Ljudi i dogadjaji/Životne priče

[Zagorka]

Ako je njegovo,i ima zakonsko pravo,a papir nije lažiran,može šta hoće s tim,uključujući i ograđivanje......s tim da sam ja odgajana na način da su u međi šejtani(u smislu da često glava padne za pedalj),te je tako moj tata dao kad je asvalt prolazio dio dvorišta,da se proširi,takođe dao da se udare dvije bandere na njegovoj zemlji,telefonski stupovi(oni mali za podzemne),i jednom čovjeku cca metar niz cijeli jedan komad zemlje(taj lik se svake godine pomicao malo,pa mu tata na kraju rekao uzmi metar i udari beton i nemoj se više pomicati),ali eto,nismo svi jednaki........

eh sad,drugi dio priče,počevši od ovih telefona kad su provodili podzemne,a skidali žice.....ovo sto luna spomenu naknadu,ne da ne dobijes naknadu nego su oni iskopali bagerom sta su trebali i udarili sta su trebali i otisli a ostavili hrpe zemlje i smeca iskopanog iz kanala jednog,bilo im zgodno istresati tu je li(znači pedala od bicikla,čizma,krhotine sijalica,stare boce ili kutije kreme,sve sto su ljudi tokom dugog niza godina bacali tu),ostavili su to mom caci da cisti i pati se......i veli podaj......

[paparaci]

moze on biti los covjek, ali ako je potok bio u njegovom, ne moze niko tek tako zasut potok i prosirit put, pa ga onda prisojit.. mogo je i on stavit ogradu i zatvorit potok u svoje... ako je opstini bio neophodan taj komad za prosirenje puta, onda je mogla samo to otkupit od njega i ako ne postoji drugi put i prilaz kucama, mogla mu je i oduzet taj pojas zemlje uz naknadu...

+1

slazem se.

potpis.

.....

meni je ova akcija skroz jaka.

[Krokodil Behko]

Dokument iz doba Austro-Ugarske novi dokaz protiv Sabita Hanića

Deseti je dan otkako je 15 porodica zaseoka Bajrići u Tabacima kod Lukavca blokirano, nakon što je njihov komšija Sabit Hanić na put stavio kočeve, poslije pravomoćne presude od 16. septembra 2013. kojom je dobio parnicu protiv Općine Lukavac, u sporu za 324 kvadrata društvenog zemljišta.

- Odgovorno tvrdim da je cijevi za kanalizaciju nabavila MZ Tabaci, a ugradila grupa mještana, sve da bismo imali put, ali i ljepšu okolinu, jer Hanić nikada i prije presude nikome, pa ni djeci, nije dao prići toj površini. Sada je stavio kočeve i zauzeo najveći dio našeg puta, ali niko živ nije vidio ni geometra da označi spornu površinu - kazao je mještanin Suad Bajrić.

U potpunoj agoniji mještani Bajrića, zato što su prepušteni sami sabi, pronašli su dokument iz zemljišnih knjiga iz dobra austrougarske vladavine u BiH, dokazavši, kako kaže Emir Mujankić, da je sporna parcela sve do prije 30 dana bila društvena svojina.

- Ovo je važan, najvažniji podatak, koji će služiti za pravu istinu o cijelom slučaju - kazao je Mujankić, koji očekuje da će u Bajriće u narednim danima doći načelnik Lukavca Dževad Mujkić (SDA) da riješi problem.

[Krokodil Behko]

U kući porodice Sprečo, koja se nalazi u Ulici sarajevska na broju 37 u Mravićima, općina Doboj-Jug, u četvrtak ujutro odvijala se prava porodična drama.

Mustafa Sprečo (1945) je, kako saznajemo, nakon svađe, oko četiri sata ujutro nasrnuo na suprugu Sadetu (1947) te je izudarao čekićem nanijevši joj po glavi i tijelu teške ozljede.

Nakon toga je pokušao zapaliti kuću, te na kraju prerezao sebi vene i nožem odsjekao polni organ.

Po prijemu na Odjel urgentne medicine Mustafi su konstatovane vidne povrede glave, posjekotine na obje potkoljenice i amputiran penis. Nakon pružene pomoći, tretmana plastičnog hirurga, neurohirurga i urologa, on je smješten u Službu za psihijatriju.

Njegovoj supruzi konstatovane su povrede glave sa prelomom kosti lobanje, nanesene tupim predmetom, posjekotine na desnoj potkoljenici i lijevoj šaci, te povrede nanesene udarcima na lijevom ramenu i grudnima. Ona je zadržana u Službi za neurohirurgiju.

