Citati koje ste sačuvali

[Cici]

Život svakog čoveka je put ka samome sebi, pokušaj jednog puta, nagoveštaj jedne staze. Nijedan čovek nikada nije on sam, ali svaki teži da to postane, poneko potmulo, poneko jasnije, svako kako ume. Svako nosi do konca ostatke svog rođenja, sluz i ljušturu jednog prasveta. Poneko ne postane čovek nikada, već ostaje žaba, ostaje gušter, ostaje mrav. Poneko je gore čovek, a dole riba. Ali svaki je hitac prirode uperen ka čoveku. Svima nam je zajedinčko poreklo, majke naše, svi mi potičemo iz istog ždrela, ali svako, kao pokušaj i hitac iz dubina, teži vlastitoj svrsi. Mi možemo razumeti jedan drugog, ali svako od nas može da protumači samo sebe samog.

Herman Hesse, „Demijan“

[Ideja]

Ja, crv, sitan i nevažan, šta sam mogao učiniti njima,slonovima? Kakvu sam im štetu mogao nanijeti?
Ja sam pesnica koja je udarila u zid.
Ja sam udarac koji boli onoga koji udara.
Ja sam mali čovjek koji je zaboravio da je mali.
Uvrijedio sam ih sto se usuđujem da mislim.
Ja, ludi vrabac, pošao sam jastrebu u pohode.
Jedva sam izvukao živu glavu.

Selimović

[Ledena]

U jesen sam joj predložio da se vjenčamo. Iskreno sam to želio, nisam mogao zamisliti da će biti nekako drukčije, ali sam pošteno rekao da sam rđava prilika, nemam ništa niti ima izgleda da ću ikad imati, i ne dobija mnogo udajom za mene. Možda nije pravo što joj to nudim, ali mi ljubav daje pravo da budem nepravedan. Voljeću je, i nećemo imati ništa, je li joj to dovoljno.
Ali ona je još luđa od mene. Voljećemo se, rekla je ozbiljno, a to je mnogo, to je sve. Ništa mi drugo ne treba.
Našalio sam se da će nam u početku sigurno biti lijepo, a poslije, kad joj dosadim, snalazićemo se kako znamo, osvježavaćemo našu ljubav, kao stari Džezar, koji se tri puta rastajao i ponovo vjenčavao sa svojo ženom.
- Bez potrebe je mućio i sebe i nju – pobunila se Tijana.
- Trebalo je da nađe ženu s kojom se neće nikada rastati. Ili da živi sam. Ni haljinu ne valja krpiti, a kamoli ljubav. Bolje je otići.
- Ti bi otišla?
- Otišla bih.
- Zato što me ne voliš?
- Zato što te volim.

Nije mi sasvim jasna ta ženska logika, ali sam znao da govori istinu.



Razgovor Tijane i Ahmeta Šabe.
Tvrđava, Meša Selimović

[vučica]

bolje biti pijan,nego star....

[komsija]

"- Čovjek nije drvo i vezanost je njegova nesreća, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost. Vezujući se za jedno mjesto, čovek prihvata sve uslove, čak i nepovoljne i sam sebe plaši neizvjesnošću koja ga čeka. Promjena mu liči na napuštanje, na gubitak uloženog, neko drugi će zaposjesti njegov osvojeni prostor i on će počinjati iznova.... Ukopavanje je pravi početak starenja, jer je čovjek mlad sve dok se ne boji da započinje. Ostajući, čovjek trpi ili napada. Odlazeći, čuva slobodu, spreman je da promjeni mjesto i nametnute uslove. Kuda i kako da ode? Nemoj da se smješiš, znam da nemamo kud. Ali možemo ponekad stvarajući privid slobode. Tobože odlazimo, tobože mjenjamo. I opet se vraćamo, smireni, utješljivo prevareni.

- Ako je vraćanje cilj, čemu onda odlaženje?

