Milorad Dodik - SNSD

[Lebowski]

[ytube][/ytube]

Evo nešto vezano za Seljakov post, promocija tog rječnika u Zagrebu.

[Seljak]

Крлежа о босанским муслиманима
Објављено: 31.01.2014. - 10:01
Скендер Куленовић и Бранко Ћопић, на путу из Бихаћа, наишли су у Загреб, те сам предрожио Крлежи да дође с Белом и, уз Скендера и Бранка, буду моји гости на ручку. Сусрет колега по перу био је врло срдачан. Сјели само на терасу. ( … )
Аутор: Енес Ченгић



22. В. 1968.



„… Него, кад већ сједим с Вама, наиме, кад разговарам с једним Ченгићем, сјетих се још догађаја из послијератних дана, из доба кад сам био потпредсједник Југославенске академије знаности и умјетности. Једног дана к мени у собу бану доктор Иво Брлић, син списатељице Иване БрлићМажуранић. Он је прије рата организирао ону глупу хајку против мене и мог предавања у Глазбеном заводу кад је штампан плакат којим је читав Загреб био излијепљен. И сад, ево га у мојој соби.“

„Чул сам, госпон Крлежа, да сте Ви у посљедње вријеме јако љубазни спрам својих бивших противника, па сам Вас дошел некај просити.“

„Изволите, о чему се ради?“

„Новица Церовић је мом прадједу Ивану Мажуранићу завјетовао сат Смаил-аге Ченгића. Ради се о скупоцјеном златном сату израђеном у Цариграду који је сада у мом посједу па сам Вас штел замолити да га Академија откупи као вриједан и повијесно занимљив предмет.“

„Господине докторе, Ви сте правник и ја Вам постављам једно чисто јуридистичко питање.“

„Изволите!“

„Знате ли Ви, господине докторе, како је Смаил-ага убијен?“

„Је, па то је опјевано у пјесми.“

„Пјесма је једно, а факта су друго. Он је убијен на криминалан, завјеренички начин. Био је позван у госте, а онда су му скинули главу.“

„Али, госпон Крлежа, то нема никакве везе с овим сатом.“

„Има, и те како има, јер по кривичном праву, све што се опљачка од жртве над којом је извршено насиље, може бити предметом кривичног гоњења. А тај сат је заправо посљедница таквог случаја и ја бих Вас због тога дакле, по кривичном праву, могао дати одмах ухапсити. Али, уосталом, што представља тај сат сам за себе, или у контексту тога о чему говорите? Ништа!

Покуњио се и отишао тако рећи без поздрава, па је тако, ето, и завршио посљедњи дијалог с мојим бившим противником, кога више никада нисам срео.“

Причао ми је Густав Крклец како је др. Брлић послије разговора с Крлежом дошао к њему да га замоли за посредовање око продаје сата. Густав се обратио заинтересиранима на Цетињу и сат је откупљен за врло велику своту новца. Међутим, кратко вријеме пошто је био уложен у музеју, сат је украден.




7. ВИ. 1970.



Скендер Куленовић и Бранко Ћопић, на путу из Бихаћа, наишли су у Загреб, те сам предрожио Крлежи да дође с Белом и, уз Скендера и Бранка, буду моји гости на ручку. Сусрет колега по перу био је врло срдачан. Сјели само на терасу. ( … )
(.......................................................................)

О Башескијину дневнику



7. ИИИ. 1973.



„Него, читам и даље Башескијин дневник у „Ослобођењу“. Заиста прави и велики кроничар свог времена, с много духа и смисла. Мислим да је био наш човјек.“

„Презиме вам то говори – Башескија (ислужени Јањичар; ратни ветеран).“

„Али, пише на арапском!“

„Тада су готово сви муслимани писали на арапском или турском.“

„У сваком случају, изврстан је. Ујутро, прво што прочитам, то је Башескија, ако Ослобођење дође. Међутим, има дана када уопће не стигне, па сутрадан добијем оба броја“

„Касне влакови, а с њима и новине стижу или не стижу.“

„Да, касне сатима, а у Јапану су и секунде већ ....

............................................


О првој Загребачкој џамији



16. ВИ. 1974.





