Prijateljstvo i godine

[greeneyes]

Nemam nekih priatelja, sve što sam imao to se razišlo nakon osnovne i srednje škole.

Sad imas nas.

[amerikenjac]

opaska mala, i vodjekarce bi tribalo mijenjati naslov...sponzor-sponzoruse...

[navika]

S vrsnjacima se nekako najbolje shvatam. Koja godina gore-dole ne igra ulogu.

[rethna]

Godine mi ne mogu igrati nikakvu ulogu ni u cemu

[greeneyes]

Pa nisu mi godien enšto bitne kad je u pitanju prijateljstvo. Družim se s poprilično starijim osobama, kao i mladjim. Bitno da imamo iole slične poglede na cvijet.

[Biba]

Kad am bila sasvim malena, druzila sam se s babama, a sad sam najvise s mladima...

[Danci]

Nisu važne godine .
Nisam izbirljiva po tom pitanju,samo nek je ugodno društvo.

[greeneyes]

Kad am bila sasvim malena, druzila sam se s babama, a sad sam najvise s mladima...

Veliš ta djeca ko i ti u mladosti?

[titicha]

ne gledam na godine u prijateljstvu
puno ljudi izmedju 30 i 40g su mi prijatelji i zapravo se najbolje slazem
s tom dobnom skupinom.

[Nole]

izvinite što je na ćirilici

Kosovo 1999. KARAULA KOŠARE

ЗНАО САМ ДА ЋЕШ ДОЋИ..

Један од најкрвавијих дана у рату...

Војник је приметио да му је најбољи пријатељ пао на земљу. Били су под непријатељском ватром која им није дозвољавала ни секунду да подигну своје главе изнад ровова.

Војник је дотрчао до пуковника и рекао:
„Господине пуковниче, могу ли на брзину отићи и покупити пријатеља“?

Комадант га је оштро погледао и рекао:
„Јеси ли полудео?! Зар вреди отићи? Пријатељ ти је тешко рањен. Вероватно је до сада већ умро. Зашто да рескираш свој живот?“

Али пошто је војник био упоран, комадант рече:
„Добро, можеш ићи.“

Чудо у које се тешко може поверовати. Војник је под невероватном ватром стигао до свог пријатеља. Ставио га је на леђа и трчећи се вратио назад. Заједно се срушише у свој ров.

Пуковник је прегледао крвавог војника. Онда се окренуо према војнику:
„Рекао сам ти да не вреди. Пријатељ ти је већ преминуо“. „Вредело је господине пуковниче“.
„Како је вредело, па зар није умро“?
„Да, али вредело је, јер кад сам стигао до њега, још је био жив, а његове последње речи вреде читав свет“.

Затим је плачући поновио речи свог мртвог пријатеља:
„Брате... Знао сам да ћеш доћи!“

[SPINERKA]

izvinite što je na ćirilici

Kosovo 1999. KARAULA KOŠARE

ЗНАО САМ ДА ЋЕШ ДОЋИ..

Један од најкрвавијих дана у рату...

Војник је приметио да му је најбољи пријатељ пао на земљу. Били су под непријатељском ватром која им није дозвољавала ни секунду да подигну своје главе изнад ровова.

Војник је дотрчао до пуковника и рекао:
„Господине пуковниче, могу ли на брзину отићи и покупити пријатеља“?

Комадант га је оштро погледао и рекао:
„Јеси ли полудео?! Зар вреди отићи? Пријатељ ти је тешко рањен. Вероватно је до сада већ умро. Зашто да рескираш свој живот?“

Али пошто је војник био упоран, комадант рече:
„Добро, можеш ићи.“

Чудо у које се тешко може поверовати. Војник је под невероватном ватром стигао до свог пријатеља. Ставио га је на леђа и трчећи се вратио назад. Заједно се срушише у свој ров.

Пуковник је прегледао крвавог војника. Онда се окренуо према војнику:
„Рекао сам ти да не вреди. Пријатељ ти је већ преминуо“. „Вредело је господине пуковниче“.
„Како је вредело, па зар није умро“?
„Да, али вредело је, јер кад сам стигао до њега, још је био жив, а његове последње речи вреде читав свет“.

Затим је плачући поновио речи свог мртвог пријатеља:
„Брате... Знао сам да ћеш доћи!“

[drugrankovic]

U tim danima kod djakovice ka granici poginulo je osamdesetak policajaca... masa par hiljada siptara sa placenicima stranim, americkim marincima... kursum... tuklo se , potom smo za novosadsku kapelu doprrmili tri sanduka nasa... a tri jos u okolinu...

