Zašto je Jugoslavija najbolja država u historiji

[Naseef Mushroom]

Ma daj da mi organizujemo ovaj nas forumski zivot prvo a za ostalo me boli dupe

Otjerali smo Havanu u Španiju

Napisa čovjek sinoć da mu je muka što se na forumu samo piše o Bošnjacima, Srbima i Hrvatima.

[Matan]

Jovanka koteljubi

i Naser Arafat..

[Koteljubi_kadnisamtu]

Ma daj da mi organizujemo ovaj nas forumski zivot prvo a za ostalo me boli dupe

Otjerali smo Havanu u Španiju

Napisa čovjek sinoć da mu je muka što se na forumu samo piše o Bošnjacima, Srbima i Hrvatima.

uvijek najgori otjeraju najbolje
i to bas sad kad mi treba cojek od gradjevinskih poslova

[HAVANA]

Do utorka me nista ne pitaj pobjego sam od svojih.

[Dori]

Do utorka me nista ne pitaj pobjego sam od svojih.

Ti si najpametniji od nas ovdje

[Sioux]

BILO NEKAD

5 NAJVEĆIH ZABLUDA O LEPOM ŽIVOTU U JUGI! Svi imali posao, nije bilo nestašica, niti zaduživanja u banci... Šta je stajalo iza tog velikog "uspeha"?
Pričalo se da možemo da nahranimo celu Evropu, da smo vojna super-sila i jedna od najrazvijenijih evropskih zemalja.


Sve je to bila laž

Bila jednom jedna zemlja, zvala se Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija. U njoj su svi njeni žitelji, bez obzira na naciju, veru, boju kože, uživali ista prava i svi su radili i svima je sve bilo taman onako kako treba.

Zvuči kao bajka, zar ne? Verovatno zato što bi ovakav opis SFRJ bio jednak bajci - naročito kada imate u vidu da je državom prilično čvrsto vladala jedna jedina partija koja je mogla da postoji (isprva Komunistička partija Jugoslavije, potom Savez komunista iste zemlje).

O toj zemlji moglo je da se napiše mnoštvo bajki (na primer - da smo izvozna ekonomska sila, da možemo da nahranimo celu Evropu, da smo vojna super-sila - četvrta u Evropi a osma u svetu, da smo - navodno - prema Forbsu bili jedna od najrazvijenijih evropskih zemalja - što je i sama redakcija demantovala). Zato ćemo se danas posvetiti mitovima vezanim za ekonomiju SFRJ.


Ekonomski razvoj Jugoslavije bio je nezaustavljiv

Ova tvrdnja je zapravo, u izvesnoj meri tačna. Ali - zato što se Jugoslavija - posle razornog Drugog svetskog rata - obnavljala i sa ruševina se dizala u (koliko-toliko) prihvatljivu zemlju za život.

U tom periodu zapravo su se sve zemlje prebacivale iz ratne u mirnodopsku ekonomiju, a tehnološki napredak koji je zapravo morao da bude odložen (jer - mnoge stvari su smišljene i pre velikog globalnog sukoba) obnavljao je ekonomiju u većini evropskih zemalja brže nego inače.

Dakle - privredni rast Jugoslavije posle drugog svetskog rata nije imao mnogo veze sa KPJ i Josipom Brozom Titom, već sa primenom tehnologije, razvojnim projektima - naročito infrastrukturne prirode i ubrzanim ulaganjem u poljoprivredu - jer je narod morao da oseti boljitak - ako ništa drugo - a ono kroz hranu.

Što se tiče zemalja Zapadne Evrope - one su u to vreme rasle po istorijski visokim stopama, a zemlje u razvoju (poput naše) uvodile su za to vreme revolucionarne tehnologije. Zamislite samo elektrifikaciju cele zemlje?


U SFRJ se nije živelo na dug

Narodski rečeno - ovu bajku možete “mačku da okačite o rep”. Zapravo je u vreme najvećeg razvoja SFRJ (a kažu da je to bilo od 1961. do 1980.) - dug rastao po stopi od 17,6% godišnje.