Како је лијеп Загреб, празан и тих у недјељним поподнима кад је све живо на излетима. Пролазимо покрај Музеја револуције.

„Видите ову зграду? Савршено је глупо постављена, затворила је видике према старом граду. Архитектонски ју је ријешио Мештровић у спомен краљу Петру И. Ослободиоцу. Наиме, Загреб му је морао подићи неки споменик па су се договорили да то буде спомен-галерија. За вријеме рата адаптирали су је у џамију и саградили три минарета. Није их требало рушити, јер су највећи дио богомоља широм свијета градили моћници, силници, па ако хоћете и крвници, они су нестали, али су гранити остали. Но, ето, некима је сметала. Загрепчанима свакако није.“

И/177.





Најљепши језик – језик босанских муслимана



13. ИИИ. 1976.



„Андрићев је језик изванредан, као што је за мене најљепши наш језик – језик босанскохерцеговачких Муслимана. Узмите на примјер Скендера Куленовића, те Дервиша Сушића, Мешу Селимовића, па Алију Исаковића или Наметка или ако хоћете и оне Муслимане који се јављају раније, још осамдесетих година. Може мислити о томе тко што хоће, али ако се томе језику дода још и талент, онда је то литература срца.“

ИИ/86.



8.1.1977.



„Читам у ‘Политици’ интервју с дром Миланом Шипком о босанско-херцеговачком језичном изразу. Деценијама тај фактори Муслимани, њихова литература и уопће писана ријеч, нису узимани у обзир. Ватрослав Јагић је о босанско-херцеговачком писао баш као о посебном изразу, говорећи и онда о Муслиманима као фактору који се служи тим језиком, па је јавно проглашен аустријским шпијуном.“

ИИ/185





Муслимански пролаз кроз паклену прашуму



7. В. 1979.



„Узмимо на примјер Муслимане у Босни и њихов морално-психолошки профил девет стотина и четрдесет прве године и њихов морално-психолошки профил педесет година уназад и њихов психолошко-морални и материјални профил од 1918. до 1941. Кроз какву језу, кроз какву паклену прашуму пролази та муслиманска свијест и гдје тај Муслиман 1941. има да себе нађе? На којој страни? Од чега да се спаси он, коме да се отме? Што је он? Што је он у Аустрији до 1918.? Што је у Краљевини Југославији до 1941.? И јасно је да је тај Муслиман послије свега што је преживио и претрпио могао 1941. да каже: ‘Хвала ти, Боже, да се Швабо вратио.’ Ослобађа га привидно из тешке ситуације, даје му неке колајне и фес на главу, пушку у руку и даје му слободу да пуца… А хајде ти буди мудар и снађи се!

Питам се, богати, што је могао знати тај Муслиман у Босни 1941.? Хајде, буразеру, знај! Тамо Дража, овдје Швабо, а ми ти нудимо све и онда си и власт, чим имаш пушку ти си власт, то је психологија масе. И тко је политичар, мора рачунати са свијешћу маса, иначе не мозе разумјети ситуацију какав је!

ИИИ/193.

[laganini]

enes čengić znam kao profesora u zadru i prohrvatki orijentiranu osobu koja nije priznavala titino davanje muslimanske nacije..izjašnjavao se kao hrvat..ako mislimo na istu osobu..

[Seljak]

enes čengić znam kao profesora u zadru i prohrvatki orijentiranu osobu koja nije priznavala titino davanje muslimanske nacije..izjašnjavao se kao hrvat..ako mislimo na istu osobu..

Lijepo je čuti da si poznavao Enesa Čengića. Nije, pak, riječ o njegovim političkim opredjeljenjima, već o onome što on bilježi, a što je rekao Krleža o bosanskohercegovačkim Muslimanima i njihovom jeziku i povijesti. Čengićeva biografija i političko ubjeđenje, meni ne osporavaju ničim vjerodostojnost Krležinog mišljenja.
________________________________

Enes Čengić je rođen 1926. godine u Foči, Kraljevina Jugoslavija, bio je jugoslovenski i bosanskohercegovački novinar. Umro je 1995. godine u Zagrebu.