Bilo je zestoko izdvajaju se ta dva dana pakla orgija...

Tu rijeci tesko da mogu opisati... a zajednistvo? Do poslednjeg atoma... svaki je metsr otadzbina...

A jes i njihovih guzica ostalo ... broj se ne zna...

[mehaning]

izvinite što je na ćirilici

Kosovo 1999. KARAULA KOŠARE

ЗНАО САМ ДА ЋЕШ ДОЋИ..

Један од најкрвавијих дана у рату...

Војник је приметио да му је најбољи пријатељ пао на земљу. Били су под непријатељском ватром која им није дозвољавала ни секунду да подигну своје главе изнад ровова.

Војник је дотрчао до пуковника и рекао:
„Господине пуковниче, могу ли на брзину отићи и покупити пријатеља“?

Комадант га је оштро погледао и рекао:
„Јеси ли полудео?! Зар вреди отићи? Пријатељ ти је тешко рањен. Вероватно је до сада већ умро. Зашто да рескираш свој живот?“

Али пошто је војник био упоран, комадант рече:
„Добро, можеш ићи.“

Чудо у које се тешко може поверовати. Војник је под невероватном ватром стигао до свог пријатеља. Ставио га је на леђа и трчећи се вратио назад. Заједно се срушише у свој ров.

Пуковник је прегледао крвавог војника. Онда се окренуо према војнику:
„Рекао сам ти да не вреди. Пријатељ ти је већ преминуо“. „Вредело је господине пуковниче“.
„Како је вредело, па зар није умро“?
„Да, али вредело је, јер кад сам стигао до њега, још је био жив, а његове последње речи вреде читав свет“.

Затим је плачући поновио речи свог мртвог пријатеља:
„Брате... Знао сам да ћеш доћи!“

Ja ti ne opraštam...

[Nole]

izvinite što je na ćirilici

Kosovo 1999. KARAULA KOŠARE

ЗНАО САМ ДА ЋЕШ ДОЋИ..

Један од најкрвавијих дана у рату...

Војник је приметио да му је најбољи пријатељ пао на земљу. Били су под непријатељском ватром која им није дозвољавала ни секунду да подигну своје главе изнад ровова.

Војник је дотрчао до пуковника и рекао:
„Господине пуковниче, могу ли на брзину отићи и покупити пријатеља“?

Комадант га је оштро погледао и рекао:
„Јеси ли полудео?! Зар вреди отићи? Пријатељ ти је тешко рањен. Вероватно је до сада већ умро. Зашто да рескираш свој живот?“

Али пошто је војник био упоран, комадант рече:
„Добро, можеш ићи.“

Чудо у које се тешко може поверовати. Војник је под невероватном ватром стигао до свог пријатеља. Ставио га је на леђа и трчећи се вратио назад. Заједно се срушише у свој ров.

Пуковник је прегледао крвавог војника. Онда се окренуо према војнику:
„Рекао сам ти да не вреди. Пријатељ ти је већ преминуо“. „Вредело је господине пуковниче“.
„Како је вредело, па зар није умро“?
„Да, али вредело је, јер кад сам стигао до њега, још је био жив, а његове последње речи вреде читав свет“.

Затим је плачући поновио речи свог мртвог пријатеља:
„Брате... Знао сам да ћеш доћи!“

Ja ti ne opraštam...

Ko na kineskom da sam napisao...aj ukratko da ti prevedem Rat navKosovu i jedan vojnik nastrada ispred rovova pod velikom vatrom. Njegov drug moli komadanta da ga pusti da ode po bjega, a komadant mu objašnjava da je već verovatno mrtav vojnik. Na kraju oušta da ode po svog druga. Vojnik je uspeo nekako i velikom srećom donese ranjenog druga u rov. Kapetan pregleda ranhenog vojnika i govori: Jesam ti rekao da ne vredi rizikovsti život vidiš da je mrtav. Vojnik mu odgovori vredelo je...i kroz suze objašnjava kapetanu da mu je drug bio živ i da su mu poslednje reči vile Brate znao sam da ćeš doći po mene...

[Chloe]

Ni ljubav za godine ne pita, zasto bi prijateljstvo!?

[Julia-Klara]

Ni ljubav za godine ne pita, zasto bi prijateljstvo!?

bas tako!