Srbija

[SPINERKA]

Галипољски Срби

Срби из Срема и Београда, браниоци последњег остатка српске деспотовине, поклекли су пред османском инвазијом почетком 16. века. Османлије су их због непокорности у оковима преселиле у Цариград и на Галипољско полуострво. Највећи део се у наредним вековима стопио са околним становништвом, само су сремски изгнаници у селу Бајрамчик 400 година чували свој национални идентитет, језик, веру и наду да ће се једног дана вратити у отаджбину.

Жеља им се испунила 1922, кад су дошли у Југославију, поносни што су сачували српски идентитет. После 1945. за пола века стварања вештачких нација у СФРЈ по рецепту Коминтерне, Галипољски Срби су нестали.

– После невероватне одисеје више од 1.100 Галипољских Срба дошло је 1922. у село Пехчево на крајњем истоку данашње БЈР Македоније. На надгробним споменицима до Другог светског рата види се да су сахрањивани под старим презименима на „ић“. После рата на гробницама истих породица пишу презимена која се завршавају на „ски“. Од 73 породице Галипољаца које су дошле у Пехчево на последњем попису 2002. само 12 становника ове варошице изјаснило се као Срби – каже историчар Борисав Челиковић, уредник едиције „Корени“.

– Реч је о антропогеографским истраживањима порекла насеља и породица Срба на свим нашим етничким просторима. Међу тим сагама о сеобама нашег народа, најинтригантнија је она о Галипољским Србима – сматра Челиковић, који је недавно посетио Пехчево у потрази за Галипољцима.

Открио је да се они данас изјашњавају као Македонци.

– То је очекивано јер их је матица заборавила. Претапању у нову нацију допринели су и природни процеси мешања и стварање вештачких нација у СФРЈ. Тек тад су Галипољци изгубили национални идентитет и заборавили језик који су чували вековима – констатује Челиковић.

Одисеја „сремских прогнаника“ почиње после пропасти деспотовине, кад турски хроничари бележе да Срби са „острва Срем“, како су називали простор између Саве и Дунава, и даље жестоко бране своје утврђене градове, пре свих тврђаву Шабац и резиденцију деспота, престони град Купиник. Ипак, њихова храброст није могла да заустави инвазију. Срем је опустошен, а османска војска је успела да у обруч затвори Београд, који је пао 1521. после јуначке одбране. Малобројну угарску посаду Османлије су пустиле на слободу, али не и непокорне Србе. Сремци и Београђани су под пратњом турских војника кренули на дуги марш ка Цариграду.

– Тврђаве Купиник, Бареш, Земун и Сланкамен освојене су великим залагањем бораца. Предводници отпора и они који су се упорно супротставили били су заробљени и стављени су у ланце. Да би се упокорили и постали послушни, пребачени су у околину Цариграда – записао је турски хроничар Бостан.

Српско градско становништво насељено је у Цариград, у кварт који се и данас зове Београдска шума, а „неверници прогнани из Срема“ упућени су на Галипоље.

– Њих око 2.000 насељено је у девет села на Галипољу. Забележена су имена Павле, Радослав, Радован, Марко, Јован, Милош, Вук, Радич, Лазар… С временом се део Срба исламизује, а део хеленизује под снажним утицајем Грка из околних села и грчког свештенства, јер је служба на српском била забрањена – каже Челиковић.
Ипак, Сремци у селу Бајрамич остали су непоколебљиви и задржали су језик и обичаје далеке отаджбине.

– Они представљају јединствен феномен. У потпуном окружењу Турака, Грка и Бугара, они су успели да четири века очувају свој етнички индентитет, иако нису имали никакву везу с матицом – наводи Челиковић.

Турски документи у којима пише да је део „сремских изгнаника“ у 17. веку побегао с Галипоља, стигао у Србију и укључио се у аустро-турске ратове. Кад су се Аустријанци повукли остављајући Србе на цедилу, Турци су крај Јагодине поново заробили део Галипољаца. Једну групу су одвели на опустеле поседе у пиротском крају, а другу у Ниш, у четврт која се и сада зове Јагодин-мала. Већ на почетку следећег аустро-турског рата 1737-1739. пиротска раја – Галипољци – истерала је Турке из своје нахије. Турски продор из Софије 1737. почео је покољем ових устаника.

– Становништво пиротске нахије кренуло је за Аустријанцима у другу сеобу Срба. Народ који је прешао на аустријску територију помилован је 1740. и дозвољен му је повратак на своја огњишта. Део Галипољских Срба вратио се у опустелу Србију, у Темнић, у близини Јагодине – открила је др Радмила Тричковић.

