"DUŠA"

[KOMESAR]

Zagonetka

Moj komšija je dobar tip, ali me totalno
zbunjuje:
…ustaje veoma rano, odlazi na posao;
njegova žena radi, imaju dvoje slatke djece;
predveče on stiže kući, ponekad vidim
djecu, na trenutak i
ženu;
do 9 uveče sva svjetla u njihovoj kući
pogašena su;
i njegovi se dani ponavljaju tako;
izgleda mi kao dovoljno inteligentan čovjek
od preko 30 godina;
jedino objašnjenje za njegovu
šemu je da sigurno
uživa u svom
poslu
vjeruje u
Boga,
seks,
porodicu.

Ne znam zašto
ali tamo kod njih
vječno očekujem iznenadni
lom prozora
očekujem krike i psovke
da vidim svjetlo u 3 ujutro
da vidim
flaše u letu
ali već 5 godina
njegova je šema ostala
ista.
zato se
umjesto njega
ja brinem za one druge stvari
koje ne vjerujem
da ih njegova žena
obožava:
“Henk, već sam
bezbroj puta mogla da zovem policiju,
ali nisam.”

Ponekad
dođe mi da ja zovem
pubove zbog njih
ali mislim da pubovi
ne bi razumjeli moje
optužbe.

Njihova crvena svjetla
pale se i gase
bijela lica u tamnoplavom:

“gospodine, nema
zakona
protiv toga što oni
čine…”

[KOMESAR]

Djevojke koje smo nekad pratili kući

Djevojke koje smo nekad pratili kući
sada su dame sa torbama,
ili je jedna od njih ona sjedokosa
stara vrana
koja te zveknula
štapom.
Djevojke koje smo nekad pratili kući
sjede na guskama u staračkim
domovima,
igraju šaflbord u
parkovima.
Ne rone više u
talase sa bijelim kapama,
te djevojke koje smo pratili kući
ne mažu više svoja tijela uljem
ispod sunca,
ne lickaju se više pred
lijepim ogledalom,
te djevojke koje smo pratili kući
te djevojke koje smo pratili kući
negjde su otišle
neke zauvjek,
a mi koji smo ih pratili?
Mrtvi u ratovima, mrtvi od infarkta,
mrtvi od neutoljenjih čežnji,
naši snovi su tv-snovi,
a nekoliko nas,
tako malo nas pamti
djevojke koje smo pratili kući
kada sunce kao da je uvijek
sijalo.
Kada se život kretao tako nov i
neobičan i prekrasan u
svijetlim haljinama.

Ja pamtim.

[KOMESAR]

Prijateljski savjet mnogim mladim ljudima


Jaši kamilu.
Čitaj Bibliju.
Oboj cipele u plavo.
Pusti bradu.
Obiđi svijet u papirnoj barki.
Pretplati se na Saturday Evening Post.
Žvaći samo lijevom stranom vilice.
Oženi se jednonogom ženom i brij se pravim brijačem.
Ureži svoje ime na njenu ruku.

Peri zube benzinom.
Spavaj cio dan a noću se veri po drveću.
Budi monah i pij rakiju i pivo.
Drži glavu pod vodom i sviraj violinu.
Igraj trbušnjak pod ružičastim svijećama.
Ubij svoga psa.
Kandiduj se za gradonačelnika.
Živi u buretu.
Razbij sebi glavu tomahavkom.
Sadi lale na kiši.

Ali nemoj da se zaljubiš.

[KOMESAR]

ONO NEŠTO

Ono nešto vuče me ka tebi
s tobom se budim
s tobom tonem u san
zbog onog nešto srećna sam
i djevojčica i žena u isti mah...

Ono nešto me tjera da drhtim
da se smejem,da plačem
da tugujem,da sumnjam
da se nadam,da čeznem
da gorim ,da volim...

Nosiš me kao list na vjetru
voda sam,a ti stijena
moji talasi ka tebi hrle
a nisam hrabra
samo sam žena...

