"DUŠA"

[sann]

Moje misli postanu stihovi
kada ih usnama zapišem na tvojoj koži.
Golica te poezija,
ne znaš kud bi iz kože od ljepote,
a ja ne mogu da te se načitam.
Na tvojoj koži završe ludosti
koje mi padnu na pamet
dok mi nedostaješ
i dok priželjkujem
da priželjkuješ nove stihove...

[sann]

Ušunjam se ponekad u tvoje snove i tu ostanem do jutra.
Osetiš me ti, znam.
Kad ujutro otvoriš oči još ti je moj poljubac na usnama.
Još osećaš moje prste među svojima. A nisam tu.
Ušunjam se ponekad u tvoje misli i napravim haos od tvog dana.
I zaboraviš gde si krenuo i šta si želeo reći.
A to se samo ja malo igram po tvojoj glavi.
Upletem se ponekad u tvoj korak i kreneš polako ka meni,
a ne stižeš.
Znam da sam tvoj uzdah kad krene jedna od onih naših pesama.
Znam da sam tvoja suza na kraju još jednog dana.
Znam da sam ona teška tišina kad te reči umore.
Znam da sam ono pitanje bez odgovara.
Znam da sam onaj osmeh koji ti se pojavi bez razloga, krišom.
Znam da sam ona bol koja te žigne kad ti ne ide, kad ti baš ne ide.
Čudna je stvar to srce, ne ide sa njim kako bi želeo.
Ono radi na neki svoj mehanizam.
Njega pokrenu nečiji pogledi, nečiji osmesi, nečije ruke.
Srce je to, nije igračka.
Stavi ga na dlan i nudi svima, ne vredi, ono razume samo jedan pogled.
Izađem ponekad u novi dan sa srcem na dlanu, ali džabe, uvek mi se vrati još više tvoje.
Ali ima dana...
Ako si sudbina desićeš se opet...

[sann]

Jedno drugom smo pokrivali ono što drugi nisu smeli da vide.
Kao ljubavnici, a nismo to bili.
Kao prijatelji, ni to nismo bili.
Ništa mi nismo bili.
A opet, jedno drugom smo nekako bili sve.
Jedno drugom smo čuvali tajne, a i sami smo bili tajna za čuvanje.
Nismo bili ljubomorni, ali smo ljubomorno čuvali naše ludilo, tu našu ljubav, blesavu i silnu.
Nismo imali snove jer smo se jedno drugom ostvarili.
Jedno drugom smo bili sve ono što smo hteli nekom nekada da budemo.
Bila mi je jutro, ja njoj veče.
Bila mi je želja, ja njoj san.
Bila mi je sve moje pagansko, ja njoj sve sveto.
Jedno drugom smo bili motiv, smisao svega.
Ona je bila moja životna priča, ja sam bio njena pesma života.
Voleli smo se, ona mene do granice ludila, a ja sam zbog nje, često i prelazio tu granicu.
Par života nam je trebalo da se nađemo.
Tražeći jedno drugo kroz te prošle živote, mi smo našli sebe.
I ne, nije ljubav prestala.
Nije jer nam je suđeno da oboje volimo nas.
Mi smo jedna duša u dva tela, jedna želja, jedan ostvareni san.
Mi smo nešto što nikad neće moći biti jedno bez drugog.
Mi smo nešto kao što su jedno drugom noć i dan....

[sann]

Poleti pjesmo moja...

Pjesmo moja poleti daleko, jer srcem te pišem, što tragove sanja u njenom sjećanju prati
Kada vrijeme stane i sruše se zbilje, negdje, na tihoj obali duše, ona će znati
Da snagu ti neće srušit daljine, ni beskraji svijeta, ni strašni krici oluje
Jer ljubavlju letiš što svemir je stvori, a od korijena vječnog svaki ljubavnik snuje

Odjekni klancem samoće i nek odjek ti moćan nove vjetrove životne stvara
Da nose te preko pustinja čežnje, zabluda ljutnja, pognutih glava mlada i stara
Neka te začuju srcem jer i za njih pjevaš, za svakoga onog tko kroz tuge te traži
Ti budi im nada, ti budi im druga i njihova zvijezda, što zauvijek sija na nebeskoj straži

I nek se podignu glave, nek se napune zdenci što presahli bolom za tobom vape
Pomiluj svojom čistom vedrinom smrknuta lica, nedaj da ih iskrive očaja šape
U vremenu ovom što trga i krade, što dušu od duše otkida i kotrlja po planinskoj kosi
Ti budi istine vjesnik i amora strijela što letom svojim umornom biću poruku nosi

Pjesmo moja ljubav te zovem, iz dubine te stvaram i golu predajem lopovu životu
O da, na obali duše i ona će čuti, otvorit oči svog bića i u tren prepoznat tvoju ljepotu...

[STEPSKI VUK]

Koliko li ti puta rekoh
ljubavi, imaš najljepše ime?
Koliko noći se u snu smiješih
tvom liku?
Koliko će još dana proći
bez tvog pogleda?
Strpljiv sam.

