Zagorka wrote:...hairlija......ima jedna kona pa kuka kako joj je tc daleko a kese za vući teške.....i ja jednom kazem hajde sutra cu ja u nabavku pa mozes sa mnom....i ona to šicala za par puta onda.....danas na stubištu sretne ovoga mog i počne se zaliti:obe su mi ruke otpale.....veli on:manje pive kupuj.....i prođe.....
aaa taj tm isti ja jednom s prijateljicom čekam tramvaj i vidim prilično stara žena teškom mukom vuče neku torbu. ja krenem da joj pomognem da gurne tu torbu u tramvaj i kad sam dosla blizu ugledam da je torba puna piva. ja samo polukrug napravim a prijateljica se začudi: što joj ne pomognu? "Mah, kad vozi onoliko piva sigurno je i snažna "
Inače djes zagorka, kako bebač?
"Jer, bez imalo sumnje, drvo za moj tabut raste. I platno posmrtno, moje, neko negdje tka... "
Ustajem, umivam se. Grabim kutiju s nes kafom i sipam iz nje iskusno dozu u šolju, dolivam vodu iz česme i prst mleka i sedam za prokleti kompjuter da tražim posao.
Traženje posla u Srbiji ako nemate veze i novac može biti veoma slično jurišanju na vetrenjače. Ponuda je očajna, kao kad ste okoreli mesojed a prinuđeni ste da kupujete u radnji u kojoj prodaju isključivo vegetarijansku hranu. Sem što je radnja loše snabdevena , ona je i skupa a prodavci su neotesani, neljubazni i nadobudni. I tako, jedno vreme kupujete tu, a onda shvatite da sve to nema smisla i da morate da menjate nešto. Da menjate SVE i da povratite izgubljeno samopoštovanje.
Beskrajno javljanje na konkurse za poslove koje nikada niste ni pomislili da ćete raditi, poslove koje mrzite i pre nego što ih dobijete, ljude koji vas tretiraju kao smeće. Guglaj samo. Javljaj se na sve konkurse, nudi se svima, kao roba. Šalji prokleti CV, šalji ih samo u nedogled, kvantitet rađa kvalitet. Ćuti. Trpi.
Možda je problem u meni, možda nisam dovoljno dobra, dovoljno pokorna, možda nisam dovoljno glineni golub, nisam dovoljno puta ostajala prekovremeno, nisam dovoljno pritiska izdržala, daj još, mogu ja još, jaka sam. E ne’š kolega!
I tako, osvanulo je jutro kad sam rešila da nešto promenim. Nisam tačno znala šta i kako ću to da izvedem, ali sam jednostavno rešila da je DOSTA. Sela sam za kompjuter i počela da menjam sadržaj svog CV-a:
„Završila to i to uspešno,znam da radim ovo i ono, radila tu i tu, toliko i toliko. Prestala da radim kad su firme pukle ili kada sam ja pukla. Uvek je u pitanju bilo nešto od ta dva. Nisam više sposobna za rad pod pritiskom sem ako je početna plata 5000 eura. U slučaju da nemate te pare angažujte ekspres lonac, on radi pod pritiskom i ne buni se. Kad nisam pod pritiskom tada sam najproduktivnija, kad me radno okruženje pozitivno stimuliše u stanju sam da napravim čudo. Ako imate nameru da me svakodnevno gazite, odugovlačite s plaćanjem i ne poštujete me kao čoveka i radnika predlažem da me zaobiđete u širokom luku. Da, majka sam, imam dete, ako vam je to problem i ne pomišljajte da me angažujete. Neću da ostajem prekovremeno ako mi to nije plaćeno kako valja, neću da radim bez slobodnog dana jer sam ljudsko biće a ne robot. To koliko sam navikla da zarađujem, šta od imovine posedujem, da li sam član neke političke partije, kulturno-umetničkog društva i šta sam u horoskopu nije vaša briga. Ako imate običaj da se udvarate i hvatate zaposlenike za dupe znajte da ja imam običaj da bezobraznike šutam nogom u jaja. Više puta, iz sve snage. Vredna sam, vrlo odgovorna, poštujem rokove, nisam glupa i imam radne navike. Neki bi me nazvali nekonvencionalnom osobom, ali sam poštena, volim da radim i neću krasti vaš dragoceni novac. Ali ću burno da reagujem ako shvatim da ga vi kradete od mene. I da ne zaboravim, kad pogledate ovaj moj CV i eventualno rešite da me kontaktirate budite ljubazni pa pošaljite par reči o sebi i poslu koji mi nudite jer postoji mogućnost da ja NE ŽELIM DA RADIM ZA VAS. Hvala unapred.“
Na ovakav oglas mi se javilo desetak ljudi. Troje me je napljuvalo do koske i poželelo mi je da crknem. Ostali su bili ljudi koji su bili oduševljeni otporom prema konformizmu koji sam pokazala, eto i oni isto misle samo ne smeju da kažu jer njima posao ZAISTA treba. Svima njima sam napisala isti odgovor: “Jebite se.“ Naravno, niko mi nije ponudio posao, moram priznati da nisam to ni očekivala. Nisam očekivala da će da se pojavi iko iole normalan ko ume da čita između redova. Da vidi da pred sobom ima osobu koja ume i hoće, ali zauzvrat traži elementarno poštovanje u ophođenju i odgovarajuću nagradu za odanost. Samo treba sabrati dva i dva, računica je jednostavna. Ovaj CV je više bio terapija, želela sam to da izbacim iz sebe, morala sam to da kažem svima da bi na kraju ta informacija doprla i do mog mozga i tu ostala zauvek.