- Pa u tome i jeste sve: vraćati se. S jedne tačke na zemlji čeznuti, polaziti i ponovo stizati. Bez te tačke za koju si vezan, ne bi voljeo ni nju ni drugi svjet, ne bi imao odakle da pođeš, jer ne bi bio nigdje. A nisi nigdje ni ako imaš samo nju. Jer tada ne misliš o njoj, ne čezneš, ne voliš. A to nije dobro. Treba da misliš, da čezneš, da voliš

-Mesa-

[sann]

Treba mi kamikaza uzdignutih krila , neko ko poklanja cvet , ko ne mrzi svet i ko se smeje smrti u lice...Neko ko plače usred autobusa...na sredini koncerta na polovini razgovora i dok seče luk...Treba mi neko koga nisam srelo,zavelo, poneo, omeo, obezglavio,naveo, zaneo, ranio...Treba mi neko ko laje na mesec – u stvari....niko mi ne treba......niko baš toliko....toliko kao......Ti..........

[Maja]

Regent se jako spretno uhvatio za autobus koji je jurio k arbatskom trgu, i tako umaknuo. Izgubivši jednog od progonjenih, Ivan je usredotočio svu pozornost na mačka i vidio kako je taj čudni mačak prišao k stubu motornih kola „A“ koja su stajala na postaji, naglo se progurao ispred neke žene koja je vrisnula, uhvatio se za rukohvat i čak je pokušao pružiti kondukterki sitniš od deset kopejki kroz prozor otvoren zbog sparine.

Mačkovo ponašanje toliko je zaprepastilo Ivana da je ukočeno zastao kraj mesnice na uglu, i tada ga je, ali mnogo jače, zapanjilo ponašanje kondukterke. Tresući se od ljutine, čim je ugledala mačka kako ulazi u tramvaj, viknula ja:

- Mačkama je zabranjeno! S mačkama je zabranjeno! Sic! Inače ću pozvati miliciju!

Ni kondukterku ni putnike nije začudila sama bit stvari: ne to što mačak ulazi u tramvaj, što je tek pola zla, nego to što pokušava platiti!

Mačak se pokazao ne samo kao platežno sposobna nego i kao disciplinirana životinja. Nakon prvog kondukterkinog uzvika, prekinuo je juriš, sišao sa stube i sjeo na postaji, tarući brkove novcem. Ali tek što je kondukterka povukla konopac i tramvaj krenuo, mačak je postupio kao svako koga tjeraju iz tramvaja a koji se ipak mora voziti. Propustivši sva troja kola, skočio je na stražnju željeznu prečku na posljednjim kolima, šapom se uhvatio za neku cijev koja je iz njih virila, i odvezao se uštedjevši na taj način deset kopejki.

Majstor i Margarita

[Krokodil Behko]

Mačak se pokazao ne samo kao platežno sposobna nego i kao disciplinirana životinja. Nakon prvog kondukterkinog uzvika, prekinuo je juriš, sišao sa stube i sjeo na postaji, tarući brkove novcem. Ali tek što je kondukterka povukla konopac i tramvaj krenuo, mačak je postupio kao svako koga tjeraju iz tramvaja a koji se ipak mora voziti. Propustivši sva troja kola, skočio je na stražnju željeznu prečku na posljednjim kolima, šapom se uhvatio za neku cijev koja je iz njih virila, i odvezao se uštedjevši na taj način deset kopejki.

Majstor i Margarita

moracu negdje da potrazim tu knjigu.... online.. ma znam jedan mocan sajt.. ima sve ako imas Mozilu...

[Maja]

naruči preko neta ko i ja
ispljuni dvajes kema

[Krokodil Behko]

Ma yock... da se kladimo da cu je naci besplatno.... haa ??

[Maja]

ma nije to to, al ti kako hoćeš
jedino da je isprintaš

[Krokodil Behko]

ma nije to to, al ti kako hoćeš
jedino da je isprintaš

ccccc... ako si ti isprintala svoj OS na racunaru...
Sve se sad kopira lako bona...

[mohikanka]

...Ali, proljece je... Opet proljece. Bogat sam, miran, i mogu da cekam... Znam da se svuda i svagda moze javiti Jelena, zena koje nema, samo da ne prestanem da je iscekujem...!

I. Andric

[sann]

Probudjeno secanje, trovanje krvotoka davno ugashenim emocijama je nachin da opstanemo kada se ispraznimo, umorimo, isprovocirati emocije i osetiti se zivim, opravdati postojanje ljubavlju... Vrlo praktichan mehanizam psiholoshkog bica choveka, u cilju da ochuvanja unutrashnjeg integriteta...

