Balaševizmi

[dacina_curica]

Stade sve
Samo zivot prodje
....
Di ces s tim trepuskama gustim
Zivot bas ne zna sta je dosta

[Heidi]

sto bi pric'o o dvolicnim barabama
o njima ce pisati po tarabama
da su krali, nisko pali
tudje snove prokartali
sve spiskali, sve popasli
i ispali nedorasli
imo bi ja sto god kasti, ej
pa da mene stigne kazna
da crvenim kad se sazna
da su mi pajdasi stari ordinarni sibicari
prevaranti zlatousti
lezilebi jedni pusti

[dacina_curica]

[Heidi]

Ko nije drvo razumeo prvo
pa tek onda sadio
taj nije nista uradio
i shvatice kad-tad
da ne zna sta je hlad

[dacina_curica]

Jednom su sadili lipu

“Ne vredi nam brinuti... Sve je to zapisano tamo negde gore u zvezdama...
Aha... samo je rukopis malo necitak?
Kljuc je u nasim snovima. Snovi su ti cudesni rezervoari nasih buducnosti”

[dacina_curica]

Da se pomirim s tim?
Ne… ne pada mi na pamet… Jer kad bih se pomirio s tim, posvađao bih se sa svim onim u šta sam ikad verovao u ovom životu…
A i bez toga sam u priličnom sosu…

[Nela]

I ljubim dobre, ljubim lake,
neke prave, a neke ne
i sve su vile, sve su kraljice,
i sve su nevazne naspram nje

[Nela]

Ja pevam svoj blues bez namere bitne.
I najvece ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
A budem i ja i smuvan i varan,
pa svakom se desi da ispadne saran,
to je bar rutinska stvar.






Odlutas ponekad i sanjam sam
priznajem ne ide, ali pokusavam
i uvek dodje D-moll
spusti se ko lopov po zicama
ruke mi napuni tvojim sitnicama
i tesko prodje sve to



Ja samo sebe za sve krivim
jer, ja sam birao taj put
e, al' da pevam to sto zivim
o, ja bih pev'o cisti blues

[dacina_curica]

- I ode tvoja dragana... A tako ste se gledali? Već sam se uplašila da ćeš potrčati za njom...

Nisam odgovorio ništa, no, to i nije bilo pitanje, na kraju krajeva...

- Ne znam šta ti tu vidiš... Ona je za mene kao neka mala provincijalka, sa tim imidžom iz starih alendelonskih filmova? Kad sam čula da si se najzad zaljubio, očekivala sam neku senzaciju...
Kad ono: jedan mali ćutljivi Pjero... Ništa posebno...

Puno pa ti znaš?
Mala Provincijalka?
Za nju je provincija ovo sazvežđe, gugutko jedna, i ova predvidiva jajasta planeta, zajedno sa svim tim tvojim umacuranim četkicama i katastrofičnim smeđim tapiserijama...

[dacina_curica]

Utorak, sveca mu? Imendan mog sujeverja...
Prebrodio sam ih, eto, hiljadu i oho-ho do sad, izmièem im maestralno, za dlaku, kao torero, ali ne vredi, nezadrživo nadiru...
Uporni su Utorci, djavo da ih nosi?
Nece se smiriti dok me neki od njih ne dotuce?

[dacina_curica]

Upoznao sam je na keju, u jednom kaficu koji ne radi više...
U stvari, ne...
U tom kaficu sam je samo sreo prvi put ...
Upoznao je nisam još uvek?
Moj lepuškasti drugar se tih dana šmeckao sa njom, i ja tu realno nisam imao šta da tražim?
Srle Saks je bio kao reklama za žilet. Puno pipkanja po licu i zadovoljnih osmeha, a veoma malo teksta...
Bio je prvi jun, i ne secam se zašto smo te godine tako rano išli na more, ali njemu se to ucinilo kao sjajan povod da joj se obrati...
- Mogla bi mi dati adresu... Da ti se javim jednom kartom...
Stajao sam korak dalje, i istog casa poželeo da odustanem od puta, shvativši da cemo se mimoici sa letom? Leto se upravo gnezdilo u njenoj kosi...
- Bila sam i ja u Istri... Doduše zimi... A cula sam da je i septembar božanstven? Baš me zanima kad je najlepše?
Srdja je još prvog jutra kupio špil razglednica, marku zalepio besprekorno, firmopisacki nacifrao Njeno ime i adresu, ali dalje od datuma nije išlo...
- Smisli ti nešto, Petraš... Ti si dobar u tim stvarima...
OK...
Ništa lakše...
Saznao sam u koje doba godine je ovde najlepše... U ono doba godine kad si ti tu...

