Ko je ova zena, i gdje se moze pogledati cijeli Video..
Šta vas je danas rastužilo?
Moderator: VIP
-
Matan
- Sila nečista
- Posts: 39390
- Joined: 22 Mar 2020, 15:54
- Has thanked: 4028 times
- Been thanked: 7461 times
- Status: Offline
Re: Šta vas je danas rastužilo?
Zasto konja tuces sine, kad i drugi cura ima..
-
Matan
- Sila nečista
- Posts: 39390
- Joined: 22 Mar 2020, 15:54
- Has thanked: 4028 times
- Been thanked: 7461 times
- Status: Offline
-
Zana
- Gospođetina
- Posts: 34976
- Joined: 02 Apr 2020, 22:24
- Has thanked: 9947 times
- Been thanked: 10171 times
- Status: Offline
Re: Šta vas je danas rastužilo?
Znam samo da je u Cazinu. Zenaida se zove.
Treba samo ić' prekoreda i govorit' "izvinjavam se"
-
Matan
- Sila nečista
- Posts: 39390
- Joined: 22 Mar 2020, 15:54
- Has thanked: 4028 times
- Been thanked: 7461 times
- Status: Offline
Re: Šta vas je danas rastužilo?
Kako lijepa djeca...
Nazalost puna Bosna, ovakvi slucajeva..
Zasto konja tuces sine, kad i drugi cura ima..
-
uvijek_kontra
- zmajček
- Posts: 32045
- Joined: 01 May 2014, 13:09
- Location: kompjutOr
- Mood:
- Has thanked: 7959 times
- Been thanked: 7146 times
- Status: Offline
Re: Šta vas je danas rastužilo?
naisla slucajno, bas tuzan dogadjaj.Volim da cvjetam.. pored ovih alergičnih. 
-
spacebound
- Urednik foruma
- Posts: 86406
- Joined: 13 Nov 2015, 08:33
- Location: u obecanoj zemlji
- Has thanked: 10209 times
- Been thanked: 17336 times
- Status: Offline
Re: Šta vas je danas rastužilo?
S Facebooka
„Budite oprezni“, upozorio me je radnik iz azila.
„Velik je pas. Prethodni vlasnik je bio brutalan. Ne znamo na šta je sposoban.“
Zvao se Titus.
Četrdeset kilograma mišića.
Uši prekratko i neravnomerno odsečene — ne iz brige, već iz okrutnosti.
Dubok ožiljak preko njuške, kao trajni podsetnik na prošlost.
Izgledao je kao pas od kog ljudi beže na drugu stranu ulice.
Ali kada sam ga dovela kući, nije me dočekalo nasilje.
Dočekala me je tuga.
Titus nije lajao.
Nije hodao u krug.
Nije testirao granice kao uplašeni psi.
Sklopio bi se na hladnim kuhinjskim pločicama i zurio u zid, kao da mu je nešto zauvek oduzeto. Igračke mu nisu značile ništa. Hrana jedva da ga je zanimala. Ako bih samo malo povisila glas, celo telo bi mu se streslo.
Pas građen kao oružje — tugovao je.
Tugovao je za jedinim životom koji je poznavao… čak i ako ga je taj život povređivao.
Noću je cvileo u snu.
Ne režao.
Plakao.
A onda me je pre tri dana nazvao azil.
Hitno.
Mače staro četiri nedelje.
Na flašicu.
Nađeno u kontejneru.
Bez hranitelja. Bez opcija.
„Imam Titusa“, rekla sam. „Biće razdvojeni.“
Donela sam mače kući u transporteru i nazvala ga Pip.
Čim su se vrata zatvorila, Titus je podigao ogromnu glavu. Njušio je vazduh — miris koji nije pripadao ovom svetu.
Spustila sam transporter na sto.
Titus je prišao polako, spuštenog tela, kao da se plaši da zauzme prostor. Ruka mi je bila stegnuta na njegovoj ogrlici, spremna na sve.
On je pomirisao rešetke.
Pip je ispustio sitan, krhak mjauk.
Titus se nije ukočio.
Nije pokazao zube.
Zacvilio je.
Tih, slomljen zvuk koji je došao duboko iz grudi.
Zatim je gurnuo moju ruku glavom, pogledao u transporter, pa u mene.
Pomozi bebi.
Udahnula sam… i otvorila vrata.
Pip je ispao napolje, nesiguran i slep, i pravo naleteo na Titusu šapu.
Titus se ukočio.
Sekunde su trajale kao sati.
A onda je spustio glavu…
i ogromnim jezikom nežno polizao Pipovu glavu.
Kao staklo.
Kao nešto dragoceno.
Već 72 sata Titus ne napušta tepih u dnevnoj sobi. Obavija svoje masivno telo oko tog sićušnog bića, stvarajući krug topline i sigurnosti. Kada Pip spava, Titus drži bradu na šapama i prati svaki njegov udah.
Ako Pip zaplače, Titus paniči — trči do mene širom otvorenih očiju, kao da moli:
„Mama… pomozi.“
Pas za koga su rekli da je opasan više ne leži slomljen na hladnim pločicama.
Sada ima svrhu.
Proveri Pip-a pre nego što jede.
Neće da zaspi dok mače nije sigurno uz njega.
Diže glavu na svaki šum.
On ne leči sebe.
On štiti nekog drugog.
Titus ne zna da je pit bul.