[Rum]

Kad dvoje ljudi dijeli kišobran, oboje završe mokri.

[gejsha]

-Sad gospođo,više neću prijetnjama i prigovorima , već molbama pokušati uvjeriti vas da učinite još veću žrtvu od svih onih koje ste do sada učinili za mog sina.
Ja zadrhtah,čuvši taj uvod.
Vaš otac se približi , prihvati me za obje ruke i ljubazno nastavi:
-Dijete moje,nemojte loše protumačiti ovo što ću vam reći. Shvatite samo da život zahtjeva nešto što ranjava srce , ali čemu se treba pokoriti.Vi ste dobri, vaša duša je plemenitija nego u mnogih žena koje vas možda preziru,a ne vrijede koliko vi.Ali pomislite da osim ljubavnice postoji i obitelj,da osim ljubavi postoje dužnosti,da nakon godina strasti dolazi vrijeme kad čovjek,da bi ga poštivali,mora steći siguran i ozbiljan položaj.

Alexandre Dumas "Dama s kamelijama"

[gejsha]

Čovjek bez mašte je čovjek bez krila.

[Republikanac]

Kad u Tešnju žena zanese, zabrane joj da pokraj moje kuće prolazi. Ako me pogleda, vele, dijete će bit ružno ko niko njegov.

:lol: :kogfd

hahahahahah ma nismo mi iz Tesnja ruzni sta vam je

[sann]

Tako si me doveo u nešto glupavo pa govorim, a ne znam šta govorim. Pa osećam,
a ne znam šta osećam. Pa ja plačem i ne plačem ujedno. Sad moram da idem
da probam da nađem neki drugi život i drukčiju sudbinu. Idem u vojnike. Baš me briga za tebe.

[Kllara]

Razgovor sveštenika i samrtnika

SVEŠTENIK
Stigavši do kobnoga časa kada se veo iluzije kida tek da bi zavedenom čovjeku pokazao surovu sliku njegovih zabluda i poroka, ne kajete li se, dete moje, zbog umnoženih nemira kuda su vas zanele slabosti i krhkost ljudska?

SAMRTNIK
Da, prijatelju moj, kajem se.

SVEŠTENIK
Pa dobro, iskoristite tu srećnu grižu savesti da biste zadobili nebo, u komadiću vremena koje vam ostaje, opšte razrešenje vaših greha i mislite da če vam samo meditacijom sakramenta pokajanja biti omogućeno da pridobijete Večnog.

SAMRTNIK
Ne shvatam te više osim da me nisi razumeo.

SVEŠTENIK
E, de!

SAMRTNIK
Rekao sam ti da se kajem.

SVEŠTENIK
Čuo sam.

SAMRTNIK
Da, ali nisi razumeo.

SVEŠTENIK
Kakvo bi bilo tumačenje?...

SAMRTNIK
Evo ga... Priroda me stvorila sa izuzetno vatrenim skolnostima, sa veoma jakim strastima, smestila me u ovaj svet jedino da bih im se predavao i da bih ih zadovoljavao, a te posledice moga stvaranja tek su nužnosti koje se tiču prvobitnih izgleda prirode ili, ako više voliš, tek suštinske izvedenice iz njenih planova sa mnom, sve u skladu sa njenim zakonima, pa se kajem samo što nisam dovoljno spoznao svemoć, i moja jedina griža savesti je zbog osrednjeg korišćenja sposobnosti (zločinačkih, po tebi, sasvim jednostavnih, po meni) kojima me je obdarila da bih joj služio. Ponekad sam joj se opirao, i zbog toga se kajem; zaslepljen apsurdnošću tvojih sistema, zobg njih sam suzbijao svu žestinu želja koje sam primio putem daleko božanskog nadahnuća, i zbog toga se kajem; brao sam samo cvetove, a mogao sam da imam bogatu berbu plodova... Eto pravih motiva moga žaljenja; poštuj me dovoljno da ne bih navodio i ostale.

SVEŠTENIK
Kuda vas zanose vaše zablude. Kuda vas vode vaši sofizmi! Stvorenoj stvari pridajete svu moć tvorca, a ne vidite da su te nesrećne sklonosti koje vas zavode tek učinci one iskvarene prirode kojoj pripisujete svemoć.