Нови преокрет у живот Галипољаца у Бајрамичу доносе балкански ратови. Српске трупе долазе у помоћ бугарској војсци и ослобађају европски део Турске. Разјарени Турци и придошли муслимани из Босне бес због пораза искаљују на Галипољским Србима. Они уз велике перипетије добијају одобрење за сеобу у Србију и долазе у тек ослобођено Скопље.

– Власти су им одмах доделиле земљу где је било размерено земљиште за грађење кућа, па је већ и камен донет, кад изби Први светски рат и прекиде тај рад на насељавању ових Срба у околину Скопља – записао је наш чувени етнолог др Миленко Филиповић.

У јесен 1915. део Галипољаца креће са српском војском према Албанији, али их на Косову сустижу Бугари и одводе у интернацију, као и оне које су затекли у Скопљу. Већи део упутили су у села око Ниша и Алексинца, да раде као слуге и надничари, а мању групу шаљу у Пловдив.

– По окончању Првог светског рата, погрешно обавештени од неких грчких војника да је Бајрамич заузела Грчка, Галипољци крену да се врате у своје село. После 40 дана путовања у Солун су стигли почетком 1919. Ту их је сачекало велико разочарање, у Бајрамичу су још били Турци. Неки су се одмах вратили у Скопље, а Грци остале упуте у село Лутру, где су остали једну и по годину и многи страдали од разних болести – навео је Филиповић.

Мировним уговорима из 1920. Бајрамич је припао Грцима и Галипољски Срби су из Лутре кренули у свој крај.

– Нажалост, долазак у Бајрамич 1920. није донео мира већ знатно умањеној групи Срба пошто су неки помрли, а неки остали у Пловдиву, Скопљу и Солуну. Септембра 1922. после по Грке несрећног грчко-турксог рата, Бајрамич је пао поново под Турке – пише Филиповић.

Галипољски Срби су морали да беже главом без обзира пред новим турским погромима хришћана.

– Овог пута нису могли готово ништа да понесу од имања. Док су раније носили стално са собом и звоно из своје цркве, приликом ове сеобе нису могли, него су га бацили у црквени бунар. Многи нису понели ништа сем икона – забележио је Филиповић.

Бежећи, стигли су до Солуна, где су се обратили за помоћ српском конзулу молећи да буду пресељени у Србију. Крајем децембра у планинско село Пехчево стигле су 73 породице Галипољских Срба и усељене су у напуштене турске куће.

– И данас су потомци Галипољских Срба живе у Пехчеву груписани у горњем делу вароши. Говор старих Галипољаца знају само они најстарији, и са њима ће нестати та снажна нит која је вековима била веза са завичајем предака – сматра Бранисав Челиковић.

Ипак, додаје он, још има неколико Галипољаца који памте своје порекло и претке. Један од њих је и Љупче Галзов, чији је отац био је врло поносан на српско порекло, па га је у средњу школу послао у Јагодину, а потом на факултет у Београд.

– Он нас је одвео до капеле Свете Петке, где Галипољци чувају своју највећу светињу – икону Свете преподобне мученице Параскеве – коју су са собом носили током свих сеоба. Ту се последњи Галипољски Срби моле да њихови потомци не забораве корене. Да не доживе оно што се већ збило са многим другим српским заједницама и појединцима ван државних граница Србије, током 19. и 20. века, а дешава се и данас, као што ће се све више дешавати у времену које долази – закључује Челиковић.

НЕСТАЛИ ЗБОГ НЕБРИГЕ

Све студије о вековној одисеји „сремских изгнаника“ први пут су сакупљене и објављене тек крајем 2012. у књизи „Галипољски Срби“ едиције „Корени“ у издању „Службеног гласника“ и САНУ. – Циљ „Корена“ је да у 80 књига објави на једном месту све студије написане о насељима и пореклу српског становништва, од Галипоља до Беле Крајине у Словенији, од јужне Италије до српских насеља у Мађарској, Чешкој, Словачкој, Румунији и Украјини. Основу чине студије објављене у „Српском етнографском зборнику“ Српске краљевске академије. Нажалост, оваква озбиљна проучавања српског етничког простора практично су престала половином 20. века. Због такве небриге матице, Срба у удаљеним енклавама више и нема, јер су потпуно асимиловани.

