Љиљана wrote:За мене је Србија од Алпа до Карпата, од Пеште до Солуна и шире. Многи се у Србији сматрају другим и другачијим, нико им то не замера. Подељена је Србија на многе мале области, државе као кад се синови оделе и оснују ново домаћинство само да су срећни и задовољни Србија се не љути, чак се радује срећи од ње новонасталих, то су њене гране то је њено биће у другом руху а истој суштини, проблем је кад се гране саплету и замрсе кад настане кидање борба, тада Србија крвари тада Србија плаче. Србија је пристала да је зову Југославијом да би већина била задовољна, погрешила је, дозвољава да се области називају другим именима да себе доживљавају као друге и другачије државе, као друге и другачије народе, Србија познаје своју децу, брине о њима, болује због њихових болести, често слаби али се и опоравља доћи ће време кад ће васкрснути и сву своју децу и све своје области окупити у једно кад ће сви Срби били они данас Словенци, Хрвати, Муслимани. Македонци.. доћи ће време новог уједињења кад ће Србија пружити свима сигурност, љубав и радост.
za mene je srbija od subotice do košara, od bugarske i rumunije do drine... a djeca su se odrodila i otisla svojim putem... odavno, a taj pokusaj s jugoslavijom je bio utopija, djeca su prihvatila to da bi 1918 od pada u kolonije italije il nekog drugog spasili svoje guze...
ovo je tako nekako, ali odavno su djeca svoja... ne volim ovo jer je to bogomoljski... e moji drugovi i drugarice da se vjere manete lijepo bismo se mi uvjek igrali... jednog dana svi će shvatiti... svi ste vi za kod ranka na prevaspitavanje! sunce vam vaše bogomoljsko!