SAMRTNIK
Prijatelju, tvoja mi dijalektika izgleda podjednako lažna koliko i tvoj duh. Hteo sam da razmišljaš tačnije, ili da me pustiš da na miru umrem. Šta podrazumevaš pod tvorcem, a šta podrazumevaš pod iskvarenom prirodom?

SVEŠTENIK
Tvorac je gospodar univerzuma; on je taj koji je sve sačinio, sve stvorio, i koji sve održava prostim dejstvom svoje svemoći.

SAMRTNIK
Eto svakako velikog čoveka! Pa dobro, reci mi zašto je taj čovek, tako moćan, sačinio ipak, po tebi, neki iskvarenu prirodu?

SVEŠTENIK
Kakvu bi zaslugu sticali ljudi da im Bog nije ostavio njihovu slobodnu volju? I kakvu bi zaslugu sticali da u njoj uživaju da im na zemlji nije bila data prilika da čine dobro i prilika da čine zlo?

SAMRTNIK
Tako, tvoj Bog je hteo da sve napravi ukrivo jedino da bi iskušao ili oprobao svoga stvora: nije ga, dakle, poznavao, podozrevao je u svoje postignuće?

SVEŠTENIK
Nesumnjivo ga je poznavao, ali je, još jednom, hteo da mu dopusti zaslugu pravog izbora.

SAMRTNIK
Čemu onda, kada je već znao koju će stranu stvor izabrati, a bilo mu je stalo do njega, pošto kažeš da je svemoćan, nije mu učinio, kada mu je bilo samo do njega , kažem ja, da izabere dobro?

SVEŠTENIK
Ko može razumeti neizmerne i beskrajne poglede Božje o čoveku, i ko može razumeti sve što vidimo?

SAMRTNIK
Onaj ko pojednostavljuje stvari, moj prijatelju, naročito onaj ko ne umnožava uzroke da bi zamršavao posledice. Šta ti je potrebna druga teškoća kada ni prvu ne možeš da objasniš? I samim tim što je mogućno da je priroda sasvim sama stvorila ono što ti pripisuješ svom bogu, zašto bi da joj tražiš još i nekog gospodara? Uzrok onome što ti ne razumeš možda je najprostija stvar na svetu. Usavršavaj svoje fizičko ustrojstvo, pa ćeš bolje razumeti prirodu; pročisti svoj razum, izgnaj svoje predrasude, pa ti više neće biti potreban tvoj Bog.

SVEŠTENIK
Nesrećniče! Umalo da poverujem da si socinijanac , kada bih imao oružja da te pobijem, ali videvši dobro da si bezbožnik, a samim tim tvoje srce odbija neizmerje autentičnih dokaza koje svakodnevno primamo o Božjoj egzistenciji, nemam više ništa da ti kažem. Slepcu nikakva svetlost ne pomaže.

SAMRTNIK
Prijatelju moj, složi se s jednom činjenicom: veći slepac od dvojice svakako je pre onaj koji sebi vezuje traku oko očiju nego onaj koji je kida. Ti gradiš, izmišljaš, usložnjavaš, a ja razaram, pojednostavljujem. Ti slažeš zablude na zablude, a ja se na sve njih okomljujem. Pa ko je od nas dvojice slepac?

SVEŠTENIK
Baš ne verujete, dakle, u Boga?

SAMRTNIK
Ne. I to iz prostog razloga: savršeno je nemogućno verovati u ono što se ne razume. Između razumevanja i verovanja moraju postojati neposredne veze; razumevanje je prva hrana veri; kada na delu nema razumevanja, vera je mrtva, a oni koji bi, u tom slučaju, hteli da vera postoji – naturaju je. Čikam te da sam poveruješ u Boga koga mi propovedaš, pošto nisi umeo da mi ga pokažeš, pošto nije u tebi da bi mi ga definisao, pa ga, dakle, ne razumeš, a samim tim što ga ne razumeš, ne možeš više da mi za njega daš ikakav razumni argument. Ukratko, sve što je iznad granica ljudskog duha, himera je ili nekorisna stvar; budući da tvoj Bog može biti samo prvo ili drugo od to dvoje, u prvom slučaju bih bio lud da u njega poverujem, a u drugom – budala.