[sann]

"Svejedno da l’ sam ti druga, treća ili peta
Ili ko zna koja žena po redu
Osećam, poslednja sam ti draga žena
Ona koja se uvek najviše voli
Ona s kojom se san nedosanjan sanja,
Ona s kojom rastanak najviše boli…"

[STEPSKI VUK]

Još si u mojim stihovima.
Pišući ih
čini mi se kao da ih čitam
zajedno s tobom.
U nekoj tajanstvenoj zemlji
sa plavljim nebom, više sunca.
S tobom polazim opet
u svako novo jutro...
Gledam tvojim očima zoru.
Obojim svaku misao
mirisom cvijeća procvjetalog
nakon dugih zimskih mrazeva.
Pažljivo...
Kao najveću dragocjenost.
Da ne izgubi svoj miris
na dalekom putu
do tvog srca.

[sann]

Pa to sam ja !
Osibana vjetrom zaborava
Na umornom licu bore od vremena
Ali uzdignuta cela i sirokog osmijeha
I jos uvijek vesela i jaka

Da li me prepoznajes ?
Konacno sam tebi stigla
Od tolike tuge sto sibala mi lice
Evo me
Tebi sam dosla
Bez tebe sad vise
Ne zelim ni koraka

Kucam ti na vrata
Otvori ih svojim toplim rukama
Jos sam ona ista
Samo starija
Svojom rukom otjeraj u meni
Ovaj preostali dio sumraka ...

[sann]

"Ko zna šta te tamo čeka
u maglama iz daleka.
Al' ako se i pozlatiš,
il' sve teško,
gorko platiš,
uvek idi samo napred.
Nemoj nikad da se vratiš."
Mika Antic

[sann]

Prećutao bih ti,
ovu pesmu,
i tu bujicu reči
zaustavio
na brani od usana,
Zadržao,
ovaj nemir misli,
u rastrganim grudima,
Pozvao bih se
na pravo,
da se branim tišinom,
Moje reči,
i nisu potrebne,
U očima,
mi piše sve...
I kada žmurim,
znaj da sakrivam,
svoje pesme...
Između,
redova trepavica,
po šarama
zelenih zenica,
ružnim rukopisom
je zapisano,
gomila mojih stihova,
U debeloj knjizi,
u kožnom povezu,
od skupljenih kapaka,
stanuju sve moje
nenapisane pesme,
Svi moji
nedozreli stihovi,
Sve ono što
nisam hteo
rukom da zapišem,
Ocrtalo se,
u prozorima
moga lika...
I kada žmurim,
znaj da ćutim,
Ispisujem,
u svojim očima,
neke nove pesme...
I kada žmurim,
znaj da ćutim,
O tebi pišem...

[sann]

Voliš li moje zore pune tebe u čekanju,
sanjaš li moje pjesme pune bola, u svitanju,
dok sva mi se čeznja u zuzi izlila,
pitam sebe da li sam snove o uzdahu snila.

Znaćes da sam bila po šuštanju lišća,
po čeznji što boli nasa oba bića,
Proći ću ti kroz misli i otići bez pozdrava,
i biti voljena i sretna do zaborava.

Ostaviću brod u luci što plovi bez sidra,
pozovi me kroz oblake i doći ću bez kucanja,
voljeti te kao nikad i nestati bez pozdrava,
znaćes da je bila vila i volim te šapnula....

[sann]

Rođena da bi bila posebna

Rođena da voli svet. Isti taj svet koji neće imati toliko ljubavi za nju.
Rođena da se divi ljudima. Ljudima koji neće ni primetiti njenu posebnost.
Rođena da se nasmeje životu. Životu koji baš i nema neki smisao za humor.
Rođena da bi bila drugačija. Drugačija u moru istih.
Rođena da bude svoja. Svoja i onda kada je nečija.
Rođena da živi za ljubav. Da živi za nju, a ne da zbog nje umire.
Rođena da sanja i kada je budna. Da joj buđenja ne odnose snove.
Rođena da bude slobodna. Slobodna i u neraskidivoj vezi.
Rođena da bude večna devojčica. Devojčica i u ulozi žene.
Rođena da bude posebna. Da bude jedinstvena i neponovljiva....

[STEPSKI VUK]

U ljubav se obično kreće s nekih pustih zaspalih stanica i perona koji se skrivaju u maglama....treperenje zvijezda se tek nazire i kad krećemo zadrhtimo od slatkih slutnji i nada...da nas, tamo gdje idemo, čeka ono što smo sanjali i noćima zamišljali... ..kad krećemo znamo da nas tamo čeka neko ko je drag i ko je srce okrenuo na pravu stranu....da vidi svu ljepotu ovoga svijeta....ne očima....nego kao Mali princ...srcem i prstima koji neprestano skidaju ljubav s tijela i sve su godine, godine dobre berbe....

[sann]

Ljubi

Tek onog, koji pred tobom
drhti.