[Nole]

'Muslim dead promoted throughout the international media.'
'The Serbian military graveyard in Sokolac in 1994. This represents the Serbian victims by 1994 and ignores the remaining 5 years of war...This image has never been reproduced in the American media.'
'Serbian Mother and wife visiting their dead. Another image that has rarely appeared in the Western media.'
'Serbian priests praying over 3 victims in their village. There were never any investigations of these war crimes and Serbs were immediately buried and ignored by the media.'
'Most Serbian dead required the protection of NATO and their priests in order to be buried. Notice the run down condition of the cemetery as Serbs were denied access to the graves of their departed or murdered. These images rarely were seen in the west.'
======
Prevedi nemoj ja da postavljam tekstove na ruskom...jbg taj sam jezik učio

I dalje zivi u USA
William Dorich




A CONSPIRACY OF SILENCE

For 8 years of the dismemberment wars in Croatia, Bosnia and Kosovo (1991-1999) the American media went out of its way to ignore Serbian victims.

Images filled American television screens of "raped" and "dead" victims...many times those victims were actually Serbians renamed as Croat and Muslims for the sake of creating disinformation and propaganda in this macabre media dance of misinformation. Images of Muslim graves and coffins filled the pages of magazines, newspaper and television reports but rarely did you ever see images of dead Serbs or their cemeteries. Just as macabre and demonic, the U.S. and NATO bombed numerous Serbian cemeteries in Muslim dominated areas in Bosnia in an effort to erase the history those Serbian tombstones revealed about who dominated these areas for centuries. Since the end of the war many Serbian graves have been broken into and bodies destroyed along with their tombstones and the media remains silent.

The image seen here of several hundred green Muslim coffins was reproduced 127 times throughout the international media. The image of the military graveyard in Sokolac in 1994 never appeared once in the American press. In the end, Serbian dead were buried immediately after priests prayed over their bodies, without any investigations. Eventually the families of dead Serbs required NATO troops to protect their burial, only to have their grave broken into, the body removed and destroyed in yet another macabre Muslim ritual of destroying the remains of the dead.

The image of the destruction of the Serbian Cathedral of the Holy Trinity in Djakovica was razed during the Holocaust by Muslim Fanatics loyal to Hitler and the German Nazis. Holy Trinity was rebuilt by Serbian Christians from around the world in spite of Tito's Communist obstructionism. On July 24, 1999, after the arrival of 20,000 NATO troops in Kosovo, the cathedral was once again bombed and razed by the Muslim Albanians in Djakovica who danced through the night in celebration of destroying this Christian Serbian church twice in 70 years. This image has never appeared in the western media. There was a deliberate effort during this war to portray only Muslim victims and the media claims of "250,000 dead" turned out to be a hoax perpetrated by the media...we now know the actual body count is "96,400 on all sides."

The behavior of the American media was pure unadulterated racism and bigotry and it mocks journalism ethics. Since the vast majority of those in the media can not read or speak Serbian their prejudice, discrimination and antagonism was fomented through Muslim runners, it became clear that the demonization of the Serbian people was the hidden agenda as was the building of Camp Bondsteel—the single largest American military base in the world built since Vietnam.

The media fully cooperated with the State Department and CIA in this ugly effort...many were handsomely paid and even given Pulitzers for their lies and deceptions. Not since Hitler have we witnessed collective guilt perpetrated at this grotesque level by our own government. IS THIS THE "BRAVE NEW WORLD" OF AMERICAN FOREIGN POLICY?

Prevedi ili ću ja na ruskom tekstove postavljati.

[storm]

Галипољски Срби

Срби из Срема и Београда, браниоци последњег остатка српске деспотовине, поклекли су пред османском инвазијом почетком 16. века. Османлије су их због непокорности у оковима преселиле у Цариград и на Галипољско полуострво. Највећи део се у наредним вековима стопио са околним становништвом, само су сремски изгнаници у селу Бајрамчик 400 година чували свој национални идентитет, језик, веру и наду да ће се једног дана вратити у отаджбину.

Жеља им се испунила 1922, кад су дошли у Југославију, поносни што су сачували српски идентитет. После 1945. за пола века стварања вештачких нација у СФРЈ по рецепту Коминтерне, Галипољски Срби су нестали.

– После невероватне одисеје више од 1.100 Галипољских Срба дошло је 1922. у село Пехчево на крајњем истоку данашње БЈР Македоније. На надгробним споменицима до Другог светског рата види се да су сахрањивани под старим презименима на „ић“. После рата на гробницама истих породица пишу презимена која се завршавају на „ски“. Од 73 породице Галипољаца које су дошле у Пехчево на последњем попису 2002. само 12 становника ове варошице изјаснило се као Срби – каже историчар Борисав Челиковић, уредник едиције „Корени“.

– Реч је о антропогеографским истраживањима порекла насеља и породица Срба на свим нашим етничким просторима. Међу тим сагама о сеобама нашег народа, најинтригантнија је она о Галипољским Србима – сматра Челиковић, који је недавно посетио Пехчево у потрази за Галипољцима.