Prijane moj, dokaži mi inertnost materije, pa ću se složiti sa tobom oko tvorca; dokaži mi da priroda nije dovoljna sebi, pa ću ti dozvoliti da joj nadrediš nekog gospodara.

Dotle ne očekuj ništa od mene. Pouzdajem se jedino u očiglednost, a primam je putem svojih čula; tamo gde ona zastaju, moja vera sahne.

Verujem u Sunce, zato što ga vidim; shvatam ga kao središte skupa ukupne nezapaljive materije prirode, uživam u njegovoj periodičnoj putanji a da me ona ne čudi. To je fizički dogadjaj, možda podjednako prost poput fenomena elektriciteta, ali nam nije dato da ga razumemo. Da li mi je potreno više od toga? A kad mi ti, povrh toga, još sazidaš svoga Boga, da li sam ja učinio korak napred, i neće li mi biti nužno još isto toliko truda da bih razumeo radnika, koliko mi je potrebno da bih definisao izrađevinu?

Otuda, nisi mi nimalo pomogao izgradnjom svoje himere. Uzdrmao si mi duh, ali ga nisi prosvetlio, i ja ti dugujem jedino mržnju umesto zahvalnosti. Tvoj Bog je mašina koju si načinio da bi služila tvojim strastima, a ti je puštaš u pogon zavisno od njihovog nahođenja, ali time ona ometa moje, te smatraj dobrim da je odbacujem; i u času kada je mojoj slaboj duši neophodah spokoj, potreban filozofija, ne dolazi da mi je prestravljuješ svojim sofizmima koji je užasavaju a da je ne ubeđuju, koji je uznemiravaju a da je ne čine boljom; ona je, prijatelju moj, ta duša, ono što se dopadalo prirodi takva kakva jeste, to jest, učinak organa koje je priroda poželela da mi oblikuje zbog svojih pogleda i svojih potreba; a kako su njoj podjednako potrebni poroci i vrline, kada joj se dopadalo da me upućuje na prve, tako je i činila, kada je, pak, htela druge, nadahnjivala me je željama prema njima, i ja sam im se predavao. U njenim zakonima gledaj jedini uzrok našoj ljudskoj nedoslednosti, ne traži u njenim zakonima druga načela osim njene volje i njenih potreba.

SVEŠTENIK
Tako je, dakle, sve neminovno u svetu?

SAMRTNIK
Svakako.

SVEŠTENIK
Ali, ako je sve neminovno, sve je i planski sređeno?

SAMRTNIK
Ko to kaže suprotno?

SVEŠTENIK
Pa ko može planski srediti sve kako jeste, ako to nije neka svemoćna i svemudra ruka?

SAMRTNIK
Nije li neminovno da se barut zapali kada mu prinesemo vatru?

SVEŠTENIK
Da.

SAMRTNIK
I kakvu mudrost vidiš u tome?

SVEŠTENIK
Nikakvu.

SAMRTNIK
Mogućno je, dakle, da postoje neminovne stvari bez mudrosti, i mogućno je, otuda, da se sve izvodi iz nekog prvog uzroka a da u tom prvom uzroku nema ni umnosti ni mudrosti.

SVEŠTENIK
Kuda biste da stignete?

SAMRTNIK
Da ti dokažem da sve može biti ono što jeste i što vidiš, a da to ne mora biti vođeno ikakvim mudrim i umnim uzrokom, te da prirodne posledice moraju imati prirodne uzroke, pri čemu im nije nužna pretpostavka o nekim antiprirodnim, kakav bi bio tvoj Bog koga bi i samog, kao što sam ti već rekao, trebalo objasniti, a da nikakvog objašnjenja za njega nemamo; samim tim, dakle, tvoj Bog ne valja nizašto, potpuno je nekoristan; velika je, pak, verovatnoća da ono što je nekorisno jeste ništavno i da je sve što je ništavno – ništavilo. Tako, da bih se uverio da je tvoj Bog tek himera, nije mi neophodno nikakvo drugo razmišljanje osim onog kojim me snabdeva izvesnost u njegovu nekorisnost.

SVEŠTENIK
Na ovo tački, jedva da mi izgleda nužno da vam govorim o religiji.

