Citiraj

[medvjed23]

12

[Koraci_u_noci]

Podstanarski život izgledao je podnošljiv zbog blizine rodnog kraja, ponešto zbog hoklice, dvorišnih česama, musavih cigančica i, naravno, golubara, koji su činili jednu porodicu. Otisnuti se u betonsku džunglu, značilo je brisati navike koje su bile oblanda naših života. Idemo u centar? Zamišljao sam ogroman šestar kako opasuje grad, i šiljato uporište u čiju tačku treba upakovati naše navike. Pentranje na sprat samo je pojačavalo nespokojstvo.

Dusan Prelevic - Poslednji krug u Monci

76

[medvjed23]

Puškin, Evgenije Onjegin

41

[Koraci_u_noci]

Činjenica da je preteča masovnih medija, i da nema
jednak doseg, kao da knjizi nekako pripisuje krivnju, te
dovodi do lažnih problema i lažnih rješenja.
Stoga vrijedi upitati se, prije svega, treba li svim
knjigama masovno čitateljstvo i zaslužuju li sve knjige
masovnu publiku. Velika većina knjiga ne piše se za
brojnu publiku, a ona im i nije potrebna da donesu zaradu.
Druga su krajnost pojedine loše knjige koje dolaze do vrlo
brojne publike, možda čak i brojnije od publike do koje
dopiru novine, radio ili televizija, iako zbog toga nisu ništa
manje loše.

Gabriel Zaid - Koliko knjiga!

53

[medvjed23]

Dobriša Cesarić - Slap

54

[Koraci_u_noci]

„Dobro, momak, nema potribe vriđat“

A. Tomic - Nada

29

[medvjed23]

...jednom raskinuto više se ne spaja
Poput lista koji spadne sa svoga drveta.

MANJE POZNATI KABIROVI STIHOVI

12

[Koraci_u_noci]

Problem je tim veći što mi se konstantno spava, a kako ne mogu zaspati, čujem ih skoro neprekidno. Te unutarnje misaone dijaloge koji me dodatno iscrpljuju.

Y.
Z Zmiric - Snoputnik

77

[medvjed23]

Znam, čekaš me i sad
kod hajrat-česme,
neupražnjeno ti mjesto
a godina mnogo je prošlo...

Mustafa Balje - LEPTIRI PO PLOČNICIMA

26

[Koraci_u_noci]

Onda se desilo. Jednostavno se desilo. Ništa nije bilo planirano. Ništa se taj dan nije naročito novo dešavalo. Ništa nije nagovještavalo ono što će se desiti, a po mojoj glavi se, osim poznatih otupjelih misli, ništa nije motalo.

Z. Arslanagic - Mozda ce sutra biti suncan dan

31

[medvjed23]

Jedan od njih uhvati Dejvida za kragnu i obori ga na zemlju. Dejvid ustade. Onda neko kleknu iza njega a drugi ga gurnu. Preturio se na leđa. Jedan ga dečak prevrnu i protrlja mu lice o travu. Stajali su oko nas. Dejvid je ponovo ustao sa zemlje. Nije davao ni glasa od sebe, ali suze su mu curile niz lice. Prišao mu je najveći dečak. »Nećemo te u našoj školi, pizdo! Begaj iz naše škole!« Lupio je Dejvida pesnicom u stomak. Dejvid se zgrčio a veliki mu nabi koleno u lice. Pao je. Nos mu je bio krvav.

Onda su opkolili mene. »Na tebe je red!« Kružili su oko mene a ja se okretao oko sebe. Stalno mi je neki od njih bio iza leđa. Trebalo je da se bijem ovako natovaren govnima. Bio sam sav isprepadan a istovremeno smiren. Nije mi bio jasan njihov motiv. I dalje su kružili, ja se i dalje obrtao. To je potrajalo. Dugo, veoma dugo. Vikali su nešto na mene, ali nisam čuo šta. Najzad su odustali i otišli niz ulicu. Dejvid me čekao. Hodali smo dalje ka njegovoj kući u Pikford stritu.

Stigli smo tamo.

»Moram sad da idem. Zdravo.«
»Zdravo, Dejvide.«

Ušao je u kuću i onda sam čuo glas njegove majke. »Dejvide! Kakva ti je to majica? A pumparice? Sve iscepano i umrljano travom! Svaki božji dan mi to priređuješ! Zini da čujem, zašto?«

Dejvid je ćutao.

»Pitala sam nešto! Zašto to radiš s odećom?«
»Šta ja tu mogu, mama...«
»Šta možeš? Blento blentavi!«

Čuo sam kako ga bije. Dejvid je počeo da plače a ona ga još jače tukla. Stajao sam pred kućom i slušao.

Charles Bukowski – Bludni sin

44.