Открио је да се они данас изјашњавају као Македонци.

– То је очекивано јер их је матица заборавила. Претапању у нову нацију допринели су и природни процеси мешања и стварање вештачких нација у СФРЈ. Тек тад су Галипољци изгубили национални идентитет и заборавили језик који су чували вековима – констатује Челиковић.

Одисеја „сремских прогнаника“ почиње после пропасти деспотовине, кад турски хроничари бележе да Срби са „острва Срем“, како су називали простор између Саве и Дунава, и даље жестоко бране своје утврђене градове, пре свих тврђаву Шабац и резиденцију деспота, престони град Купиник. Ипак, њихова храброст није могла да заустави инвазију. Срем је опустошен, а османска војска је успела да у обруч затвори Београд, који је пао 1521. после јуначке одбране. Малобројну угарску посаду Османлије су пустиле на слободу, али не и непокорне Србе. Сремци и Београђани су под пратњом турских војника кренули на дуги марш ка Цариграду.

– Тврђаве Купиник, Бареш, Земун и Сланкамен освојене су великим залагањем бораца. Предводници отпора и они који су се упорно супротставили били су заробљени и стављени су у ланце. Да би се упокорили и постали послушни, пребачени су у околину Цариграда – записао је турски хроничар Бостан.

Српско градско становништво насељено је у Цариград, у кварт који се и данас зове Београдска шума, а „неверници прогнани из Срема“ упућени су на Галипоље.

– Њих око 2.000 насељено је у девет села на Галипољу. Забележена су имена Павле, Радослав, Радован, Марко, Јован, Милош, Вук, Радич, Лазар… С временом се део Срба исламизује, а део хеленизује под снажним утицајем Грка из околних села и грчког свештенства, јер је служба на српском била забрањена – каже Челиковић.
Ипак, Сремци у селу Бајрамич остали су непоколебљиви и задржали су језик и обичаје далеке отаджбине.

– Они представљају јединствен феномен. У потпуном окружењу Турака, Грка и Бугара, они су успели да четири века очувају свој етнички индентитет, иако нису имали никакву везу с матицом – наводи Челиковић.

Турски документи у којима пише да је део „сремских изгнаника“ у 17. веку побегао с Галипоља, стигао у Србију и укључио се у аустро-турске ратове. Кад су се Аустријанци повукли остављајући Србе на цедилу, Турци су крај Јагодине поново заробили део Галипољаца. Једну групу су одвели на опустеле поседе у пиротском крају, а другу у Ниш, у четврт која се и сада зове Јагодин-мала. Већ на почетку следећег аустро-турског рата 1737-1739. пиротска раја – Галипољци – истерала је Турке из своје нахије. Турски продор из Софије 1737. почео је покољем ових устаника.

– Становништво пиротске нахије кренуло је за Аустријанцима у другу сеобу Срба. Народ који је прешао на аустријску територију помилован је 1740. и дозвољен му је повратак на своја огњишта. Део Галипољских Срба вратио се у опустелу Србију, у Темнић, у близини Јагодине – открила је др Радмила Тричковић.

Нови преокрет у живот Галипољаца у Бајрамичу доносе балкански ратови. Српске трупе долазе у помоћ бугарској војсци и ослобађају европски део Турске. Разјарени Турци и придошли муслимани из Босне бес због пораза искаљују на Галипољским Србима. Они уз велике перипетије добијају одобрење за сеобу у Србију и долазе у тек ослобођено Скопље.

– Власти су им одмах доделиле земљу где је било размерено земљиште за грађење кућа, па је већ и камен донет, кад изби Први светски рат и прекиде тај рад на насељавању ових Срба у околину Скопља – записао је наш чувени етнолог др Миленко Филиповић.

У јесен 1915. део Галипољаца креће са српском војском према Албанији, али их на Косову сустижу Бугари и одводе у интернацију, као и оне које су затекли у Скопљу. Већи део упутили су у села око Ниша и Алексинца, да раде као слуге и надничари, а мању групу шаљу у Пловдив.

– По окончању Првог светског рата, погрешно обавештени од неких грчких војника да је Бајрамич заузела Грчка, Галипољци крену да се врате у своје село. После 40 дана путовања у Солун су стигли почетком 1919. Ту их је сачекало велико разочарање, у Бајрамичу су још били Турци. Неки су се одмах вратили у Скопље, а Грци остале упуте у село Лутру, где су остали једну и по годину и многи страдали од разних болести – навео је Филиповић.

Мировним уговорима из 1920. Бајрамич је припао Грцима и Галипољски Срби су из Лутре кренули у свој крај.