SAMRTNIK
Zašto ne? Ništa me ne zabavlja tako kao dokaz o preterivanju, o toj tački, na koje ljude navode fanatizam i glupost. To su one vrste tako čudesnih odstupanja čija je slika, po meni, koliko god užasna, uvek zanimljiva. Odgovaraj bez samosputavanja i, naročito, izagnaj iz sebe egoizam. Ako bih bio dovoljno slab da dozvolim da budem zahvaćen tvojim smešnim sistemima o bajkolikoj egzistenciji bića koja religiju čini nužnom, koji bi mi oblik njegovog kultnog štovanja preporučio? Da li bi hteo da prihvatim radije Konfučijeve sanjarije nego Brahmine apsurdnosti? Da li da obožavam veliku zmiju afričkih Crnaca, zvezdu Peruanaca ili Mojsijevog boga vojski? Kojoj od Muhamedovih sekti bi hteo da se priključim ili koja bi jeres hrišćana po tebi bila najprivlačnija? Pazi na svoj odgovor.

SVEŠTENIK
Može li biti neizvestan?

SAMRTNIK
Eto egoističkog odgovora.

SVEŠTENIK
Ne, preporučujući ti ono u što verujem, znači voleti te koliko sebe.

SAMRTNIK
A slušati takve zablude znači biti slep pred čudima našeg božanskog iskupitelja?

SVEŠTENIK
Eh, ko može niti slep pred čudima našeg božanskog iskupitelja?

SAMRTNIK
Onaj ko u njemu vidi samo najobičnijeg od svih lupeža i najplićeg od svih varalica.

SVEŠTENIK
„O, bogovi, slušate ga, a ne šaljete gromove!“

SAMRTNIK
Ne, prijatelju moj, sve je mirno zato što se tvoj bog, bio nemoć, bio um, ma bio sve što god ti hteo, najzad, da je u biću koje na trenutak samo prihvatam iz popustljivosti prema tebi ili, voliš li više, prema onome što mi izlažeš u svojim malecnim pogledima, zato što se taj bog, velim, ako postoji kao što ti u ludilu veruješ, ne može služiti, da bi nas ubedio, sredstvima smešnim poput onih kakva pretpostavlja tvoj Isus.

SVEŠTENIK
Da, a proroštva, čuda, mučenici, zar sve to nisu dokazi?

SAMRTNIK
Zar bi ti hteo da, sa zdravim razumom, kao dokaz prihvatim sve što bi samo htelo da slovi kao dokaz? Da bi proroštvo bilo dokaz, potrebno je najpre da potpuno budem siguran da je ono bilo izneseno. No, budući pohranjeno u istoriji, ono za mene ne može imati više druge snage od ostalih istorijskih činjenica, među kojima je bar tri četvrtine pod jakom sumnjom. Dodam li tome još više nego verovatan izgled da su mi one prenesene tek posredstvom pristrasnih istoričara, vidiš i sam da imam više nego prava da u njih sumnjam. Ko će me, uostalom, uveriti da to proroštvo nije bilo izneseno naknadno, da nije delo najprostije političke kombinatorike poput one koja srećnom kraljevstvu pripisuje pravednog vladara ili led vezuje za zimsko doba? A ako je sve to tako, kako bi ti onda hteo da proroštvo, koje i samo mora biti dokazano, može biti dokaz?

Čuda, pak, o kojima bi da govoriš, ulivaju mi još manje poštovanja. Činili su ih sve same varalice, a sve same budale su u njih verovale. Da bih bio ubeđen u istinitost nekog čuda, potrebno je da ja budem sasvim siguran da događaj što ga nazivate čudom bude apsolutno suprotan zakonima prirode, jer samo ono što je mimo nje može proći za čudo: a ko je poznaje dovoljno da bi se usudio tvrditi gde je tačka od koje ona zapravo prestaje, gde je tačka počev od koje ona zapravo biva prekoračena? Samo dve stvari su potrebne da bi navodno čudo uhvatilo korena: opsenar i plašljive ženice. I tako, ne traži neki drugi izvor za svoja čuda; pravili su ih svi novi sektaši, a ono što je čudnovato jeste da su uvek nalazili glupake koji su u njih verovali. Tvoj Isus nije učinio nište čudnovatije od Apolonija iz Tijane, a niko, ipak, ovoga ne uzima za Boga. Što se tiče tvojih mučenika, to su ti, svakako, najslaboumniji od svih tvojih argumenata. Potrebno je samo ponetosti i opiranja da bismo takve pravili, i sve dok mi suprotna stvar bude nudila koliko i tvoja nikada neću biti dovoljno pridobijen da u prvu poverujem kao bolju od druge, ali ću biti, naprotiv, veoma podstaknut da o obema sudim kao o jadnim.