Ono nešto u tebi nemire mi stvara
i svaka misao o tebi moja je sreća,ali i tuga...
imam te,a kao da nemam
moja si tajna duga...

Ono nešto što me ka tebi tjera
ono nešto što me muči,
ono nešto što me na dvoje cjepa
zbog čega zovem tvoje ime
i za tobom žudim
i noći nemirne provodim
i zore besane dočekujem

ono nešto zbog čega sam srećna
i na krilima radosti letim
nešto zbog čega sijam
kada me srce tvoje voli
ono nešto što me za tebe veže
to je LJUBAV,iako boli....

[sann]

Ne pitaj vise zasto te ljubim ..
Pitaj zasto raste trava i
zasto je nemirno more …
Pitaj otkud stize vetar prolecni
i belom ladjom snova ko krmani
kad noc nad svetom hladne prostre senke..…
Ne pitaj zasto te voli moje cudno srce ..
Znas li odakle koral na dnu okeana
talasi pricaju o zaspaloj lepoti,
ali ti zivis daleko od glasa talasa.
Tvoja je misao strma pecina
o koju se uzalud razbija moj zivot ….
Ne pitaj zasto te ljubim…
dodji... tužno je moje srce
Ti i mesec , dva nedohvatna cveta
na visokoj planini zaborava..

[STEPSKI VUK]

Da sam samo ptica
na jedan dan,
pa da raširim krila i
Poletim,
tamo
gdje rijetki idu;
Da zamahnem
i uzdignem se,
Od sivila svijeta
Od grijehova,
Od moćnika
koji razaraju umove,
I da se odozgo,
zagledam u
kamenolome,
pustinje,
pučine mora,
doline i brda
iza sedam gora!
Da sam samo.....
Pa da se razjaren
od bijesa
Vinem,Visoko
Visoko
u nebesa...
A tamo, leteći,
ugušim
sve nepravde
i laži,
sva moranja
sva zla;
Da sam ,
da sam samo
Ptica,
na jedan dan,
a ne cijeli život
samo JA!!!

[sann]

Volela bih

Volela bih da mi nikad više ne kažeš draga,
kad draga ti nikad i nisam bila.
Sve snove moje tad bih skrila.

Zapečatila.
Zaboravila
na dnu duše.

I ne bi me uopšte bilo briga,
gde danju lutaš,a noći bdiješ,
šta budan sanjaš i koga sniješ,
da li od mene nešto krijes.

A kriješ.
Znam da kriješ,
dok sniješ ko zna šta.

A znam da to nisam ja
i nikad i nisam bila,
tek suza u oku,sto mi se skrila,
ostala u uglu.

Utopila.
Ugušila.
Nikad u jecaj pretvorila.

Dok duša je bol bolovala,
ona je prkosno opstajala.

Sama i nema.
Kao zaborav.
Kao uspomena,
na nekog ko je bio mi drag.

Dok nije prešao duše mi prag,
a onda neki mali vrag
nije mu dao mira.
Da li iz potrebe?
Ili iz hira?
il možda iz dubokog nemira
njegove duše?

Tek zanam.
Sad si sam,
Kao i ja sama.

Tek zenica moga oka.
Mozeš biti svetlost daleka,
Čežnja duboka
u noći bez sna.

Zato mi nikad više ne reci draga.
Idi što dalje sa duše mi praga.

I budi vetropir,
ali vrati mi mir,
da duši snagu daje,
dok traje.
I vreme što tkaje,
nestaje.

U zaborav odlazi.
Ne prestaje.
A bol traje
i traje....