– Нажалост, долазак у Бајрамич 1920. није донео мира већ знатно умањеној групи Срба пошто су неки помрли, а неки остали у Пловдиву, Скопљу и Солуну. Септембра 1922. после по Грке несрећног грчко-турксог рата, Бајрамич је пао поново под Турке – пише Филиповић.

Галипољски Срби су морали да беже главом без обзира пред новим турским погромима хришћана.

– Овог пута нису могли готово ништа да понесу од имања. Док су раније носили стално са собом и звоно из своје цркве, приликом ове сеобе нису могли, него су га бацили у црквени бунар. Многи нису понели ништа сем икона – забележио је Филиповић.

Бежећи, стигли су до Солуна, где су се обратили за помоћ српском конзулу молећи да буду пресељени у Србију. Крајем децембра у планинско село Пехчево стигле су 73 породице Галипољских Срба и усељене су у напуштене турске куће.

– И данас су потомци Галипољских Срба живе у Пехчеву груписани у горњем делу вароши. Говор старих Галипољаца знају само они најстарији, и са њима ће нестати та снажна нит која је вековима била веза са завичајем предака – сматра Бранисав Челиковић.

Ипак, додаје он, још има неколико Галипољаца који памте своје порекло и претке. Један од њих је и Љупче Галзов, чији је отац био је врло поносан на српско порекло, па га је у средњу школу послао у Јагодину, а потом на факултет у Београд.

– Он нас је одвео до капеле Свете Петке, где Галипољци чувају своју највећу светињу – икону Свете преподобне мученице Параскеве – коју су са собом носили током свих сеоба. Ту се последњи Галипољски Срби моле да њихови потомци не забораве корене. Да не доживе оно што се већ збило са многим другим српским заједницама и појединцима ван државних граница Србије, током 19. и 20. века, а дешава се и данас, као што ће се све више дешавати у времену које долази – закључује Челиковић.

НЕСТАЛИ ЗБОГ НЕБРИГЕ

Све студије о вековној одисеји „сремских изгнаника“ први пут су сакупљене и објављене тек крајем 2012. у књизи „Галипољски Срби“ едиције „Корени“ у издању „Службеног гласника“ и САНУ. – Циљ „Корена“ је да у 80 књига објави на једном месту све студије написане о насељима и пореклу српског становништва, од Галипоља до Беле Крајине у Словенији, од јужне Италије до српских насеља у Мађарској, Чешкој, Словачкој, Румунији и Украјини. Основу чине студије објављене у „Српском етнографском зборнику“ Српске краљевске академије. Нажалост, оваква озбиљна проучавања српског етничког простора практично су престала половином 20. века. Због такве небриге матице, Срба у удаљеним енклавама више и нема, јер су потпуно асимиловани.

Prevedi ili ću ja na svahili tekstove postavljati

[Nole]

Tako je Stormeee

[Krokodil Behko]

Галипољски Срби
Срби из Срема и Београда, браниоци последњег остатка српске деспотовине,

Zar su Srem i Beograd bili u srpskoj despotovini?
Što ti je nezahvalnost jbt. Mađari ih prime u svoj grad kao sirote izbjeglice, nahrane ih i naoružaju, a oni sad prekrajaju i pišu da je Bg bio u Srbiji.

После 1945. за пола века стварања вештачких нација у СФРЈ по рецепту Коминтерне, Галипољски Срби су нестали.

Prvi i osnovni uzrok raspada SFRJ - neuvažavanje različitosti.
Kako je samo glup ovaj pokušaj "po receptu kominterne", jer svi znamo da Rusi nisu omiljeni nigdje zapadno od Drine, pa nikog nije ni bilo briga šta Staljin priča. Osim toga, nacije su postojale i prije 1945. godine.
Ko im u to iznad povjeruje, toliko je glup da nema pravo na život

Открио је да се они данас изјашњавају као Македонци.

Pa šta?
Jel demokratija? Jes? Ko im brani da se bar sad izjasne kao Srbi, ako su ovo samo vještačke nacije, kako je gore rećeno?

– Циљ „Корена“ је да у 80 књига објави на једном месту све студије написане о насељима и пореклу српског становништва, од Галипоља до Беле Крајине у Словенији, од јужне Италије до српских насеља у Мађарској, Чешкој, Словачкој, Румунији и Украјини.

Erdogan u mnogim svojim govorima pominje bošnjačku dijasporu u Turskoj, a nikad nikakve Srbe nije pomenuo

Btw, što se tiče svih zemalja pobrojanih u gornjem tekstu, stvarno bi neke stvari trebalo ubaciti u veš mašinu i okrenuti na centrifugu.