Spoljni dug SFRJ je od 1961. do 1981. porastao od tek par stotina miliona dolara na 16 milijardi dolara.

Da se taj trend zaduživanja nastavio i da Jugoslavija nije propala, danas bi taj dug iznosio oko šest biliona dolara. Ne, nije greška: šest biliona.

Jugoslavija je zapravo - bankrotirala 1982. Tu informaciju naravno niste mogli da čujete u strogo kontrolisanom dnevniku bilo koje od šest državnih televizija raspoređenih po glavnim gradovima republika, niti da pročitate u dnevnim novinama poput Politike, Borbe, Oslobođenja, Jutarnjeg lista, Dela...

Tada je rukovodstvo države priznao stranim kreditorima da ne može vraćati svoje dugove. Dugovi su reprogramirani 1983 i 1984. (morala su se održati i Zimske olimpijske igre u Sarajevu i svi su morali biti srećni i zadovoljni), ali je zemlja tonula u krizu sve dublje: Jugoslavija više nije imala novca za kupovinu (pre svega) energenata kao što je bila - nafta. Država je tada primarno dugovala Svetskoj banci, MMF-u i pojedinim državama, a o dugovima koje i dalje vraćamo na ime SFRJ - mogli ste više pročitati u posebnom tekstu


U SFRJ nije bilo nestašica

Kada oni koji pamte Jugoslaviju malo duže "stave prst na čelo" - setiće se da je u nekadašnjoj zemlji i te kako bilo nestašica. One su upravo vezane za period pred samu smrt i odmah posle smrti Josipa Broza Tita i vremena kada je država priznala stranim investitorima da ne može da servisira svoje dugove.

Hajde da pričamo o prvoj velikoj naftnoj krizi koja je pogodila i SFRJ tokom Prvog zalivskog rata između Iraka i Irana.

Rukovodstvo tadašnje zemlje uvelo je najpre rešenje "par-nepar": ako vam se registracija automobila završavala sa 1, 3, 5, 7 i 9, onda ste mogli da se vozite svojim automobilom u ponedeljak, sredu i petak. Ukoliko se pak završavala sa 2, 4, 6, 8 i 0 - mogli ste da vozite utorkom, četvrtkom i subotom. Nedelja je bila "otvorena za sve".

E, kad je 1982. đavo odneo šalu pa smo priznali da para više nema - morali smo da nestašicu goriva rešavamo na drugi način - uvođenjem bonova. Za automobile ste mogli mesečno da kupite - 40 litara goriva. Pri tom - ne sme se zaboraviti da su vozila trošila više goriva nego danas. Značajno više.

Najviše litara goriva pripadalo je vlasnicima motornih drumskih vozila preko 7 tona nosivosti i autobusa, koji su obavljali javni prevoz u drumskom saobraćaju.

Takođe veća količina bonova pripadala je "terenskim radnicima", doktorima, veterinarima, inspektorima sa vlastitim vozilima, invalidima, kao i verskim zajednicama i sveštenicima koji su koristili vozila za verske obrede. Isti slučaj je bio i sa vlasnicima traktora, registrovanih brodova i taksi vozila. Pune dve godine gorivo ste mogli kupovati - samo uz bonove.

Hoćete da podsećamo na nestašice kafe? Ulja? Šećera? Brašna? I to baš u vreme one sjajne i bajne - SFRJ?