Prema riječima Ismeta Krličevića iz Mravića, prijatelja Mustafe i Sadete Sprečo, scena u prizemlju kuće u kojoj se odvijala drama, bila je stravična. Na sve strane su, kako je kazao, bile lokve krvi.

[laganini]

kad čovik ide pijan ševit...pa ga iz razočaranja otkine..ali što je jadnica kriva..

[storm]

pa dobro... godište 45to ....a jel on čuo za viagru , cialis i ostale dopinge

zato kažem...internet u svako selo

[laganini]

..ti miliš da čovik ne može ševit sa sedamdeset...onda ga i ja kidam ako tako bude..

[storm]

..ti miliš da čovik ne može ševit sa sedamdeset...onda ga i ja kidam ako tako bude..

gledajući mog starog, uvjeren sam da se može...al ako izda, što nebi bilo svjetsko čudo u tim godinama...buraz udri po kemiji

pa do smrti

[laganini]

nauka napreduje...

[Nela]

Nesposobnjakovic, nije znao ni cunu kako treba odrezati, a trebali su mu je nakon amputacije zasiti na glavu, debilnu

[greeneyes]

Jedna glava manje

[String]

Zanimanje: Gradjevinac-Hirurg.
To mu ba ostalo iz onog srp i cekic doba...

[POSAVLJAK]

Bemti zipp

[Ruana]

Bolje da je umro na protestima.

[Dzagoda]

Ne znam gdje da stavim ovaj clanak, a vrlo je zanimljiv. Inace zivotna prica Viktora Frankl-a je jos zanimljivija:)

Četiri životne lekcije čoveka u potrazi za smislom



Hiljade knjiga samopomoći se objavi svake godine, obećavajući ključ za sreću i otkrivanje smisla života, ali memoari Viktora Frankla iz 1946. baveći se surovom tragedijom drugog svetskog rata, nude jedinstven i jednostavan odgovor. Frankl kaže da pronalaženje sreće počinje odustajanjem od potrage za srećom.

Austrijski psihijatar Viktor Frankl napisao je psihološke memoare pod nazivom Zašto se niste ubili. Kroz lična i iskustva drugih logoraša Aušvica predstavio je svoju teoriju logoterapije po kojoj je smisao, a ne uspeh ili sreća, sila koja pokreće ljudski život. On piše:

"Život ne čine okolnosti nepodnošljivim, već nedostatak smisla i svrhe".

Frankl čvrsto veruje da se ljudski duh može podići iznad okolnosti koje je nemoguće i zamisliti.

"Kada više ne možemo da promenimo situaciju, izazvani smo da promenimo sebe".

Logoterapija se manje bavi prošlošću i ispitivanjem svesti, ona je okrenuta budućnosti i smislu sopstvenog života prema kome se treba usmeravati. Na pitanje, šta je smisao života, on odgovara:

"Životni smisao se razlikuje od čoveka do čoveka, iz dana u dan, iz sata u sat. Zato i nije tako važan opšti smisao života, koliko specifičan smisao života u datom trenutku. Postaviti tako uopšteno pitanje bilo bi kao da pitamo šahovskog majstora koji je šahovski potez najbolji na svetu. Jednostavno, nema najboljeg, ili čak dobrog, poteza koji ne bi zavisio od situacije u igri i od osobina protivnika."

Lekcije koje je Viktor Frankl naučio na težak način zvuče jednostavno i u tome je njihova lepota.

Ne možemo da biramo svoje okolnosti, ali možemo da biramo svoj stav.

Frankl kaže da, kada je sve drugo oduzeto, čovek i dalje ima svoju poslednju slobodu, a to je sloboda da 'bira svoj stav u bilo kakvom sklopu okolnosti'. Mi donosimo odluku da nastavimo dalje, da nastavimo da se budimo i živimo svoj život svaki dan, zato što verujemo da postoji neka viša svrha – da naša patnja nije uzaludna.

"Na neki način, patnja prestaje da bude patnja u trenutku kada dobije smisao, kao što je smisao žrtvovanja"

Ljubav je čuvar smisla

Smisao može doći iz različitih izvora, ali ni jedan nije snažniji od ljubavi. Frankl piše da je u rovovima Aušvica doživeo istinu starog klišea da 'sve što ti je potrebno je ljubav'. Misli o voljenima, Frankl piše, pružaju čoveku osećaj blagostanja makar na trenutak, čak i kada mu ništa više nije ostalo.