Ne mogu da vjerujem, da u Srbiji niko ne shvata da je nacija specifikum po tome, što svaki njen pripadnik ima osjećaj pripadnosti istoj i što se ista ponekad ponaša kao živ stvor.
To znači da čak ako neko i jeste negdje u svijetu, a srpskog je porijekla, ukoliko on taj osjećaj nema, onda on očito i nije Srbin, što je logično.
To bi bilo isto kao kad bi Nijemci tvrdili, da su Englezi njihovi i da sve to tamo njima pripada.

[Nole]

Галипољски Срби
Срби из Срема и Београда, браниоци последњег остатка српске деспотовине,

Zar su Srem i Beograd bili u srpskoj despotovini?
Što ti je nezahvalnost jbt. Mađari ih prime u svoj grad kao sirote izbjeglice, nahrane ih i naoružaju, a oni sad prekrajaju i pišu da je Bg bio u Srbiji.

После 1945. за пола века стварања вештачких нација у СФРЈ по рецепту Коминтерне, Галипољски Срби су нестали.

Prvi i osnovni uzrok raspada SFRJ - neuvažavanje različitosti.
Kako je samo glup ovaj pokušaj "po receptu kominterne", jer svi znamo da Rusi nisu omiljeni nigdje zapadno od Drine, pa nikog nije ni bilo briga šta Staljin priča. Osim toga, nacije su postojale i prije 1945. godine.
Ko im u to iznad povjeruje, toliko je glup da nema pravo na život

Открио је да се они данас изјашњавају као Македонци.

Pa šta?
Jel demokratija? Jes? Ko im brani da se bar sad izjasne kao Srbi, ako su ovo samo vještačke nacije, kako je gore rećeno?

– Циљ „Корена“ је да у 80 књига објави на једном месту све студије написане о насељима и пореклу српског становништва, од Галипоља до Беле Крајине у Словенији, од јужне Италије до српских насеља у Мађарској, Чешкој, Словачкој, Румунији и Украјини.

Erdogan u mnogim svojim govorima pominje bošnjačku dijasporu u Turskoj, a nikad nikakve Srbe nije pomenuo

Btw, što se tiče svih zemalja pobrojanih u gornjem tekstu, stvarno bi neke stvari trebalo ubaciti u veš mašinu i okrenuti na centrifugu.

Ne mogu da vjerujem, da u Srbiji niko ne shvata da je nacija specifikum po tome, što svaki njen pripadnik ima osjećaj pripadnosti istoj i što se ista ponekad ponaša kao živ stvor.
To znači da čak ako neko i jeste negdje u svijetu, a srpskog je porijekla, ukoliko on taj osjećaj nema, onda on očito i nije Srbin, što je logično.
To bi bilo isto kao kad bi Nijemci tvrdili, da su Englezi njihovi i da sve to tamo njima pripada.

Ideja Jugoslovenstva u 19. veki i jeste bila da se od Hrvata i Srba napravi jedna nacija jer su isti narod al različite veroispovesti. Koja je razlika između Srba, Bošnjaka i Hrvata? Mi smo svi isti narod....i mogli smo svi biti Jugoslovenske nacije, kao Francuzi ili Nemci....zar tamo nije od više sličnih naroda napravljen jedan? U Makedoniji ima jako puno Bugara tako da su oni izmešani pa dobili svoju naciju...po meni oni su bliži Bugarima nego Srbima.
Kod nas je, na žalost, religija pobedila.

[storm]

Možda bi to i hodalo, da nije jedna nacija umislila, da je nebeski narod, a svi ostali bijedni privjesci... Jedno je što ti želiš a drugo kako se ponašaš.

[Nole]

Možda bi to i hodalo, da nije jedna nacija umislila, da je nebeski narod, a svi ostali bijedni privjesci... Jedno je što ti želiš a drugo kako se ponašaš.

Ma 1918. da je zapad dozvolio vremenom bi nestalo i Srba i Hrvata i Bošnjaka. Svi Jugosloveni različitih religija...pa i u Nemačkoj imapš različite religije pa su svi Nemci.....i nisu samo Srbi takvi....Ilirski pokret je bio u Hr ili sam pogrešno učio u školi? Al sve nacionaliste razjebati i proglasiti sve Jugoslovenima....možda je i Tito to mogao uraditi....ko će ga znati...

[Krokodil Behko]

Ideja Jugoslovenstva u 19. veki

Jeste ali to se podrazumijevalo pod pojmom "Ilirija", a ne Jugoslavija.
Kako sreće da je taj pojam i o(p)stao, jer je neutralniji, historijski utemeljen itd, ali to se nekima nije dopadalo. Npr Karađorđevićima, jer Srbija nije ni bila na području ilirika, nego na području Mezije.
Osim toga, ispalo bi da Albanci imaju sva prava, a to ne bi smjelo biti

i jeste bila da se od Hrvata i Srba napravi jedna nacija jer su isti narod al različite veroispovesti. Koja je razlika između Srba, Bošnjaka i Hrvata? Mi smo svi isti narod....i mogli smo svi biti Jugoslovenske nacije, kao Francuzi ili Nemci....zar tamo nije od više sličnih naroda napravljen jedan?