U Jugoslaviji su svi radili

Ni ova bajka “ne pije vodu”, ali je zbog konstantnog ponavljanja jugonostalgičara - i ona ostala univerzalno prihvaćena “istina”. Zapravo je stvar značajno drugačija:

Sredinom šezdesetih godina prošlog veka granice SFRJ su otvorene, a prema nekim podacima na koje se poziva hrvatski portal Liberal u opsežnoj studiji - gotovo milion ljudi otišlo je “trbuhom za kruhom”. Razmileli su se Jugosloveni širom zapadnih zemalja - Austrija, Nemačka, Francuska, Sjedinjene Države i Australija postale su meke za školovane stručnjake (potpisnik ovih redova imao je nekoliko njih u porodici, ali se, avaj, niko nije setio da bilo šta ostavi iza sebe), ali i za one koji su otišli da rade obične fizičke poslove, kako bi prehranili svoje porodice.

Čak se svojevremeno znalo da u Francusku odlaze krojači, u Austriju obični radnici, u Nemačku inženjeri, a u SAD i Australiju - oni koji se baš nisu slagali sa postojećim sistemom, a pri tom su završili i neke škole.

I pored prvog velikog odliva mozgova (i proste radne snage) - u SFRJ je (zvanično) nezaposlenost iznosila između 9 i 13%, da bi posle smrti Josipa Broza Tita, neposredno pred raspad zemlje, stopa nezaposlenosti bila između 15 i 16%. Naravno - mediji nisu smeli da pišu poražavajuće podatke.

U Srbiji je posle 1984. godine nezaposlenost narasla na nešto više od 16 odsto, dok u Bosni i Hercegovini svaki peti radno sposobni čovek nije imao posao. Slovenija (manje od 5 odsto) i Hrvatska (nešto ispod 8 odsto) su u toj “podeli kolača” nezaposlenih - značajno bolje prolazile.

Ove podatke iznela je u svom naučnom radu “Politička ekonomija Jugoslavije od 1945 do 1990” Suzan Vudvord, redovna profesorka departmana za političke nauke pri Univerzitetu u Njujorku.

Do sredine osamdesetih, navodi autorka, broj službeno nezaposlenih popeo se na više od milion, dok je oko 400.000 osoba bilo van evidencije Zavoda za zapošljavanje.

Prava radnika bila su neprikosnovena

Priča o tome kako u Jugoslaviji nije bilo štrajkova zasnovana je pre svega na tome što tada nije bilo društvenih mreža, kojima bi se “odmah i sad” saznalo da neko tamo negde štrajkuje zbog toga što se ne ispunjavaju njegova osnovna prava - kao što je na primer - pravo na platu. Ovako - bili ste osuđeni na zvanična glasila.

Verovali ili ne - iako su podaci veoma šturi - mogu se i u SFRJ pronaći primeri velikih štrajkova (mada ostaje nejasno - kako su to radnici štrajkovali protiv samoupravnog socijalizma u kom su oni donosili odluke?).

Baš u vreme kada je autor ovih redova došao na svet - u medijima je zabeležen prvi serijal tekstova vezan za štrajkove radnika u SFRJ - štrajkove u brodogradilištu Uljanik iz 1967.

Hoćete još neku bajku?

[HAVANA]

Uzasno je bilo.Dobro smo normalni ikako.

[Koteljubi_kadnisamtu]

pa dobro sad odluci se jel nije ili jeste

[Pasaga]

bjjazzzz,pojo mi zeku

[Krokodil Behko]

2017. godine je veliko regionalno istraživanje ‘Strategija simbolične izgradnje nacije u državama Jugoistočne Europe’ s čak 10.500 ispitanika, čiji je voditelj bio historičar Vjeran Pavlaković, pokazalo da u Srbiji za Jugoslavijom žali čak 71 posto stanovnika, u BiH visokih 68 posto, u Crnoj Gori oko 63 posto, u Makedoniji oko 45 posto, a u Hrvatskoj 18 posto građana.

Rekorder je ipak Kosovo u kojem je svega pet posto stanovnika izrazilo žaljenje zbog raspada Jugoslavije. Ovo mega istraživanje je pokazalo i da se Jugoslavenima još uvijek osjećalo tri posto građana Hrvatske.

Nekad se tako osjećalo njih 30 posto, dok se 66 posto stanovnika Hrvatske nikada nije osjećalo Jugoslavenima.