Jednog dana je stigao mejl sledeće sadržine:
„Poštovana, pre par dana sam naleteo na vaš CV i bukvalno ga „žvakao“ do danas. U prvi mah sam Vas svrstao među nadobudne osobe, egoiste, eventualno osobe koje laju samo da bi lajale. Detaljnijom analizom sam uvideo da sam veoma pogrešio i prenuo se jer sam shvatio da čak i posle toliko godina rukovođenja preduzećem još uvek nisam sposoban da procenim sagovornika i eventualnog zaposlenika na prvu loptu. Rekao bih da ste Vi upravo ono što tražim!“
Juhuuu, konačno poslovna ponuda! Čekaj, polako, nemoj sve odjednom da iščitaš! Odloži malo zadovoljstvo! Otišla sam i natenane skuvala kafu i na tacnu stavila par kolača preostalih od sinoć, da se počastim. Odjednom je jutro postalo sunčanije, muzika koja je dopirala kroz komšijski zid manje iritantna a usisavanje stana koje sam odgađala dva dana delovalo kao posao snova. Ništa mi više nije padalo teško. Uzdahnula sam zadovoljno i vratila se čitanju pisma.
„Već dugo tražim nekoga ko je karakteran, odan i ko ume da se snađe u datim okolnostima. Vaše obrazovanje, iskustvo a pogotovo Vaša iskrenost i elokventnost me je navela da vam ponudim sledeće: budite moja supruga. Dete nije smetnja, naprotiv, volim decu i rado bih brinuo o njemu, bez obzira na to što bih voleo da imamo i sopstvenu decu u dogledno vreme. Živim i radim u manjem mestu, posedujem malo preduzeće u kome je zaposlen jednocifren broj radnika. Od Vas ne očekujem da radite ništa sem da budete verna supruga i majka i da mi dane uveseljavate i učinite izdržljivijim. To jeste mnogo i znam da je to jedan od najzahtevnijih poslova, ali verujem da ćete u njemu uživati. Jedino što bih vas zamolio je da pošaljete još par slika (cela figura, molim Vas) a ja ću vama u attachment-u ostaviti nekoliko svojih fotografija zajedno s fotosima kuće jer verujem da bi Vas to moglo zanimati. Željno i s nadom čekam Vaš odgovor.“
Zaključak: traženje zaposlenja može biti jedan vrlo pipav posao, u svakom smislu.
D.I.L.L.I.G.A.F.
btw. U ovom ruznom svijetu imam noge za 10 :D
Zagorka wrote:...hairlija......ima jedna kona pa kuka kako joj je tc daleko a kese za vući teške.....i ja jednom kazem hajde sutra cu ja u nabavku pa mozes sa mnom....i ona to šicala za par puta onda.....danas na stubištu sretne ovoga mog i počne se zaliti:obe su mi ruke otpale.....veli on:manje pive kupuj.....i prođe.....
aaa taj tm isti ja jednom s prijateljicom čekam tramvaj i vidim prilično stara žena teškom mukom vuče neku torbu. ja krenem da joj pomognem da gurne tu torbu u tramvaj i kad sam dosla blizu ugledam da je torba puna piva. ja samo polukrug napravim a prijateljica se začudi: što joj ne pomognu? "Mah, kad vozi onoliko piva sigurno je i snažna "
Inače djes zagorka, kako bebač?
mislim da jadna nece uskoro ponovo zvati za pomoc ........tu sam,mamin dječak je dobar,hvala,za mašala
Gospode, gdje li pronalaze, ovoliku đubrad i mamlaze.