U Foči je završio Građansku školu, a Željezničku tehničku školu u Sarajevu. 1955. godine postao je dopisnikom sarajevskog Oslobođenja iz Zagreba, a široko je poznat kao biograf Miroslava Krleže. Iako su svoje zapise i razgovore s Krležom objavljivali mnogi, npr. Predrag Matvejević, Boro Krivokapić, Stanko Lasić i Igor Mandić upravo Čengićevi “razgovori s Krležom” najopsežniji: objavio je najprije četiri knjige pod zajedničkim nazivom “S Krležom iz dana u dan”, a nakon njegove smrti još dvije knjige “Post mortem”.

Čengić je Krležu upoznao 1956. godine, ali njegovi intenzivni kontakti sa Krležom su trajali od 1971. godine pa sve do Krležine smrti 1981. godine.

[laganini]

naravno..

[Ruana]

Vala i ne moraju, razumijemo mi njih i kad na ruskom pricaju.

[Sabaku No Gaara]

Ma vec smo mi navikli na Dodika i njegove price. Niko se ne boji njegovih laznih prijetnji i sve sto on kaze nam odavno izlazi na drugo uho. Jezik kao i nacija su postojali i postojat ce.

[harlekin]

men ovo glupavo kad se treba dokazivat i pravdat
jes bila bosna nije bila bosna,jesu bili bosnjaci nisu bili bosnjaci,jel bio bosanski nije bio bosanski
slusaj vamo
jucer da je sve to postalo boli nas kita,nase je,postuj to ili odjebi u troskocima u rikverc

[Sabaku No Gaara]

Ma msm u jednu ruku si upravu, ali ne reba olahko reci ida nije postojalo, jer se takvima kao Dodiku daje prostor. Moras djecu učiti da je postojalo samo tako cuvas identited...

[harlekin]

Ma msm u jednu ruku si upravu, ali ne reba olahko reci ida nije postojalo, jer se takvima kao Dodiku daje prostor. Moras djecu učiti da je postojalo samo tako cuvas identited...

ma jok,treba djecu ucit da kad suga kao dodik otvori usta obavezno ih zatvorit sakom
a nikako pricat snjim

[evergreen]

duduku je voda u ušima, oktobar blizu fotelja se izmiče
zato svakodnevno kao na traci izbacuje ovakve izjave, stupidarije uvrede i pamflete, ne bi li nacionalističkom retorikom podgrijao tenzije i tako skrenuo pažnju s rezultata svoje vladavine, koja je ka-ta-stro-fal-na, osim za njega lično.

al džaba, eno mu ćamil u srebrenici smijeni jučer predsjednika skupštine pavlovića, za čiju smjenu je glasalo 16 od 17 zastupnika, zajedno i bošnjački i srpski.

[Pasaga]

FINASIJSKA AFERA DECENIJE: Rusi preko banke u Laktašima oprali 5 milijardi rubalja!

EFK banku otvorili su juna 2007. u Laktašima tadašnji premijer RS Milorad Dodik i Gitelson protiv kojeg treba da bude podignuta optužnica zbog pronevjere pet milijardi rubalja.




Ruski komitet ovih dana je završio istragu o pronevjeri pet milijardi rubalja u predmetu protiv Aleksandra Gitelsona, bivšeg vlasnika Banke Istočnoevropske finansijske korporacije (EEFC banke, St. Petersburg) i bivšeg predsjednika Uprave kompanije Inkasbank, rekao je portparol tog komiteta Vladimir Markin.

Gitelson je od maja 2006. do maja 2007. uspostavio kontrolu nad nekoliko banaka, uključujući rusku Vyborg banku, Urals Trust Banku i Srpsku banku EEFC Banja Luka (IEFK), saznaje portal Istinito.
Banjalučka IEFK banka, utvrdili su istražioci, prebacila je od januara do aprila 2007 pet milijardi rubalja (oko 150 miliona USD) na Gitelsonove račune u EEFC! Istražioci tvrde da je Gitelson onda ilegalno povukao više od 2,5 milijardi rubalja (73 miliona dolara) od EEFC banke.

IEFK banka u Banjaluci osnovana je 12. juna 2007. i postala je deseta članica ove grupacije. Filijala je otvorena 20. juna 2007. u Laktašima, a događaju su prisustvovali tadašnji premijer RS Milorad Dodik i osumnjičeni Aleksandar Gitelson.