[Nela]

Kroz tanušnu maglu kao zejtin po staklu dan se razliva tih
Mislim sreda-četvrtak? Il’ već neki od njih
Najtiše što može, ko sa predstave loše, iskradam se iz sna
Iz ogledala viri jedan stariji ja
A nad Novim Sadom vetar kinji oblake
Počinje još jedan dan bez nje

[dacina_curica]

Nela je naumila da me ubije

Ne znam šta ju je zainteresovalo, priča ili ja, ali u ogledalu njenog pogleda moje reči nekim čudom nisu bile izvrnute? Otkrivši to, sa setom pomislih na sve priče koje sam u životu mogao ispričati, samo da sam imao kome?

[dacina_curica]

Uzdahnula je i sklopila ručice kao da zatvara knjigu poezije, znao sam da i ona zamišlja istu onu mahovinu na kaldrmi, i guste šiške jasmina na naboranom čelu bedema Runjaninove kuće?
- Divna legenda... Čudi me daje dosad nisam čula?
- Pa... Mene, vidiš, i ne čudi... Pošto sam je upravo izmislio... Da te zadržim još malo...

[dacina_curica]

Ovaj dio knjige rahat cijeli prepisati Ma cijelu knjigu vrijedi izlistati.

Bolničar Kog Takođe Odnekud Znam je rekao da operacije slepog creva obično potraju oko pola sata, ali pola sata u hodniku pred operacionom salom teče po najsporijoj tarifi...
Krenuvši ka "prijemnom", da sredim papire, naleteo sam na studenu novembarsku noć kao na debelo staklo, i ugledavši u tom odrazu sebe sa njenim stvarima prebačenim preko ruke, iznenada sam osetio vrtoglavi, dotle nepoznati strah koji ne želim ni da imenujem...

Po prvi put je bila negde gde joj nisam mogao pomoći, negde gde je nisam mogao domašiti, ni rukom, ni pogledom, ni glasom...

Očaj me je okamenio svojim kažiprstom, pecnuvši me na prevaru, kao klinci u igri "ledenjaka", i tim dodirom su svi ovozemaljski strahovi odjednom postavljeni na svoje mesto...

Čega se ja ono navodno najviše plašim? Visine?
Eh, kakva bi sad šala bilo otplesati valcer na rubu strmog krova, i verati se kao senka Petra Pana po klimavim štanglama soliterskih balkona, samo kad bih znao da je to put do Nje?

Zavirio sam u nebo, ja to ne radim baš često, blago onima koji gledajući Gore misle jedino na to da li je oblačno ili ne?
- Samo probaj... Samo se usudi da mi to napraviš, frajeru jedan...
Uzgred, bilo je gotovo digitalno vedro, ali Bog je već našao gde da se skrije...
Da, u tome je majstor...
U tome mu izgleda nema premca u poslednje vreme?

[Nela]

Zavirio sam u nebo, ja to ne radim baš često, blago onima koji gledajući Gore misle jedino na to da li je oblačno ili ne?

najjaca


A bila je noc jedna, kakva gotovo vise ni ne ume da bude u Novom Sadu na Dunavu. Ja sam dolazio sa jednog mesta, gde su svi bili rumeni kao kuvano vino koje su pili i pevali pesme... I dugo sam stajao pod njenim prozorom broj 7a u ulici Dositejevoj... A bila je tisina samo odjek koraka daleko dole niz kisacki drum iza onog nadvoznjaka mozda i dalje, jos lepet nekih zalutalih krila. Bila je tisina, ali uzalud ni na trenutak nisam cuo kako dise...

[Nela]

Za tvoje dugme sedefno ja nocas kraljevstvo dajem...

[dacina_curica]

A bila je noc jedna, kakva gotovo vise ni ne ume da bude u Novom Sadu na Dunavu. Ja sam dolazio sa jednog mesta, gde su svi bili rumeni kao kuvano vino koje su pili i pevali pesme... I dugo sam stajao pod njenim prozorom broj 7a u ulici Dositejevoj... A bila je tisina samo odjek koraka daleko dole niz kisacki drum iza onog nadvoznjaka mozda i dalje, jos lepet nekih zalutalih krila. Bila je tisina, ali uzalud ni na trenutak nisam cuo kako dise...

..moje pile

Eh.....

[Nela]

Dacooooooooooo

Nisam ja nju ostavio prijatelji, nije ni ona mene. Mi smo se samo rastali. Onako kako se rastaju dvoje koji su se voleli u pogresno vreme, a uz pogresno vreme idemo i pogresni mi. A nismo bili...

[dacina_curica]

Uh... taj me pokosi kao mitraljez



Ono tvoje o sedefnom dugmicu me podsjeti na Civutski Vrt...

Ako dirnes u civutski vrt
kletvu ces nositi ko srebrn zvoncic
bices zedan kraj bunara
i siromah s puno para
sve ces dijamante dati za smesni cirkoncic
ko u tudji vrt udje
crn lebac mesi u crnom plehu
eh, ne pozeli nista tudje
svi smrtni gresi u tom su grehu

Kao mrva iz dzepa
Truni se lako zivot protekli
da, rekli su mi da je lepa
ali bas tako, to nisu rekli