Balaševizmi

[Mohr]

Ja sam otrov za udavače...

[greeneyes]

Ne volim žene sa tvojim imenom. Uvek pomislim da će još nešto tvoje da imaju. A nemaju. Jedna si, takva se ne rađa dva puta!

[Mala_Mu]

Ne volim žene sa tvojim imenom. Uvek pomislim da će još nešto tvoje da imaju. A nemaju. Jedna si, takva se ne rađa dva puta!

Nije Balasevic..

[Mala_Mu]

[Mala_Mu]

[Mala_Mu]

Tri čaše kaže, rečicu prave
Četiri bome, Njujork poplave
Ote se suza i zamuti mastiku?

I reče nam gorko ne d`o Bog nikom
Da `leb zaradi politikom, greh je to ...

[Mala_Mu]

Nisam od onih naivaca koji jedva čekaju neki budući dan i raduju se rođendanima i Novim Godinama, naprotiv, meni već dugo smeta to što vreme prolazi, i mada imam neke svoje trikove kako da ne mislim o tome, postoje stranice u kalendaru kad mi nema gde.
Jesen je, znači...
Ponovo...

[Mala_Mu]

ima,ima definitivno

[greeneyes]

[Heidi]

Vaso ovdje si joj blize, jel

[greeneyes]

Heh.


"Da, želeo sam je. Još kako sam je želeo...
Dodirnuo sam joj mali prst na nozi, bezuspešno pokušao da nadlanicom uklonim beleg iz detinjstva sa njenog levog kolena, udubio se u čudni raspored sićušnih mladeža na tilu vitkih leđa...
I trgao se. Uplašen...
Koliko to na njoj ima tajnih mesta koja bih želeo da poljubim?
Ali, ne sad. Jednom. Možda..."

[Mala_Mu]

Objasnio


Za Đoleta Balaševića"

- Pitaju me:"Kako možeš voleti njegove pesme?On je prepatetičan.Kako ti ne dosadi da budeš na skoro svakom njegovom koncertu i toliko puta slušati iste pesme,iste priče...?"
- Nikada nisam pronašao nacin da im objasnim svoj odgovor...Volim ga jer je uvek tu.Prepatetičan ili ne,njegove pesme dotiču neke moje najdublje osećaje.Njemu dopuštam da ponekad svrati i izmami suze na moje oči,jer on zna da je suza kraljica...On zna da je suza najmoćnija vodena sila.Sluša moju tišinu i...vrati mi osmeh na lice.A isto tako zna kako je dobar osećaj vratiti osmeh na lice na kojem još uvek ima tragova suza...To su one najintimnije "vračke" koje imamo i on i ja...Postoje i oni drugi,svakodnevni trenuci koje provodimo skupa.Obično se sretnemo u mom autu dok putujem na posao.Slušam ga dok mi govori o nekim prošlim vremenima i o trenucima koji tek trebaju doći.Tada se dešava neka magija,boje postaju jasnije i sve poprimi neki poseban sjaj.Otkrivam smisao i u onim stvarima koje do tada i nisu bile baš smislene.Na neki neobjašnjiv način ta naša jutarnja putovanja ispune me ogromnom količinom pozitivne energije koja je vrlo važna za ostatak dana.Nađemo se mi i na nekim popodnevnim kaficama.Tu su teme našeg druženja malo ležernije i uglavnom odaberemo neki ritam koji zavisi o trenutku i samo uživamo u muzici...On pevajući,a ja slušajući ga.
- Kako mogu voleti njegove pesme,pitaju me.E pa mogu,jer je svaka pesma jedan mali život u kojem pronalazim stvarne likove.Možda niko ne zna da bagremovi pod kojima sam ljubio Nju jedinu pravu i nisu bili bagremovi,ali to ih ne čini manje važnim drvećem...Postoje oni neki durovi i molovi koji zvuk klavirskih tipki pretvaraju u slike na kojima vidim kako odvode Lepu Protinu kći i u kojima čujem praporke...Baš se uvek naježim slušajući jecaje Šenove violine!Ponekad mi se čini da je vidim kako se smeje da bi već u sledećoj pesmi pustila suzu.Violina koja se smeje i plače...kako ovo nekome objasniti?Ma nema šanse,šta vam je.Neke je stvari bolje i ne objašnjavati...I sada kada razmišljam...nije ni važno da li će neko shvatiti zašto je meni Balašević toliko važan!Važno je da ja to znam.I postoji još nešto jako bitno u celoj toj priči...Na koncertu,u prvim redovima,pored mene stoje ljudi u čijim sam očima pronašao sjaj
retkosti.Oni nisu samo Đoletovi fanovi,oni su moji prijatelji,a Đole je onaj retki začin koji nas je spojio.
- Možda ne postoji način da nekome objasnim koliko me njegove pesme i koncerti ispunjavaju,ali ionako šta su reči...samo kremen što se izliže kad-tad...Volim ga zbog mnoštva malih sitnica koje na kraju čine za mene jednu veliku stvar...i HVALA mu na tome...

[Podrinjac]

Dolaze snegovi, ne vredi,
sve više i više mi smetaju studeni
u kosu me nežno k'o sedefnu šnalicu udeni
to mi treba, moj mali zaklon ispod neba

[Heidi]

Priznaces mi jednom s kog si sveta.

[Mala_Mu]

joj , da je meni
da za carobnjaka izucim
cilinder nabavim i zabavim se
s'otom magijom
iz rukava bele zecove da izrucim
pa tebe mlatnem stapicom
onako k'o oklagijom

.

[greeneyes]

[Mala_Mu]

[Alisum]

Mesec prosipa bokal fosfora.
Vitraž mraza na oknu prozora.
Jedne noći k o ova, znaće Bog,
doslikaću portret života svog.

Silueta se davno nazire.
Neko uzdahne, neko zazire.
Isto vide a razno tumače,
đavo prste u farbu umače.

Prave si boje dodala na taj portret života mog:
talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog.
I lila, tamnu, čeznjivu,
i boju breskve, nežnu i sramežljivu,
setno sivu, nepogrešivu.

Roze nađoh međ starim pismima,
modru vrpcu nad teškim mislima,
ukrah riđu iz pera drozdova,
laki purpur iz prvih grozdova.

Uzeh oker sa sveće svečarske,
drap sa svilene mašne bećarske,
mrku s tambure tužnih tonova
a cinober sa nosa klovnova.

Prave si boje dodala na taj portret života mog:
talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog.
A crnu nisi štedela,
ali bez nje bi bela još izbledela -
bez crne bela ne bi vredela.

Srce je moje napuklo
k o kora starog bagrema,
al u tvom oku kao lane zadrema.
I, jedva, kao šapati,
niču u uglovima zlatne paprati.
Pramen sna u sliku navrati.

Vetar dokono senke spopada.
Huk u ambis tišine propada.
Jedne noći, k o ova, znaće Bog,
doslikaću portret života svog.


Genijalno....

[Heidi]

[greeneyes]

Nikad nisam bio momak oko kog se diže larma,
ali mislim da sam faca i da imam nekog šarma
Možda grešim, al' ja sam takvog dojma.