Dodik je tada rekao da je prvobitni interes otvaranja „Banke istočno-evropske korporacije“ /IEFK/ u RS bio približavanje i podrška poslovnim odnosima između Srpske i Rusije.
Nakon što je sa predsjednikom Upravnog odbora Korporacije IEFK-a Aleksandrom Vladimirovičem-Gitelsonom otvorio filijalu banke, Dodik je u izjavi novinarima tada odbacio spekulacije da svojim prisustvom na otvaranju filijale ove banke favorizuje određeni kapital ili banku.

„Smatram da svaki novi poslovni objekat kada se otvori treba da ima podršku Vlade RS i mislim da je veoma važno da se na početku poslovnog angažmana ove banke u Srpskoj pruži podrška na ovakav način“, istakao je Dodik.
Dodik je tada rekao da se s Gitelsonom sreo još 2006. godine kada je dogovorio otvaranje ove banke, istakavši da je Vlada RS “u određenoj obavezi da stvori realne i svima jednake uslove kada je riječ o bankarskom poslovanju u RS“. On je najavio otvaranje još pet filijala ove banke u RS.

„Za nas u RS ovi partneri su dobrodošli i oni će sigurno poboljšati ponudu u ovom sektoru i učvrstiti finansijski sektor RS“, zaključio je tada Dodik.
Srbija nije dala dozvolu za otvaranje banke EEFC, ali je naknadno otvoreno predstavništvo banjalučke IEFK banke.
Prema saznanjima portala Istinito, tu banku kasnije je kupila Mikrofin banka.

Istražno odjeljenje St. Petersburga sumnjiči Gitelsona i bivšu izvršnu direktoricu Inkasbanke Tatjanu Lebedevu za pronevjeru više od 1,9 milijardi rubalja (55 miliona dolara) koje je vladin odbor za financije Lenjingradske regije položio kod Inkasbanke od maja 2006 do maja 2007.

"Istražioci su prikupili dovoljno dokaza da se podignu optužnice", rekao je Vladimir Markin.
Gitelson je uhapšen u Austriji u aprilu 2013. zbog optužbi za prevaru. "Kronen cajtung“ tada je objavio da mu je suđeno 2011. U Rusiji mu je suđeno, javili su mediji, zato što je jednom ruskom gradu uzeo 12 miliona evra, a nakon toga nestao.

Austrija je izručila bivšeg bankara u decembru 2013.
http://www.slobodna-bosna.ba/vijest/150 ... balja.html

[Lebowski]

[storm]

svirano mu je zaleđe

[Pasaga]

Znal mu ko broj kabineta,ili one cvijanovicke...
trebalo bi ih bar nazvat i popricat......
...nevolja je.....

http://www.vijesti.ba/vijesti/bih/22733 ... rpsku.html

[Pasaga]

Dodikova pudlica - opet nijema!

Živopisnog Zlatana Lagumdžiju ne treba više niti smjenjivati niti smještavati. On se veoma srećno i udobno osjeća kao kućni ljubimac Milorada Karadžića, odlazećeg vođe Genocidne tvorevine. Zlatan mu dođe, nešto kao pudlica. Savršena pudlica koja laje na sve, samo je nijema pred gazdom!

Eto, kad je odlazeći vođa Genocidne rekao kako će smijeniti ministra Vanjske trgovine BiH, Mirka Šarovića, jer vodi probosansku politiku koja nije u interesu Genocidne tvorevine, pudlica je odmah zalajala na Šarovića. Doduše, u lavežu nije bila sama.Pomagali su joj drugovi, "ljudi posebnog kova" kako su oslovljavali njihove časne predhodnike. Tako je, uz lavež Mićine, Mićkine pudlice, kako joj je tepala pudlica dok nije izgubila glas, probosanski Šarović sklonjen. Njega je, zamijenio Mićkin sudrug, totalno antibosanskih stremljenja, koji će raditi za uvozni lobi a protiv domaće proizvodnje. To jest, u korist vlastite štete.