[Morgen]

IMG_1152.jpeg

Jedno djubre manje
Đ. Bajic

109

[Koraci_u_noci]

Kad smo već kod toga, Rim nije zgodan za šetnju. Kao prvo, u neprekidnoj ste opasnosti da vas pregaze. Pešački prelazi u Rimu ne vrede pišiva boba, na šta se valja naviknuti. Čovek se nađe u popriličnom šoku kad krene da prelazi ogroman bulevar, izgubljen u mislima o Orneli Muti i bačvi želatina, i nenadano shvati da se vozila iz šest traka punom brzinom
ustremljuju na njega bez namere da stanu.
Nije da oni žele da vas pregaze, kao što je slučaj u Parizu, već je to ednostavno jače od njih. Delimičan razlog tome jeste činjenica da italijanski vozači ne obraćaju nikakvu pažnju na ono što se dešava ispred njih. Prezauzeti su pritiskanjem sirena, mlataranjem rukama, sprečavanjem drugih vozila da im uđu u traku, vođenjem ljubavi, ćuškanjem dece na zadnjem sedištu i jedenjem sendviča veličine palice za bezbol, a sve to obično čine istovremeno. Tako da će vas po svoj prilici prvi put ugledati u retrovizoru kao neidentifikovani objekat koji leži na putu iza njih.
A čak i ako vas vide, neće se zaustaviti. Nema tu ničeg ličnog. Oni jednostavno veruju da su dužni da uklone sve što im se nađe na putu, bila to bandera ili gost sa Srednjeg Zapad.

B. Bryson - Ni tu ni tamo

39

[medvjed23]

Upton Sinclair famously remarked that it “is difficult to get a man to understand something when his salary depends upon his not understanding it. It is similarly difficult to get somebody to understand something when the meaning of his life depends on his not understanding it.

THE HUMAN PREDICAMENT
A Candid Guide to Life’s Biggest Questions
David Benatar

19

[Koraci_u_noci]

Mnogi ljudi se ponose svojim obrazovanjem. Ja sam za sebe smatram da sam izuzetno obrazovan. No, ne ponosim se time. Zašto? Probat ću pojasniti.
Problem postoji kada netko počne preispitivati svoje obrazovanje. Da ne bi bilo zabune, obrazovanje nije isto što i znanje! Vrlo često ljudi miješaju ta dva pojma pa je važno razdvojiti ih.
Znanje je sigurnost u nešto. Znanje se stječe raznim načinima i kada neštoznate onda ste sigurni u to svoje znanje. Siguran Sam da ste i vi koji ovo čitate sigurni u svoje znanje. No, ono što vi nazivate znanjem često je obično
obrazovanje.
Naime, obrazovanje je skup podataka koje ste naučili na pamet, a koje vam je prenio netko kome vjerujete da govori istinu.

Elvis Duspara - Krug zemaljski

64

[medvjed23]

...video sam njeno pomalo uplašeno lice koje se smešilo. Osećao sam, međutim, kao da mi je srce zatvoreno i, štaviše, nisam
mogao da odgovorim ni na njen osmeh.

ALBERT KAMI - STRANAC

51

[Koraci_u_noci]

Nakon velikog događaja i neprospavane noći u kući je zavladao mir. Svi su utonuli u san. Započeo je novi ţivot koji je ukućanima promijenio dosadašnje navike i dnevni ritam. Razgovaralo se tiše. Hodalo polaganije. Vratima više nitko nije lupao. A tetak je čak i šarke na vratima podmazao da škripa ne budi djevojčicu.

Darko Ropac - Sjene prošlosti

30

[medvjed23]

Ne shvatate šta hoću da kažem? Umoran sam, priznajem. Gubim nit svojih beseda, nema više onog jasnog uma koji su moji prijatelji toliko hvalili. Kažem prijatelji, zapravo, onako načelno. Nemam ja više prijatelja...

Albert Camus - Pad

28

[Koraci_u_noci]

Red vožnje evropskih vozova Tomasa Kuka je verovatno najbolja knjiga ikad objavljena. Nemoguće je prelistati pet stotina strana gusto kucanih redova vožnje, a ne poželeti da strpaš dva rukohvata odeće u stari kofer i kreneš na put. Svaka stranica odiše romansom: „Montre - Cvajsimen - Spic - Interlaken“, "Beograd - Trst - Venecija - Verona - Milano“, „Geteborg - Laksa (Halsberg) -Stokholm“, „Ventimilja - Marsej - Lion - Pariz“. Ko može da izrecituje ova imena a da ne oseti treptaj uzbuđenja i ne vidi svojim trećim okom peron upari, pun nestrpljivih putnika i teškog prtljaga poređanog uz sjajni voz dug četvrt kilometra, na čijem je svakom vagonu istaknuta lista egzotičnih odredišta? Ko može da pročita „Moskva - Varšava - Berlin - Bazel - Ženeva“, a da ne oseti melanholičnu zavist prema svim onim srećnicima koji će se otisnuti na veliko putovanje preko glasovitog kontinenta? Ko može da osmotri takav itinerer ne poželevši da i sam pođe?

B. Bryson - Ni ovde ni tamo

74

[medvjed23]

Ostala mi je kinta od opklada i tuđih uloga, i samo sam sedeo kod kuće, što je Džen jedva dočekala. Posle dve nedelje sam dobio socijalnu pomoć, pa smo i dalje plandovali, jebali se i obilazili barove, i odlazio sam jednom nedeljno u Biro rada države Kalifornije, čekao u redu i podizao svoj lepi mali ček.

Trebalo je da odgovorim samo na tri pitanja:
„Jeste li sposobni za rad?”
„Hoćete li da radite?”
„Da li ćete prihvatiti zaposlenje?” „Da! Da! Da!” uvek sam govorio.

Morao sam da navedem tri firme gde sam tražio posao tokom prethodne nedelje.

Nazive i adrese vadio sam iz telefonskog imenika. Uvek bih se iznenadio kad bi neko na birou odgovorio sa „ne” na bilo koje od tri pitanja. Ček bi mu odmah zadržali, a njega bi odveli u drugu sobu gde bi mu posebno trenirani savetnici pomogli na putu do društvenog dna.

Bukovski, FAKTOTUM

22