. Teško čovječanstvu dok je tako.

Tvrđava

[Heidi]

Heinrich Heine: Buch der Lieder

Lyrisches Intermezzo

XVIII

Ich grolle nicht, und wenn das Herz auch bricht,
Ewig verlornes Lieb! ich grolle nicht.
Wie du auch strahlst in Diamantenpracht,
Es fällt kein Strahl in deines Herzens Nacht.
Das weiß ich längst. Ich sah dich ja im Traum,
und sah die Nacht in deines Herzens Raum,
Und sah die Schlang, die dir am Herzen frißt, -
Ich sah, mein Lieb, wie sehr du elend bist.

[dacina_curica]

Volim da porazgovaram, od razgovora sve postane svjetlije i svježije, kao da se prozori na kući otvore... Nisam naročito pametan, niti mislim da je to važno, važnije je da je čovjek pravedan i da se ne truje ružnim mislima. Mučno bi bilo živjeti obeshrabren, treba vidjeti i onu stranu koja nije protiv čovjeka.

Meša Selimović

[dacina_curica]

VLAJKO


Uvek kada se igramo,
meni kažu: bićeš konj

I ja , šta ću - moram.

I još neki budu konji,
a ostali sednu nam na leđa,
pa se trkamo.

Mi,koji smo konji,
dok trčimo do cilja
u konje se pretvorimo,majke mi.

I srce nam konjsko.

I oči nam konjske.

I mozak nam konjski.

I mogu ti reći : kad si konj
uopšte nije važno da budeš baš prvi.
To je uvek važno samo onom
što te jaše...

[dacina_curica]

Heidic evo

Ljubav



1.

Da li je istina ono sto pise u Kalevali:
"Ruka sto daje, uvek je iznad ruke koja prima?"
Da li je istina ono sto govore u Basri:
"Ljubav je kao senka. Ako trcis za njom, nikad je ne
ces stici. Ako joj okrenes ledja pratice te".

Neko je negde rekao i hvala mu:
"Da bi se istinski volelo, treba odrasti do deteta".

Nasmej se zato ako ti kazu da si mali covek.
Nema male srece i male bolesti. Nema male
kradje i male smrti. Nema malog rata niti
malog postenja. Nema maloga prijatelja i
male tajne.

Nema maloga coveka i male ljubavi.

2.

Ne okreci mi nikad ledja da bih te voleo.

Secam se tvojih prvih zuba. Secam se tvojih
prvih koraka. Secam se: Decja bolnica u Novom Sadu.
Sedim kraj tvog kreveta i molim
sve na svetu da mi ne umres.
I ostao si ziv.

Ni Bog nam nije verovao tih dana. Ni priroda.
Ni ljudi. Verovala je samo nasa ogromna ljubav.
Verovala je samo tvoja ruka u mojoj ruci,
dok je kao kucica slikala azurnu svetlost po
mojim dlanovima.

3.

Mi se prevrcemo naglavce kao pescani sat.
I menjamo se jedan s drugim.

Dobices jednog dana dublji glas. Poceces
da se brijes. Ozenices se i zaposliti. Imaces
svoju decu i pricaces im svoje bajke.
A ja cu biti sve detinjastiji i bezazleniji.

Prepoznaces me po tome kako naivno verujem
da cu vecito ziveti, opcinjen unutrasnjim
govorom poput drevnoga boga Ptaha,
koji je prvo smislio ceo svet u sebi, zatim
izdahnuo okolo svoje neverovatne misli,

i tako,ogromnom mastom, sam u Nicemu,
jedini,oziveo sve ono sto je jos bilo nestvoreno.

4.

Onda ce doci sve naglo: moji poslednji zubi.
I odmah posle toga: moji poslednji koraci.
Na kraju: neka bolnica u ko zna kojem gradu.
Sedi kraj moga kreveta u neko ovakvo vece
makar samo sat ili pola sata.
Bice to sasvim dosta za sve proklete godine.

I neka moja ruka bude u tvojoj ruci.I neka kao
kichica naslika onaj isti pitomi svetlosni znak
na tvojim dlanovima, znak da ti nikad nisam,
nikad okrenuo ledja da bi me postovao i voleo.

Ljubav je kao snaga: ako je vise trosis, vise ces
je i imati.

5.

Kad bi ptice ovako umele da vole, kao ja,vec
bi se pretvorile u vetar. Kad bi potoci ovako
umeli da vole, kao ja, vec bi postali okeani.

Kad bi prostori ovako umeli da vole, kao ja, vec
bi postali beskonacnost. Kad bi vreme ovako
umelo da voli, kao ja, vec bi se pretvorili u
vecnost.

Kad bi zemlja ovako umela da voli, kao ja, vec
davno bi bila zvezda.

[Heidi]

E, ta....vidis, i za moj dzevdzir nes zapadne.

[dacina_curica]

Rodila daca Pastafarijanca

[dacina_curica]

“Onaj koji očajava zbog događaja je kukavica, ali onaj koji se uzda u ljudsku sudbinu je budala.”

Albert Camus

[dacina_curica]

“Lagati originalno je skoro bolje nego ponavljati tuđe istine. U prvom slučaju ti si čovjek, a u drugom samo papagaj.”

“Da bi se postupalo razumno – malo je imati samo razum.”

“Za čovjeka nema ništa primamljivije od slobode njegove savjesti, ali ni nista teže.”

Dostojevski

[dacina_curica]

“Stvari koje želim znati su u knjigama; moj najbolji prijatelj je čovjek koji mi daruje knjigu koju nisam pročitao.”

Abe

[dacina_curica]

“Ako bismo ljudima oduzeli njihove iluzije, koje zadovoljstvo bi im onda ostalo?”

“Malo je izgubljeno, ako je čast spašena.”

Voltaire