Onda Mićko odluči da se bavi poslovima koji su u opisu Zlatana Lagumdžije, ministra vanjskih poslova i Mićkovog kućnog ljubimca. Piše on u Izrael, finansira lobiste u SAD, ne znajući da mu je Karganović krimoš i varalica kojeg sad tuži. Odlazi Mićko u Moskvu sve misleći da je ona ravna Laktašima. Onda, kao popečitelj inostranih poslova, Mićko nešto zamjera Turcima, domunđava se sa Vučićem i Dačićem. Ovih dana, žestoko napada na Erdogana zbog onog što nije rekao u vezi Bošnjaka. Zbog onog što nije Erdogan rekao, od Erdogana, zamislite malog Mićka, traži da se Erdogan lično izjasni. Erdogan i Dodik! Al pari, što bi rekli u Kikačima Gornjim! Šta da vam dalje pričam. Da skratim: znate onu kad slon i miš idu preko mosta.

Sve je to već viđeno. Prvo izmisliš da Srbe u BiH proganjaju, maltretiraju, pritiskaju ih, čine neravnopravnim, ugnjetavanim. Onda sve to u "Politici" i na TV Beograd plasiraš kao istinu. Tu istinu, plebiscitarno prihvataju svi mediji, sve političke partije i sav državni aparat na čelu sa JNA i javnim i tajnim policijama. Tako se, na lažima, formira javno mnijenje, zapale narodne mase. Ko nije u tom nacionalnom stroju, biva ubijen kao Slavko Ćuruvija ili kao Ivan Stambolić, kum vođe srpskog nacional-socijalizma, Slobodana Miloševića. Dakle, nacional-socijalizam ubije istinu prije nego li ubije i jednog čovjeka!

Kako je mudro rukovodstvo na čelu sa Miloševićem zaključilo da su prekodrinski Srbi postali "Sudetski Nijemci", izdata je naredba: Pali tenkove, diži avione, oštri noževe, idi "spašavaj" Srbe na način etničkog čišćenja, konc-logora, kulturocida, urbicida, masovnog silovanja, genocida...

Danas, četvrt vijeka posle zločinačkog pohoda na lijevu obalu Drine, odlazeći vođa Genocidne, u očajničkom strahu da će za pljačke vlastitog naroda morati izabrati između Foče i Zenice, bulazni kako su ovdašnji Srbi i Hrvati ugroženi od Turske! Kad tamo pođe, u Zenicu ili Foču, gdje ga željno očekuju, nije mi jasno da li će povesti sa sobom i svoju pudlicu? Kladionica je otvorena!

[KOMESAR]

Revizori otkrili aferu tešku 104 miliona KM koja veže Dodika, Lagumdžiju i Radmanovića!

Zastupnica SDS-a u Parlamentu Bosne i Hercegovine Aleksandra Pandurević upozorava da je otkrivena velika afera sa štampanjem ličnih karata i vozačkih dozvola teška 104 miliona maraka, a koja je je povezala Milorada Dodika i Zlatka Lagumdžiju.

Pandurević je u izjavi za agenciju Patria rekla da traži od glavnog tužioca BiH Gorana Salihovića da odmah reaguira.

Pandurević ističe da su državni revizori u izvještaju za prošlu godinu upozorili na sklapanje nezakonitog ugovora teškog 104 miliona KM za nabavku ličnih karata i vozačkih dozvola.

Ona ističe da je štetni ugovor sklopljen između Agencije za izdavanje identifikacionih dokumenta BiH (IDEEA) i firme „Milbauer" za koju je potpis stavio njen direktor Danilo Petrović, zet Nebojše Radmanovića. Također, tvrdi da su sa tom kompanijom vlasniči povezani, putem svojih rođaka i prijatelja, i Dodik i Lagumdžija.

- Ovo je najočitiji primjer krupnog kriminala i nepotizma koji je u svoje ralje uvukao institucije. A ovako je sve išlo: Da bi pokrili kriminal, Savjet ministara je svojim zaključkom donio odluku da se uđe u pregovarački postupak umjesto na tender. Odakle konsenzus, biće vam jasno kada vidite ko je sve u ovom kolu - navela je Pandurević.

Ona kaže da je Vijeće minstara odlučilo umjeto na tender, ući u pregovarači postupak sa konzorcijumom Milbauer Njemačka i Milbauer Banjaluka i da je Pravobranilaštvo BiH dalo saglasnost za sklapanje ugovora sa Konzorcijumom, ali da je potom ugovor sklopljen sa firmom Milbauer Banjaluka za koju su i revizori naveli da nije bila kvallifikovana i koja je u međuvremenu napravila fabriku u Banjaluci.