Možda i ne postoje neke bitne razlike, ali ipak ih ima i trebalo ih je ispoštovati, sa srpske strane. da je tako bilo, uvjeravam te da bi mi sad bili u Jugoslaviji, rata ne bi ni bilo itd. Međutim, kad se nameće srpska dinastija, eksploatacija ostalih, prisvajanje terotorija, njiva, gradova, ulica u gradovima itd, trebaš očekivati pojačano isticanje različitosti.
Ako je srpski odgovor na to ubijanje hrvatskih poslanika u parlamentu, onda sigurno i Hrvati imaju pravo da roknu srpskog kralja. I tako to krene.....
Btw, više je bilo Bošnjaka koji su se izjašnjavali kao Jugosloveni, nego Srba. Budimo iskreni?
Šta se desilo u samo 3-4 godine Miloševićeve vladavine Srbijom, pa je jedan potpuno jugoslovenski orjentiran narod odbio i od same pomilsi na Jugoslaviju?

[storm]

Možda bi to i hodalo, da nije jedna nacija umislila, da je nebeski narod, a svi ostali bijedni privjesci... Jedno je što ti želiš a drugo kako se ponašaš.

Ma 1918. da je zapad dozvolio vremenom bi nestalo i Srba i Hrvata i Bošnjaka. Svi Jugosloveni različitih religija...pa i u Nemačkoj imapš različite religije pa su svi Nemci.....i nisu samo Srbi takvi....Ilirski pokret je bio u Hr ili sam pogrešno učio u školi? Al sve nacionaliste razjebati i proglasiti sve Jugoslovenima....možda je i Tito to mogao uraditi....ko će ga znati...

ja sam mislio da si ti ozbiljan i da bar ti poznaješ svoje sunarodnjake....ja znam hrvate i kako ti rekoh- ne bi to išlo.
Imamo 100 godina krvavih pokušaja a vi (poneki) još uvijek trabunjate o jugoslaviji i živite u prošlosti.

I još nešto....jugoslovenstvo temelji na komunizmu, što je još dodatni uteg.

Ilirija je tvornica u Ljubljani

Ja ti kažem da se ni hrvati ni srbi ne bi nikad odrekli nacionalnog identiteta i tu treba sve završiti.

[Nole]

Možda bi to i hodalo, da nije jedna nacija umislila, da je nebeski narod, a svi ostali bijedni privjesci... Jedno je što ti želiš a drugo kako se ponašaš.

Ma 1918. da je zapad dozvolio vremenom bi nestalo i Srba i Hrvata i Bošnjaka. Svi Jugosloveni različitih religija...pa i u Nemačkoj imapš različite religije pa su svi Nemci.....i nisu samo Srbi takvi....Ilirski pokret je bio u Hr ili sam pogrešno učio u školi? Al sve nacionaliste razjebati i proglasiti sve Jugoslovenima....možda je i Tito to mogao uraditi....ko će ga znati...

ja sam mislio da si ti ozbiljan i da bar ti poznaješ svoje sunarodnjake....ja znam hrvate i kako ti rekoh- ne bi to išlo.
Imamo 100 godina krvavih pokušaja a vi (poneki) još uvijek trabunjate o jugoslaviji i živite u prošlosti.

I još nešto....jugoslovenstvo temelji na komunizmu, što je još dodatni uteg.

Ilirija je tvornica u Ljubljani

Ja ti kažem da se ni hrvati ni srbi ne bi nikad odrekli nacionalnog identiteta i tu treba sve završiti.

Reče li ti ja malopre Ko se rado ne seća Jugoslavije taj nema srca, ko bi je ponovo pravio tajje budala!
Ma mislio sam na 1918. tad smo svi izašli iz ropstva i moglo se, možda, al je i Aca bio budala...jbg...

[Nole]

Možda bi to i hodalo, da nije jedna nacija umislila, da je nebeski narod, a svi ostali bijedni privjesci... Jedno je što ti želiš a drugo kako se ponašaš.