Ah, prijatelju moj, da li bi bogu, čije postojanje propovedaš, ako bi bio istinit, bila potrebna čuda, mučenici i proroštva radi ustanovljenja svoga carstva? A ako je, kao što kažeš, čovekovo srce njegovo delo, nije li ono svetilište koje je bog izabrao za svoj zakon? Isti taj zakon, pošto ga isijava neki pravedni bog, neumitno i podjednako će biti urezan u svima i s jednog do drugog kraja vaseljene; nalikujući međusobno po tom tananom i osetljivom organu, svi će ljudi međusobno nalikovati i po poštovanju prema bogu koji im je taj organ udelio; svi bi ga na isti način voleli, svi bi ga na isti način obožavali ili mu služili, a bilo bi im nemogućno da ne prepoznaju tog boga, kao i da se ne odupru skrivenom odstupanju od njegovog kulta. Umesto toga, šta vidim u vaseljeni? Onoliko bogova koliko je zemalja, onoliko načina služenja tim bogovima koliko je različitih glava ili različitih mašti. A to mnoštvo mnjenja, među kojima mi je fizički nemogućno da izaberem, bilo bi, po tebi, delo nekog pravednog boga?

Ma hajde, propovedniče, ti ga vređaš, svoga boga, predstavljajući mi ga tako; dozvoli ma da ga potpuno poričem, jer ako postoji, onda ga ja svojom nepoverljivošću daleko manje vređam nego ti svojim blasfemijama. Dozovi se pameti, propovedniče: tvoj Isus ne vredi više od Muhameda, Muhamed ne vredi više od Mojsija, a sva trojica ne više od Konfučija koji, ipak, izreče nekoliko valjanih načela dok su ostala trojica iznosila besmislice. Ali, uopšte, svi su oni tek varalice kojima se filozof podsmevao, u koje je rulja verovala, a koje je sud trebao da obesi.

SVEŠTENIK
Eto! On je baš to učinio samo za jednog od četvorice spomenutih.

SAMRTNIK
Za onog koji je to najviše i zasluživao. Bio je buntovan, neobuzdan, klevetnik, lupež, raspusnik, prostak, lakrdijaš i opasni zlikovac, s veštinom da se nametne narodu i, otuda kažnjiv u zemlji čije je stanje bilo poput ondašnjeg u Jerusalimu. Bilo je, dakle, veoma mudro ukloniti ga, a to je možda jedini slučaj kada moje maksime, inače krajnje meke i trpeljive, moraju prihvatiti Temedinu strogost. Opraštam sve zablude, izuzev onih koje mogu postati opasne za vladavinu pod kojom se živi; kraljevi i nihova veličanstva su jedine stvari koje mi ulivaju poštovanje, jedine koje uvažavam, i ko ne voli svoju zemlju i svoga kralja nije dostojan da živi.

SVEŠTENIK
Ali, najzad, prihvatate li išta posle ovog života? Nemogućno je da vašem duhu nije katkad dolazilo da prodre u debelu sudbinsku tamu koja nas čeka: a koji sistem bi ga mogao bolje zadovoljiti od sistema o mnoštvu muka za onoga ko živi rđavo i večnih nagrada za onoga ko živi valjano?

SAMRTNIK
Koji, prijatelju moj? Sistem ništavila. Nikada me nije plašio, i u njemu vidim samo nešto utešno i jednostavno; svi ostali su deo taštine, jedino je ovaj delo uma. Uostalom, to ništavilo nije ni strašno ni apsolutno. Nemam li pred svojim očima primer večnih generacija i regeneracija prirode? Nište ne strada, prijatelju moj, ništa ne biva uništeno u svetu; danas čovek, sutra crv, prekosutra muva, nije li to večno postojanje? Eh, a zašto bi ti hteo da budem nagrađen za vrline za koje nemam nikakvu zaslugu, ili kažnjen za zločine kojima nisam bio gospodar? Možeš li ti da uskladiš dobrotu svog navodnog boga sa ovim sistemom, i da li je on hteo da me stvori tek da bi sebi, kažnjavajući me, priuštio zadovoljstvo, i to samo zbog izbora nad kojim mi nije dopustio da gospodarim?