Jer to je zemljotres srca.

Dok čeka tvoje usne ,
u njemu se izdižu
planine nežnosti...

Izvajaj te vrhove svojim
dahom .
Ne dozvoli da ih
okuje krti led neodlučnosti .

Nemoguće stvari
uvek imaju
veoma moguće
završetke .

Ali nemoj to da dozvoliš !
Nikada...

Veruj da je ipak možda
voda žednija nas,
nego što smo mi žedni nje .

Čuda samo tako opstaju .

Kada i druga čuda
veruju u njih .

[Mala_Mu]

Onog dana, nakon bujice izgovorenih reči,   pravdanja i prepiranja, nakon brda laži,   nakon bolnih uzdaha, boli, razočarenja,   nakon izdaje i saznanja bolne istine  sahranio sam svoju ljubav prema tebi.  Bacio sam i posljednji grumen zemlje   na kovčeg laži, prevare, obmane.   Taj tupi zvuk mi je ostao u sećanju,   dok sam kroz zamagljen pogled   gledao to "ništa" što je ostalo iza nas.  Znam da te neću lako zaboraviti,   ali ću se učiti nositi s tim.     Doći ću jednoga dana na isto mesto   kad tebe tu ne bude više.  Spustiću jednu ružu, ne zbog tebe   nego zbog ljubavi koja tako nevina umrla,  ljubav koju sam čuvao kao svetinju,   privijao na grudi, hranio dušom.  A tebe molim ne dolazi joj na grob,   ne govori joj da ti fali i da ti je žao.  Pusti je, sad je bar od tvojih laži mirna  i vratiti je ne možeš da bude tvoj rob.  I ako dođeš samo stani, gledaj i ćuti,  njen mir je sad samo moja verna tišina.

[sann]

"I pogledom ti neki cudni oblaci jezde.
I nema me, ne vidis me.
I reci mi se mnoze po glavi, a cutim.
I zagrljaji mi se mnoze u prstima,
a ne pomeram se.
I neki poljupci spavaju na usnama,
poljupci za tebe, kada se vratis."

[sann]

"Dajem ti iskrenost za iskrenost
tihi osmijeh za slatki drhtaj
toplu riječ za čarobnu noć
dajem ti put…
Dajem ti misao za nadanja
kaplju čežnje za kišu nježnosti
cvjetnu romansu za vrčeve ljeta
dajem ti istinu…
Dajem ti jedno danas za novo sutra
otvorena vrata za zakopčane kofere
plave ruže snova za zelene krošnje stvarnosti
dajem ti život…
Dajem ti svoje mostove vječnosti
i mirisna krila mojih anđela
uklesano obećanje u kristale večernje zvijezde
i jedan neprekinuti dan…
Dajem ti ludilo bijele zime
i prolistalu suzu na jastuku
topot nebeskih kočija
i rasap svjetova u mozaiku sudbine…
Dajem ti zapravo sve …"

[sann]

LJUBAV ŽENE

Rekoše mi,
Ljubav žene
napisana je na vodi,
može da potone,
u talase da se
pretvori,
obale da razruši,
odnese,
I samo dok
je mirna voda,
Ona voli,
Ona ljubi...

Rekoše mi,
Vernost njena
ucrtana u pesku,
I blagi povetarac
da dune,
noseći vetrove
istine,
Odneće,
velike peščane dine,
I ostaće samo ime,
negde u tvom
sećanju...

Ne,
ne verujem...

Zamoliću Anđele,
da smire more,
da bude večita oseka,
bez daha od bure,
bez talasa,
da traje ljubav,
jedne žene,
napisana na vodi...

Zamoliću bogove,
da povuku vetrove,
na drugu stranu okrenu,
da moju uvalu ljubavi,
nikako ne dosegnu,
da vernost te žene,
zauvek ostane u pesku,
na toj obali ljubavi,
sačuvana u večnosti...

Zamoliću tu ženu,
da zauvek ostane,
Svojom ljubavlju,
jer verujem u nju...

[Biba]

Miomirise moj, blago moje,
Ljubavi i sjajni mjeseče.
Najdraža moja i najljepša sultanijo.

Živote moj, moje rajsko vino.
Proljeće moje, radosti i danu.
Hej, moja nasmijana ružo.

Hvalim te vjekovima.
Srce mi je strepinja, a oko mi je vlažno.
Ja sam Muhibi i sretan sam.

[sann]

O dušo daleka,patnju ti
čujem u slovu i reči što srce
kida , u nemir tera .
Daleko je tvoje drago ,
misao ista grudi ti puni ,
hoće li doći , hoće li doći ...
Dan prolazi , tambure ćute...
ostaje tišina, tišina što briše
sve umilne reči ne rečene ,
ruke umorno klonu u krilo,
pogled , maglom obvijen ,
kroz pustaru luta šapućeš tiho ,
gde je moje milo , gde je moje milo...
O,dušo daleka patnju ti čujem .