Ne zna da je ožiljkan.
Ne zna da je svet odlučio ko je on pre nego što je imao izbora.
Zna samo jedno — neko malo biće ga je trebalo.
I on se odazvao.
Rekli su da je čudovište.
Ispostavilo se da je jedino što je u opasnosti…
moje srce.
Dobrodošli kući, Titus i Pip.
Izgleda da ostajete obojica.
„Budite oprezni“, upozorio me je radnik iz azila.
„Velik je pas. Prethodni vlasnik je bio brutalan. Ne znamo na šta je sposoban.“
Zvao se Titus.
Četrdeset kilograma mišića.
Uši prekratko i neravnomerno odsečene — ne iz brige, već iz okrutnosti.
Dubok ožiljak preko njuške, kao trajni podsetnik na prošlost.
Izgledao je kao pas od kog ljudi beže na drugu stranu ulice.
Ali kada sam ga dovela kući, nije me dočekalo nasilje.
Dočekala me je tuga.
Titus nije lajao.
Nije hodao u krug.
Nije testirao granice kao uplašeni psi.
Sklopio bi se na hladnim kuhinjskim pločicama i zurio u zid, kao da mu je nešto zauvek oduzeto. Igračke mu nisu značile ništa. Hrana jedva da ga je zanimala. Ako bih samo malo povisila glas, celo telo bi mu se streslo.
Pas građen kao oružje — tugovao je.
Tugovao je za jedinim životom koji je poznavao… čak i ako ga je taj život povređivao.
Noću je cvileo u snu.
Ne režao.
Plakao.
A onda me je pre tri dana nazvao azil.
Hitno.
Mače staro četiri nedelje.
Na flašicu.
Nađeno u kontejneru.
Bez hranitelja. Bez opcija.
„Imam Titusa“, rekla sam. „Biće razdvojeni.“
Donela sam mače kući u transporteru i nazvala ga Pip.
Čim su se vrata zatvorila, Titus je podigao ogromnu glavu. Njušio je vazduh — miris koji nije pripadao ovom svetu.
Spustila sam transporter na sto.
Titus je prišao polako, spuštenog tela, kao da se plaši da zauzme prostor. Ruka mi je bila stegnuta na njegovoj ogrlici, spremna na sve.
On je pomirisao rešetke.
Pip je ispustio sitan, krhak mjauk.
Titus se nije ukočio.
Nije pokazao zube.
Zacvilio je.
Tih, slomljen zvuk koji je došao duboko iz grudi.
Zatim je gurnuo moju ruku glavom, pogledao u transporter, pa u mene.
Pomozi bebi.
Udahnula sam… i otvorila vrata.
Pip je ispao napolje, nesiguran i slep, i pravo naleteo na Titusu šapu.
Titus se ukočio.
Sekunde su trajale kao sati.
A onda je spustio glavu…
i ogromnim jezikom nežno polizao Pipovu glavu.
Kao staklo.
Kao nešto dragoceno.
Već 72 sata Titus ne napušta tepih u dnevnoj sobi. Obavija svoje masivno telo oko tog sićušnog bića, stvarajući krug topline i sigurnosti. Kada Pip spava, Titus drži bradu na šapama i prati svaki njegov udah.
Ako Pip zaplače, Titus paniči — trči do mene širom otvorenih očiju, kao da moli:
„Mama… pomozi.“
Pas za koga su rekli da je opasan više ne leži slomljen na hladnim pločicama.
Sada ima svrhu.
Proveri Pip-a pre nego što jede.
Neće da zaspi dok mače nije sigurno uz njega.
Diže glavu na svaki šum.
On ne leči sebe.
On štiti nekog drugog.
Titus ne zna da je pit bul.
Ne zna da je ožiljkan.
Ne zna da je svet odlučio ko je on pre nego što je imao izbora.
Zna samo jedno — neko malo biće ga je trebalo.
I on se odazvao.
Rekli su da je čudovište.
Ispostavilo se da je jedino što je u opasnosti…
moje srce.
Dobrodošli kući, Titus i Pip.
Izgleda da ostajete obojica.
You do not have the required permissions to view the files attached to this post.
Svađanje s budalom je poput hrvanja u blatu sa svinjom. Nakon sat vremena skužiš da svinja uživa.
-
uvijek_kontra
- zmajček
- Posts: 32045
- Joined: 01 May 2014, 13:09
- Location: kompjutOr
- Mood:
- Has thanked: 7959 times
- Been thanked: 7146 times
- Status: Offline
Re: Šta vas je danas rastužilo?
Jadni roditelji, citam ovo iz Bugojna, i jadna djevojka. Bez iskustva, nema pojma u sta i gdje je upala. Nadam se da ce se rijesit prije no sto strada neko..
Volim da cvjetam.. pored ovih alergičnih.
-
Morgen
- Zvezda foruma
- Posts: 49790
- Joined: 05 Mar 2022, 08:50
- Location: Prva pratilja forumasa godine
- Has thanked: 32142 times
- Been thanked: 30048 times
- Status: Offline
-
Morgen
- Zvezda foruma
- Posts: 49790
- Joined: 05 Mar 2022, 08:50
- Location: Prva pratilja forumasa godine
- Has thanked: 32142 times
- Been thanked: 30048 times
- Status: Offline
Who is online
Users browsing this forum: No registered users and 1 guest