SVEŠTENIK
Vama jeste.

SAMRTNIK
Da, po tvojim predrasudama; ali, um ih razara, a sistem čovekove slobode bio je uvek izmišljan samo radi fabrikovanja sistema milosti, koji je bivao tako omiljen u vašim sanjarijama. Koji bi čovek na svetu, videvši gubilište pored zločina počinio zločin ako bi bio slobodan da ga ne počini? Mi smo nošeni neodoljivom snagom, i nijednog trena nismo gospodari moći da se odlučimo za išta drugo sem za stranu prema kojoj smo povijeni. Ne postoji ni jedna jedina vrlina koja prirodi nije nužna, kao što i, obrnuto, nema ni jednog jedinog zločina koji joj nije potreban, a tek u savršenoj ravnoteži u kojoj ona održava prvo i drugo sastoji se cela nauka. No, možemo li mi biti krivi zbog strane na koju nas ona baca? Ništa više nego što je to osa koja će zabosti svoj žalac u tvoju kožu.

SVEŠTENIK
Tako nas, dakle, ni najveći od svih zločina ne sme prožeti nikakvim užasom?

SAMRTNIK
Nije to ono o čemu govorim: dovoljno je da ga zakon osudi, i da ga mač pravde kazni, da bi u vama izazvao odvratnost i stravu, ali ako je on već, na nesreću, počinjen, valja umeti pristati na njega a ne predavati se jalovoj griži. Njeno dejstvo je zaludno, pošto nije umelo da nas od njega sačuva, ništavno, pošto ga ne nadoknađuje: apsurdno je, dakle, predavati joj se, i još apsurdnije bojati se da ćemo zbog njega biti kažnjeni na drugom svetu ako smo već bili dovoljno srećni da kazni izmaknemo na ovom. Ne dao bog da time hoću da ohrabrujem na zločin! Svakako, ako se može, valja ga izbeći, ali treba umeti pobeći od njega putem uma, a ne zbog lažnih bojazni koje ni u čemu ne završavaju i čije dejstvo se brzo raščinjava u nekoj nedovoljno jakoj duši. Um, prijatelju moj, da, um sasvim sam mora da nam pokaže da škoditi našim bližnjim ne može nikada da nas usreći, a naše srce – da doprinositi njihovom blaženstvu jeste najveće blaženstvo koje nam je priroda podarila na zemlji. Ceo ljudski moral je zatvoren u toj jedinoj reči: usrećiti druge onoliko koliko i sami želite da ste srećni i nikada im ne činiti više zla nego što biste da sami hteli da primite. Eto, prijatelju moj, eto jedinih načela kojih bismo morali da se držimo, a nije potrebna ni religija ni bog da bismo ih okusili i prihvatili: potrebno je samo dobro srce.

No, osećam se sve slabijim, propovedniče: okani se svojih predrasuda, budi čovek, budi ljudsko biće, bez straha i bez nade; pusti svoje bogove i religije; sve je to dobro samo za okivanje čovekovih ruku, a samo u ime svih ostalih ratova i pošasti u isti mah. Odreci se ideje o drugom svetu, nema ga; ali, ne odreci se ideje da budeš srećan i da drugoga usrećuješ.

Eto jedinog načina što ti ga priroda pruža da udvostručiš svoju egzistenciju ili je proširiš... Prijatelju moj, uživanje je uvek bilo najdraže od mojih dobara; kadio sam mu celog svog života, i želeo bih da ga okončam u njegovom naručju: moj kraj se bliži, a za taj trenutak sam sačuvao šest žena lepših nego dan koje se nalaze u susednoj sobi; uzmi ih kao svoj deo, sa zadatkom da na njihovim grudima zaboraviš, po mom primeru, sve zaludne sofizme praznoverja i sve slaboumne zablude dvoličnjaštva.


Beleška
Samrtnik pozvoni, žene uđoše, a propovednik u nihovim zagrljajima postade čovek iskvaren prirodom, ne znajući tako da objasni šta bi to bilo iskvarena priroda.