"Po prvi put u životu sam osetio istinitost onoga što su toliki mislioci izrekli kao poslednju mudrost svog života i što su toliki pesnici opevali: da je ljubav poslednje i najviše do čega se ljudska egzistencija može vinuti."

Život zahteva smisao za humor

Frankl veruje da birajući smeh i smisao za humor, više nego bilo šta drugo nam može pomoći da se 'izdignemo iznad svake situacije'. On objašnjava da su zatvorenici pronalazili male momente slobodnog vremena tokom kojih bi pričali viceve i smejali se.

"Pokušaj humora i posmatranja svega u humorističkom svetlu stvara veštinu koja se zove umetnost življenja."

Uspeh i sreća nisu kraj i nemaju kraj

Frankl je žalio činjenicu da savremeno društvo sebe opisuje kroz dostignuća, što umanjuje vrednost onih koji nisu nužno toliko uspešni i srećni kao drugi. Njegov savet za srećan (i uspešan) život, jeste da se ne juri za uspehom, već umesto toga treba posvetiti sebe nečemu većem od nas samih, i pustiti uspeh da nas prati kao neizbežan nusprodukt tog zalaganja.

"Ne ciljajte ka uspehu. Što više ciljate i od njega pravite metu, više ćete ga mašiti. Jer uspeh, kao i sreća, se ne mogu pronaći, oni moraju nastati, a oni nastaju samo kao posledica lične posvećenosti razlogu većem od samog čoveka ili kao nusprodukt nečije potpune predaje drugoj osobi. Sreća mora da se desi, a isto važi i za uspeh, morate da dozvolite da vam se dese tako što nećete misliti o njima."

[Lebowski]

Besim Šabanović iz Tuzle nije žalio da u 75. godini života proda vikendicu kako bi nastavio školovanje.

Šabanović je vanredni student druge godine Poljoprivrednog fakulteta iz Istočnog Sarajeva - Odjeljenje u Bijeljini, i vjerovatno najstariji student u Republici Srpskoj.

Penzionisan je prije 7 godina kao pogonski inženjer. Prije rata je završio Višu tehničku školu u Beogradu, a radni vijek je proveo na površinskoj eksploataciji uglja u Banovićima, održavajući rudarsku mehanizaciju.



Dijete rudara, odrastao u višečlanoj porodici, sa šestoro djece, Besim Šabanović objašnjava za poslovni portal "Capital" da se i nakon završenih zanatskih škola stalno usavršavao i da ni jednu stepenicu u obrazovanju nije preskakao.

"Položio sam prijemni ispit iz biologije i hemije na ovom fakultetu i redovno polažem ispite. Nadam se da ću ga u roku i završiti. Smatram da je znanje najsigurnija investicija i najveći kapital. Završio sam srednju mašinsku i Višu tehničku školu u Beogradu. Nakon rata posvetio sam se agrarnoj proizvodnji, uzgoju začinskog bilja i povrća. Završio sam i poljoprivrednu školu. U međuvremenu sam prodao vikendicu i od tog novca finansiram svoje školovanje. Položio sam prijemni ispit iz biologije i hemije na ovom fakultetu i redovno polažem ispite. Nadam se da ću ga u roku i završiti", kaže Besim Šabanović.



Dodaje da vanredni studij poprilično košta, te da školarina za jednu godinu iznosi 1.500 KM.

Šabanović ima i svoj plastenik za proizvodnju povrća, koji je sam konstruisao. Uzgaja paradajz, mrkvu, rotkvu. Ima stalne kupce, tako da ne brine za plasman svojih proizvoda. Nauka mu puno koristi u praktičnom radu na vlastitom imanju.

Što se studiranja tiče, kaže, da su mu mnogi rekli: "Besime, šta će ti to u poznim godinama?" Ipak, on ne odustaje.

Najvažnije je, kaže, da ga zdravlje još dobro služi i da nije izgubio volju za učenjem i usavršavanjem.

Veliki broj njegovih, tri puta mlađih kolega, imale bi od njega mnogo toga da nauče o snazi volje i želji za znanjem.

(Nezavisno novine, Capital.ba)

[dacina_curica]

Legenda!!!!

[laganini]

budalesina...mogu mislit što mu sinovi kažu na to..

[Heidi]

Aferim!

[dacina_curica]

budalesina...mogu mislit što mu sinovi kažu na to..

Zaboli ga neka stvar sta sinovi imaju da kazu.
Njegov zivot, njegove pare, njegovo pravo da radi sta hoce.

Svaka mu cast, naklon do poda!
Ovako je i Dacin djed