Miroslav MIKA Antic

[Shadow]

Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.

[Shadow]

Ovo je pesma
za tvoja usta od visanja
i pogled crn.
Zavoli me,
kad jesen duva u pijane mehove.

Ja umem u svakom novembru
da napravim jun.
I nemam obicne srece.
I nemam obicne grehove.

Moja je sreca srneca,
a gresno mi je smesno
Ako me neko cacne
u ove oci placne,
nije to neutesno:

ja umem od suza da pravim
klikere lepe,prozracne.


Podelicu sa tobom
sva moja sasava zdravlja.
Zavoli moju senku
sto se klati niz dan.

Sutra nas mogu sresti
ponori ili uzglavlja.
Ludo moja,zar ne znas:
divno je nemati plan.

Izidji iz tog detinjstva
kao iz starih patika.
Zavoli moj osmeh,dubok
kao jezerske vode.

Evo,i ja sam se izuo.
Pod vrelim tabanima
rastapa mi se asfalt.

Budi uz mene kad odem.

[ina]

Nasloni moje vreme na svoje, tako će večnost duže trajati.

[Shadow]

Najljese cudo svijeta, skupi se uz mene i cuti.

[ina]

Reci mi,
zašto me još uvijek čekaš,
kada znaš da sam odavno zalutao
i zar je uzdah vjetra iz grudi mojih
toliko snažan bio da te ogoli cijelu
i polomi sva stabla života u tebi,
pa te ostavi takvu i golu i bosu
da hodaš po mojoj trnovitoj duši,
sa čežnjom od svemira većom
i bolom od koga ti je kosa bijela?
I reci mi zašto je radost tvoja
ispustila dušu na pragu doma
svih mojih prokletstava
i zar su tvoji mladost i žar usana
zauvijek ugašeni silom bijede
ovoga moga ništavila,
kojim kupih tvoju dušu
i zaključah je u beskraju tmine
propasti moje,
da mi sija samo onda
kada trebam prepoznati put,
a koji nikada nije ni vodio ka tebi?

Hoćeš li nekad uspeti da oprostiš Bogu
moje postojanje?
Reci mi da znam, jer ja ne mogu.

[Shadow]

[Koraci_u_noci]

img_1_1716283769503.jpg

[Koraci_u_noci]

img_1_1716361020055.jpg

[Shadow]

Miroslav-Mika-Antic-Kako-Se-Sanja-Tekst-Bistrooki.jpg

[Shadow]

Toliko ličim na Dunav da se ponekad pitam ko se u kome ogleda.
Teći punim životom znači ploviti nizvodno sa podjednakom strašću kao i
ploviti protiv sebe: stvarati limane i virove, imati kristalne slapove i
ustajale ritove, kidati rubove obala i donositi poplave, opadati i
rasti, i uvek usrkavati u sebe okeane.

[Shadow]

I odjednom sam shvatio:
postoje reči bez usana.
I verovanje bez daha.
To je nekakav izazov onoga što je ispred nas,
kao da te začikuju da nešto nećeš uspeti,
a ti probaš i uspeš.

Zamisli da si sova i dužnost ti je da žmuriš
i da se bojiš svetlosti.
A ti se čvrsto zarekneš i hipnotišeš sunce.

Objašnjavanjem stvari,
oduzimamo im nešto od one lepe čarolije,
od onog zlatastog omota,
ispod kojeg se kriju tolika čudesna
značenja svega što izgleda isto.

Reči su iskraćale. I iznošene. I krpljene.
Mereno od pre vremena i mnogo posle vremena,
ostaje samo smisao kao čudo svih čuđenja.