Karta pokrenula novu raspravu:

Na Redditu je sada neko ponovno pokrenuo tu raspravu, objavivši kartu na kojoj je prikazan postotak ljudi koji misle da je raspad Jugoslavije bila pogreška. Nije poznato kada je karta napravljena te temeljem kakvog istraživanja je nastala, no brojke, ali i komentari su svakako zanimljivi. Prema toj karti čak 81 posto Srba smatra da je raspad Jugoslavije bila greška. To mišljenje dijeli i 77 posto u Bosni i Hercegovini, 65 posto u Crnoj Gori te 61 posto u Sjevernoj Makedoniji. Za Jugoslavijom žali 45 posto Slovenaca, 23 posto Hrvata te svega 10 posto građana na Kosovu.



“Srbima je bilo super jer su svu lovu sisali iz Hrvatske pa i Slovenije. Dobro je da smo se razišli”, jedan je od prvih komentara na ovu kartu. No, neki smatraju da to nije baš istina. “Prvi su Srbi srušili Jugoslaviju. Da im je bilo super, bar bi to pokušali spriječiti”.

“Ja sam šokiran! Pa ja sam mislio da je Hrvatima i Srbima bilo jednako dobro u Jugi, tako mi svi redditovci govore. Ne želi nitko od vas dobronamjernih priznati da je Juga velikosrpska agenda”, poručuju nadalje.

Neki ne vjeruju ovim brojkama, kao ni karti. “Nedostaje izvor te metodologija istraživanja javnoga mijenja. Makar, za Hrvatsku i Kosovo bih ovu mapu protumačio kao javni narativ koji je nastao kao posljedica srpske zloupotrebe jugoslavenske armije čime se Jugoslavija poistovjećuje s okupacijom. Interesantno kako je relativno visok postotak Slovenaca koji žali za Jugoslavijom. No, oni nisu dugo ratovali, što se očitava i prema njihovu stavu prema historiji”.

Na kraju se javio i jedan koji dijeli mišljenje starije generacije da je prije bilo bolje. “Jugoslavija je bila svemirski brod prema ovim kokošinjcima od država. Po vanjskom ugledu, privrednoj snazi, konceptu vlasti radničke klase i tome slično. Zagreb je u doba Jugoslavije bio jedan od kulturnih centara Evrope i najjači industrijski grad u Jugi. Sad se bori protiv primitivaca”.


(SB)

[ElTriconi]

Veco javi se

[HAVANA]

IMG_9930.jpeg

[Nice]

Ma ja, neko po svom nahođenju zviznuo boje i sad raspravljaj

[ironman]

Odma mi film Marsal padne na pamet

[Maja]

Hrvati lazu. Nece da priznaju da im fali Juga.
Cuj da vise Slovenci zale za njom ahaaaM

[Bobi]

Meni je jedno vrijeme bilo žao ali sad kad sve prekontaš i skontaš da mi više nije žao

[Krokodil Behko]

Meni ne fali.
Ako ćemo u dubinu, kakva je zaista bila i kakva nikada ne bi mogla biti (znamo zbog kojih), nimalo mi ne fali, ko je jebe.

[Pasaga]

jes vala
dosta je bilo suplje

[Tokmak]

Hrvati lazu. Nece da priznaju da im fali Juga.
Cuj da vise Slovenci zale za njom ahaaaM

Kome će faliti u avnojevskoj Hrvatskoj?

Starije generacije umrle, mladi i ne pamte SFRJ.
Zamisli da generaciji Z samo ukinu internet, društvene mreže, a kamoli da im uvedu par-nepar ili da jedan kažu nema kave.
To da im nedostaje??

Nedostaje možda samo 5-10 posto boomera i nacionalnim manjinama kojih je jedva 5 posto u današnjoj RH.

[Sioux]

Prema toj karti čak 81 posto Srba smatra da je raspad Jugoslavije bila greška