- Kvalifikovalo je izgleda to što, prema pisanju medija, 40% njenog vlasništva ima firma 'Nites', a u medijima smo mogli pročitati da su vlasnici ove firme, savjetnik Milorada Dodika, Zoran Korać, prijatelj i intimus Zlatka Lagumdžije, Miodrag Škrbić, dok je šef razvoja softvera u ovoj firmi Vladimir Petrović, brat Radmanovićevog zeta. Ugovor je u ime Milbauera potpisao direktor Danilo Petrović, Radmanovićev zet - navela je Aleksandra Pandurević.

Revizori su, prema njenim navodima, otkrili i da se BiH u tom ugovoru obavezala da će, bez obzira na stvarne potrebe, kuputi 5 miliona ličnih karata i dva miliona vozačkih dozvola, i da će avansno godišnje platiti 30%.

- U prijavi revizora piše da smo tako prošle godine kupili skoro duplo više ličnih karata nego što nam je potrebno, a vozačkih oko 35.000 više - napomenula je ona.

U prijavi je takođe navedeno, prema njenim riječima, da cijena servisiranja opreme za personalizaciju po pozivu iznosi 1250 eura za tehničara i 1.500 eura za softver inžinjera po danu.

- Nađite softver inžinjera u svijetu da ima toliku dnevnicu, a da nije glavom i bradom Bil Gejts! – kaže Pandurević.

Prema njenim riječima, sve ovo je još u maju ove godine ured za reviziju BiH dostavio Tužilaštvu Bosne i Hercegovine.

- Vidite kako funkcioneri SNSD-a lijepo sarađuju sa partijama u FBiH kada je riječ o dogovorima u četiri oka i kako po pitanju kriminala njeguju međuentitetsku saradnju i lako dolaze do dogovora. Sada vam je jasno zašto Milorad Dodik čuva Zlatka Lagumdžiju i zašto SNSD nije glasao za njegovu smjenu! Na Goranu Salihoviću je hoće li dopustiti da umjesto tendera iammo dogovore u četiri oka i hoće li imati hrabrost da uhapsi naše Sanadere – zaključuje zastupnica SDS-a, javlja NAP.

[Krokodil Behko]

Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik danas je u Rogoljima kod Gradiške, košenjem pšenice pred oko 2.000 mještana Lijevče polja i Potkozarja, otvorio petu manifestaciju "Rogoljska žetva". Dodik je istakao da ova manifestacija treba da bude od republičkog značaja, da bi se očuvali običaji.

"Nekada je žetva značila okupljanje, druženje, pjesmu i sabiranje žita. Veoma je važno da se ti običaji ne zaborave i mi ćemo je snažno podržati da postane manifestacija od republičkog značaja", rekao je Dodik.

Obraćajući se okupljenima, Dodik je rekao da je Republika Srpska stabilna, uprkos velikim ekonomskim problemima.

"Ko danas u regionu nije u ekonomskim problemima? Najvažnije je da ljudi u Srpskoj vole svoju republiku. Uprkos brojnim elementarnim nepogodama, smogli smo snage da prvi pomognemo ugroženom stanovništvu, pogotovo u oblasti poljoprivrede", naveo je Dodik.

Domaćin i organizator "Rogoljske žetve" Savo Vasiljević naveo je da se ova, ni prethodne četiri manifestacije, ne bi održale da nije bilo pomoći i razumijevanja od Vlade Srpske.

On je zahvalio Vladi, opštini Gradiška i brojnim gostima, bez kojih, kako je rekao, ova manifestacija ne bi imala smisao.

Osim tradicionalnog načina košenja i vršidbe pšenice kosom, srpom i vršalicom, danas su u Rogoljima prikazani i stari eksponati iz poljoprivrede, te održan bogat kulturno-umjetnički program.


(Vijesti.ba/Srna)

[Dzagoda]

Ne mRe neg praO hahahahahahahah

Serija "Korijeni"

[Krokodil Behko]

Pristaje to njemu.
Ionako je previše glomazan za kombajna.