Ma 1918. da je zapad dozvolio vremenom bi nestalo i Srba i Hrvata i Bošnjaka. Svi Jugosloveni različitih religija...pa i u Nemačkoj imapš različite religije pa su svi Nemci.....i nisu samo Srbi takvi....Ilirski pokret je bio u Hr ili sam pogrešno učio u školi? Al sve nacionaliste razjebati i proglasiti sve Jugoslovenima....možda je i Tito to mogao uraditi....ko će ga znati...

ja sam mislio da si ti ozbiljan i da bar ti poznaješ svoje sunarodnjake....ja znam hrvate i kako ti rekoh- ne bi to išlo.
Imamo 100 godina krvavih pokušaja a vi (poneki) još uvijek trabunjate o jugoslaviji i živite u prošlosti.

I još nešto....jugoslovenstvo temelji na komunizmu, što je još dodatni uteg.

Ilirija je tvornica u Ljubljani

Ja ti kažem da se ni hrvati ni srbi ne bi nikad odrekli nacionalnog identiteta i tu treba sve završiti.

Sad je gotovo sa Jugoslovenstvom....al i zahvaljujući Oluji nikada više nećemo ratovati jer su Srbi beznačajni u HR kao i Hrvati u SRB.

[SPINERKA]

[SPINERKA]

Mi smo ljudi, nismo zivotinje pa da upotrebljavamo pojam MIJESANI BRAK. Istini za volju i ja (ne)namjerno nekada upotrijebim taj pojam ali s ciljem da docaram to nesto o cemu pricamo. Ali to MIJESANI BRAK - daje dojam bas nekako ruzan, barem meni.

[Nole]

Ne znam zasto bilo ko misli da ce Srbija ostati bez Vojvodine. Mislim, sve je moguce ali to je tesko za ocekivati. Svidjelo se nekome ili ne.

jedino iz ekonomskih razloga jel je ljudima pun qrac Vučića i Beograda...jbt preključe sruše staru zgradu banke u centru grada da prave neku 13spratnicu....pa ko je lud ovde više, hotel Holidej in stoji 2 godine jer su bez dozvole digli još 2 sprata!!! Pa gde su bile inspekcije kad je to građeno? Ko je bio gradonačelnik tada? Ko je sve umešan u to??? U Švedskoj ako bez dozvole nešto izgradiš vode te odmah , ne u zatvor, već u ludnicu. Al Švedska ima institucije, a Srbija ima ljude.....e dok imamo ljude, a ne institucije ovako će nam biti.
Voleo bbih da ne znam ni ko mi je premijer....tad bi se lepše živelo.

[Krokodil Behko]

Mi smo ljudi, nismo zivotinje pa da upotrebljavamo pojam MIJESANI BRAK. Istini za volju i ja (ne)namjerno nekada upotrijebim taj pojam ali s ciljem da docaram to nesto o cemu pricamo. Ali to MIJESANI BRAK - daje dojam bas nekako ruzan, barem meni.

Mufty je u pravu, za taj izraz ali je glupo reći i multietnički,
jer tad imam osječaj ko da je sto nacija i vjera u jednom braku, a ne dvije.

[SPINERKA]

Ne znam zasto bilo ko misli da ce Srbija ostati bez Vojvodine. Mislim, sve je moguce ali to je tesko za ocekivati. Svidjelo se nekome ili ne.

Misle SRBI. Gace im se tresu vec duze vrijeme.

-Madjari im daju pasose, srbi iskolacili oci , nagadjaju (po obicaju) sta bi to moglo znaciti.

Bogato ratno iskustvo im kaze --ovi nasom metodom-'oce' od nas.

[Nole]

Ne znam zasto bilo ko misli da ce Srbija ostati bez Vojvodine. Mislim, sve je moguce ali to je tesko za ocekivati. Svidjelo se nekome ili ne.

Misle SRBI. Gace im se tresu vec duze vrijeme.

-Madjari im daju pasose, srbi iskolacili oci , nagadjaju (po obicaju) sta bi to moglo znaciti.

Bogato ratno iskustvo im kaze --ovi nasom metodom-'oce' od nas.

to što Mađari daju pasoše, šta si pročitala, možeš guzu obrisati sa tim tekstom...svi od moje supruge su starosedeoci i moja ćerka je imala pravo da konkuriše za mađarski pasoš...njoj treba jel mađari nemaju vizu za Kinu za razliku od nas. Kako je ona završila fakultet istekla joj je viza, a to smo znali pre par godina da će se dogoditi i tad je konkurisala....nije dobila....e u svakom zlu ima i dobrog, u utorak u 12.30 sleće na aerodrom Nikola Tesla da izvadi poslovnu vizu....biće nam tu dve nedelje ...jeeee

[SPINERKA]

Drago mi je da ti kcerka dolazi u posjetu.

-Samo ti spavaj--ode VOJVODINA.

[Mirelam]

Nole mijenjaj nik u Sandor