[sann]

Drugi nisu umeli da te imaju, a ja sam umeo i da te nemam.
Neko bi rekao da je to ništa. Ne znam.
Možda za nekog to i jeste tako, ali za mene to ništa je sve!
To što sam ja video u tebi, oni nisu mogli ni da naslute.
Oni su te upoznali, ali te nisu poznavali.
Znali su ti ime, boju očiju i boju kose. Ali ti nisu znali dušu, želje i snove.
Nisu te ni pitali, oni su se za sve pitali.
Ja sam u ovom svom nemanju tebe, naučio da te nemam, ali i da imam nas.
Moj će se san ostvariti kad tad, a do tad. Neka se svi tvoji snovi ostvare.
Kad malo bolje razmislim. Moj san i jeste taj da se svi tvoji snovi ostvare.
I ništa ne brini. Ja ću sačuvati nas od vremena, a ti se čuvaj od ljudi.
Loše vreme prođe, ali loši ljudi neće samo da prođu. Uvek gledaju da te zakače i da traju....

[STEPSKI VUK]

Što nas to vezuje?
Korijen istoga stabla,
grane raširene,
kiše?
Svjetovi daleki,
što su s onu stranu,
srca otkucaji,
ljubav,
snovi oživljeni?
Skamenjen,
U otkriću stojim.

[sann]

''Pokaži mi planinu gde stanuje mesec, nauči me kako zagrliti vetar;
reci mi kuda, kuda trebam poći da naslutim senu?
Povedi me stazama usnulih zvezda, dopusti da pogledom poljubim kišu; reci mi kuda, kuda trebam poći da dotaknem dugu?

Ponesi me mislima da zarobim nebo,
Spustimo se skupa po biser iz mora; reci mi kuda,kuda trebam poći
da uhvatim sunce?
Reci mi kuda, kuda trebam poći da oživim snove?''

[sann]

Naša ljubav zastaje tu
Tvrdoglava kao magare
živa kao želja
Svirepa kao sećanje
Glupa kao kajanje
Nežna kao uspomena
Hladna kao mermer
Lepa kao dan
Nežna kao dete
Gleda nas smešeći se
I kazuje mnogo ne govoreći ništa
A ja je slušam drhteći
I vičem
Vičem za tebe
Vičem za sebe
I preklinjem te
Za tebe za sebe i za sve one koji se vole
I koji su se voleli
Da ja im vičem
Za tebe za sebe i za sve druge
Da ne znam
Ostani tu
Tu gde si
Gde si bila nekad
Ostani tu
Ne pomiči se
Ne idi
Mi koji smo voleli
Mi smo te zaboravili
Ali ti nas ne zaboravi
Jer nemamo drugog do tebe na zemlji
Ne dopusti nam da postanemo hladni
Da se udaljavamo sve više
Odemo gde bilo
Daj nam znak da si živa
A mnogo kasnije na ivici nekog šipražja
U šumi uspomena
Iskrsni odjednom
Pruži nam ruku
I spasi nas...

[Pasaga]

[sann]

Da stigneš onamo,
Da stigneš gde si, odeš ondande gde nisi,
Moraš ići putem gde nema zanosa.
Da stigneš do onoga što ne znaš
Moraš ići putem koji je put neznanja,
Da poseduješ ono što ne poseduješ
Moraš ići putem lišenja poseda,
Da dopreš do onoga što nisi
Moraš proći putem na kom nisi.
A ono što znaš jedino je što znaš
I ono što je tvoje ono je što nije tvoje
I gde jesi jeste gde nisi....

[STEPSKI VUK]

Dođi i poljuljaj taj brod usnule nade. Pokreni lavine davno zaboravljenih poljubaca. Uzdigni ono malo preostale svjetlosti sa dogorjele svijeće. Pokaži da još postoji jedan trag u beskrajnom plavetnilu jutra. Pogledom uspavaj jedno razigrano srce obasjano tišinom. Poigraj se sa osjećajima onako kako najbolje znaš. Nemoj slušati vjetar koji te skreće sa puta beskonačnosti, slobodnim koracima uputi se po zrakama svjetlosti.