138848_113521470_pola.jpg

[Shadow]

O cemu pricamo dok lutamo
u predvecerje gradom?
U stvari:mi samo cutimo...cutimo
i gledamo se kradom.
U stvari mi se u sebi pitamo
nesto sto nikom nije jasno.
Sanjarimo i skitamo...skitamo
i katkad smrknemo glasno.
A kad se nebo skoro vec smraci
i od svetiljki grad pozuti
odjednom znamo sve sta znaci
to sto se ovako cuti.
U stvari mi to u sebi slutimo
reci narasle u bezmerje,
pa nam je dosta i da cutimo
i lutamo kroz predvecerje.

dd747f88e3424e7e09cce3a076a5c04b.jpg

[Koraci_u_noci]

img_1_1718484320209.jpg

[Shadow]

Druga najbolja njegova.

[Shadow]

Kad sam bio ugrožen, mislio sam samo na nju, hrabreći se njenim prisustvom. Kad mi je bilo teško, pominjao sam njeno ime kao u molitvi, nalazeći olakšanje. Kad osjetim radost, trčim da je podijelim s njom, zahvalan joj, kao da mi je ona daruje.

Dobar je čovjek, i lijepa žena, ali ono što je samo za mene, to sam sam stvorio. Čak i da je imala velikih mana, ja ih ne bih znao. Potrebna mi je savršena, i ne mogu dopustiti da to ne bude.

Dao sam joj sve što nisam našao u životu, a bez čega ne mogu. Čak se i umanjujem pred njom, da bi ona bila veća, i ja pomoću nje. Bogato je darujem, da bih mogao da uzmem. Ja sam osujećen, ona je ostvarena, i tako sam obeštećen. Ona mi namiruje izgubljeno, i dobijam više nego što sam želio da imam. Moje želje su bile maglovite i rasute, sad su sakupljene u jednom imenu, u jednom liku, stvarnijem i ljepšem od mašte. Njoj priznajem sve što ja nisam, a opet ništa ne gubim, odričući se. Nemoćan pred ljudima i slab pred svijetom, značajan sam pred svojom tvorevinom, vrednijom od njih. Nespokojan pred nesigurnošću svega, siguran sam pred ljubavlju, koja se stvara sama iz sebe, jer je potreba, pretvorena u osjećanje. Ljubav je žrtva i nasilje, nudi i zahtijeva, moli i grdi. Ova žena, cio moj svijet, potrebna mi je da joj se divim i da nad njom osjetim svoju moć. Stvorio sam je kao divljak svoga kumira, da mu stoji iznad pećinske vatre, zaštita od groma, neprijatelja, zvijeri, ljudi, neba, samoće, da traži od njega obične stvari ali da zahtijeva i nemoguće, da osjeća oduševljenje ali i ogorčenje, da se zahvaljuje i da grdi, uvijek svjestan da bi mu bez njega strahovi bili preteški, nade bez korijena, radosti bez trajanja.

Zbog nje, isključive, i ljudi su mi postali bliži.”

[Koraci_u_noci]

Da nisi pobrkala temu. Ovo je Mesa, ako se ne varam, Tvrdjava

[Nice]

Vidim ja da mi se sviđa
A Miku baš i ne čitam

[Shadow]

Da nisi pobrkala temu. Ovo je Mesa, ako se ne varam, Tvrdjava

A jesam. Vidis da sam

[Koraci_u_noci]

Ne žuri kroz život,
tako se samo prašina diže.
Život se živi lagano,
a svako na cilj stiže.
Mene su učili malenim stvarima koje su bitne,
srećan je samo onaj ko želi stvari sitne.
Ruke su tu da grle,
a ne da nose stvari.
Duša je uvek mlada,
jer samo telo stari.
Ne grabi nego stiči,
u sebi sreću gradi.
Vrednost se čuva unutra,
a ne na fasadi.
Zastani tek da shvatiš,
šta u životu vredi.
Da imaš kom da se vratiš,
da ima ko da te sledi.
Samo te jedno molim,
reči se ovih seti,
na cilj će stići svako,
bilo da gmiže il leti.
Uvek se sa dušom igra,
anđeo ili vrag.
Čovek se pamti po onom
KAKAV OSTAVI TRAG !

[Shadow]

57ad0c54e1399d29b27e225c47349889.jpg