DRŽAVNI GRB: Pop igra šah na mjesečini; simbol triju jednakopravnih naroda ... BROJ STANOVNIKA: 3; dva mudraca Mujo i Haso, i jedna žena Fata, koja je često objekat seksualnog zlostavljanja. GLAVNI GRAD: Zajedničko, Kinesko, Neutralno, Tursko, Bosansko, Hrvatsko i Srpsko Sarajevo ZNAMENITOSTI: Medjugorje, Brus Li, piramide NAJPOPULARNIJI BOSANAC: Valter POPULARNI SPORTOVI: Pušenje cigara, građanski rat, korida, fudbal,...
RELIGIJA: Nema šta nema... a inace veruju u sveto trojstvo hrane, fudbala i dobre zajebancije
NARODI: Hrvati(30%), Srbi (60%), Muslimani (70%), Jevreji (5%), Bosanci (0%); Bosanci su se u vrijeme komunizma raselili po čitavom svijetu, u matičnoj zemlji ih praktično nema (osim u vicevima i u vrijeme turističke sezone), danas su poznati kao Dijasporovci.
BRUTO DRŽAVNI PRIHOD: 150 K.Maraka na stanovnika
GLAVNI PROIZVOD: Cigare, slab benzin, ugalj, piramida,....
NACINALNO JELO: burek, pita, cevapi!!!"
Valuta 1 km ....
D.I.L.L.I.G.A.F.
btw. U ovom ruznom svijetu imam noge za 10 :D
Sad mi dodje poruka:
Milanka, Gogo je umro od infarkta 12. veljace, a sprovod je bio 14. Ti si zasluzila da ti javim, nisam prije jer sam cula da nisi u Sarajevu.
Kontam, mozda je nekome bitno da javi toj Milanki, napisem da je pogrijesila broj. Sljedeca poruka : Dobro, ali da znas da je umro
Nervira me kad je covjek govno a ponasa se k'o Rafaelo kuglica
Nela wrote:Sad mi dodje poruka:
Milanka, Gogo je umro od infarkta 12. veljace, a sprovod je bio 14. Ti si zasluzila da ti javim, nisam prije jer sam cula da nisi u Sarajevu.
Kontam, mozda je nekome bitno da javi toj Milanki, napisem da je pogrijesila broj. Sljedeca poruka : Dobro, ali da znas da je umro
Ovo je bilo juce posljepodne.
Dosli kod svekrve na rucak (moja svekrva ima obicaj cim se nesto malo razboli, da nam govori, "djeco halalte mi ako sam vam nekad nesto rekla ili ostala duzna) i to znaju i djeca jer mi se smijemo kad ona to kaze. Isto nekad kad nesto pogresno kaze onda uvjek isto ponavlja "mora da mi je secer pao"
Juce kad smo dosli, sjeli da jedemo i bila mala od djevera, kaze svekrva "htjela sam napraviti one kolace sto djeca vole, ali nigdje mi nema one sveske sa receptima, pa sam napravila hurmasice njih znam napamet" Posto znam da se mijenja sa zenama za recepte pitam je da nije neka zena odnijela svesku, kaze ona "moze biti ali vala ako je S bude odnijela (ona valjda ne vraca sto odnese) onda slobodno Halali Huso materi"
Kad mala od djevera "neno nije adzi ime Huso, opet nisi mjerila secer" Mi se svi poceli smijati, kaze moj stariji sin, "ma to se samo tako kaze, zna nena da babu nije ime Huso" kad mala "ma moja mama kaze da je nena bolesna i ja znam kako se ta bolest zove, znam na bosanskom" kaze svekrva "je li mi dala dijagnozu, i sta kaze kako se zove bolest" kaze mala "mama kaze da si ti prolupala i da se to ne moze lijeciti"
jednom s prijateljicom čekam tramvaj i vidim prilično stara žena teškom mukom vuče neku torbu. ja krenem da joj pomognem da gurne tu torbu u tramvaj i kad sam dosla blizu ugledam da je torba puna piva. ja samo polukrug napravim a prijateljica se začudi: što joj ne pomognu? "Mah, kad vozi onoliko piva sigurno je i snažna " 
![Forum [Bot]](./images/ranks/s.png "Forum [Bot]")
........tu sam,mamin dječak je dobar,hvala,za mašala 
odlicno!