[sann]

Drugi nisu umeli da te imaju, a ja sam umeo i da te nemam.
Neko bi rekao da je to ništa. Ne znam.
Možda za nekog to i jeste tako, ali za mene to ništa je sve!
To što sam ja video u tebi, oni nisu mogli ni da naslute.
Oni su te upoznali, ali te nisu poznavali.
Znali su ti ime, boju očiju i boju kose. Ali ti nisu znali dušu, želje i snove.
Nisu te ni pitali, oni su se za sve pitali.
Ja sam u ovom svom nemanju tebe, naučio da te nemam, ali i da imam nas.
Moj će se san ostvariti kad tad, a do tad. Neka se svi tvoji snovi ostvare.
Kad malo bolje razmislim. Moj san i jeste taj da se svi tvoji snovi ostvare.
I ništa ne brini. Ja ću sačuvati nas od vremena, a ti se čuvaj od ljudi.
Loše vreme prođe, ali loši ljudi neće samo da prođu. Uvek gledaju da te zakače i da traju......

Da ... istina je ...Poželim te uvijek...Poželim tvoj miris ... pogled ... osmijeh... tvoje ruke na kojima je jasno ispisana sudbina moje ljubavi ... Nedostaješ ... za ovo moje sad i za naše zauvijek ...Nedostaješ.

[STEPSKI VUK]

I opet sam te sanjao,
nisam te čitavu noć
puštao iz naručja,
iz prelijepih snova...

I ujutro nisam želio,
snene oči da otvorim,
čak sam se žmureći umivao,
da bi te što duže zadržao,
da bi te što duže snivao...

Da mi ne pobjegneš,
da mi leđa ne okreneš,
možda sam ti prste jako stegao,
sada kada sam te pronašao,
i budan bi te snivo...

[sann]

...Da je rekla oprosti, oprostio bih,
uprkos tvrdoglavosti i ponosu.
Praštao sam i ženama koje me nisu volele.
Samo da je rekla oprosti,
istog časa bih zaboravio šta sam oprostio,
pa bi mi ostale uspomene na sve ono
pre onoga što joj ne mogu oprostiti.
Nije me povredila, nije me uvredila,
nije me ranila, samo me ubila.
A mogao sam vekovima živeti
od sećanja na onaj pogled,
na onaj dodir, na one…
Umem da se sećam
najlepše na svetu
kad hoću,
a neću, nije zaslužila,
jer nije rekla oprosti.
Kad nije tad, neće nikad,
a ja kakav sam, oprostio bih kad – tad,
jer je ljudski, jer mi treba da oprostim,
jer mi treba da je se ponekad setim,
jer mi treba da mi bilo šta treba.
Na njenom mestu, ja bih rekao oprosti,
pa šta bude, bilo bi lakše i njoj i meni,
jer ljudski je grešiti i praštati,
voleti i prestati voleti…
Znala je da bih oprostio
da je rekla oprosti,
al’ namerno je ćutala
da ne bismo umirali do kraja života.
Izostala reč upotrebljena
kao poslednji metak,
kao bočica s otrovom,
kao prečica za kraj...

[STEPSKI VUK]

Ja gledati neću kad drugom nježno
latice prospeš u žudne snove
Moj prijatelj kamen pokriće oči.
Plakaće breze i nebo snježno,
umjesto mene jer neću moći,
da kriknem iz vječne postelje ove.

[KOMESAR]

Doćiće nova mladost, donijeti nove dane
i nastaviće naše pjesme nedopjevane,
u živoj vatri iskovane.
O, te smo pjesme počeli mi, kroz njih zborimo iz daljina,
poznaće u njima sestra brata, djevojka dragog,
a tužna mati sina.

[STEPSKI VUK]

Bure su već strgale sa jarbola svilu.
Za tebe sam podigao ove dronjke!
Samo tvoje riječi zvonke,
otmu me oluji i ledenom sivilu.
Dobro došla na moje duše obronke,
što k'o obala pusta, čeka morsku VILU!