Kanada

[Mon]

Another one...

Screenshot_20220221-121858_Chrome.jpg

[The 51st State]

Naslov je malo pezorrativan, ne bim skodilo da postanu ko Kina.

[CikCikCikPogodi]

Zato ja nju ne volim nikako, previse brza glava, mozak dva koraka ispred tijela.

Kakva brza glava? Ovaj je stvor čisto zlo, crni ženski Muharem Bazdulj.
To što liberali pokazuju često pravo lice to ne mora značiti da se mora ama baš svako podržavati ko ide kontra toga.
Iako je pozitivno čuti crnce u americi kako misle svojom glavom i ne ponavljaju slijepo šta im Black Lives Matter naredi koji se suprostavljaju onim woke glupostima ova ima tolike komplekse zbog svoje boje kože da to prerasta u mržnju.
Donald Trump pokraj nje izgleda kao Malcolm X.

Sviju na Daily Wireu mozes gledati besplatno. Samo ona stavila sebe da predplatu. E kakva pametnica, ko nesto od nje bi bolje culi nego od starije osobe.

[CikCikCikPogodi]

Naslov je malo pezorrativan, ne bim skodilo da postanu ko Kina.

Prodali neki dan kompaniju za rudarenje litijuma Kini. Sve uredu, strah ga bilo da naljuti brata.

[CikCikCikPogodi]

Vidi sta objavljuju. Ovi gori od Dodika.
https://www.google.com/maps/d/u/0/viewe ... 92866&z=12

[gospođa Brams]

Ova Candace Owens mi je od pocetka bila antipaticna i djelovala fake, pa ona je prije nego sto je "postala" konzervativka bila zestoki liberal i napravila bazu podataka za doxxing konzervativaca
Jos kad je pocela karijeru kao konzerva zvala se "Red Pill BLACK", igrala je totalno na kartu "vidite me ja sam crna i konzervativna"...obicna oportunistica i potpuno fake osoba, vodena iskljucivo parama
Ne mogu vjerovati koliko ljudi pada na nju

[TAFKAP]

Po mom skromnom mišljenju je sve ovo što se dešava na svijetu u zadnjih desetak godina, čisti oportunizam, potpiren (a)socijalnim medijima, po principu "Use, zase i podase."

Uvijek se sjetim onog vica kad je nastavnica fizike došla u novi razred i pitala učenike da li znaju da nabroje neke poznate ili istaknute žene iz polja fizike i ostalih prirodnih nauka. Nakon što naravno niko od njih nije znao nabrojati ni jednu, nastavnica konstanirana poče nabrajat:
-"Liza Majtner, Emi Neter, Mari Kuri, ... "
Iz zadnjih redova se čulo cerekanje.
- "Šta je smiješno?" upita nastavnica ljutito.
Jedna od učenica ustade i odgovori tiho:
- "Ne kaže se Mari Kuri, nego Maraja Keri."

[Krokodil Behko]

DRAMA U SJEVERNOJ AMERICI: Separatisti u Alberti uz Trumpovu podršku jačaju kampanju za otcjepljenje

Separatistički pokret u kanadskoj provinciji Alberta, koji je donedavno bio na političkoj margini, prerastao je u jedno od najosjetljivijih pitanja za kanadsko jedinstvo, dok dio njegovih pristalica otvoreno izražava simpatije prema američkom predsjedniku Donaldu Trumpu i njegovom pokretu MAGA.

Stanovnici naftom bogate i tradicionalno konzervativne Alberte 19. oktobra glasat će o tome treba li provincija ostati dio Kanade ili bi njena vlada trebala pokrenuti ustavnu proceduru potrebnu za održavanje budućeg obavezujućeg referenduma o otcjepljenju, piše Politico.


Samo predstojeće glasanje neće dovesti do nezavisnosti Alberte.

Politico je u reportaži iz Alberte opisao okupljanje nekoliko stotina pristalica separatističkog pokreta održano 1. jula, na Dan Kanade, u mjestu Mirror. Umjesto kanadskih zastava, na događaju su se mogli vidjeti slogani protiv ostanka u federaciji, Trumpova obilježja i kape s natpisom "Make Alberta Great Again".


Pokret za nezavisnost posljednjih mjeseci dobio je dodatnu pažnju i zbog kontakata njegovih predstavnika s administracijom u Washingtonu.

Predstavnici organizacije Alberta Prosperity Project ranije su se sastajali sa zvaničnicima američkog State Departmenta, dok je Bijela kuća tvrdila da ti razgovori nisu predstavljali zvaničnu američku podršku otcjepljenju.

Trumpova retorika o Kanadi i njegovi prijedlozi da bi ona mogla postati dio Sjedinjenih Američkih Država izazvali su snažno protivljenje u većem dijelu zemlje, ali su pojedinim separatistima u Alberti poslužili kao dodatni podsticaj. Ipak, većina zagovornika otcjepljenja prvenstveno traži nezavisnu Albertu, a ne njeno priključenje SAD-u.

Nezadovoljstvo u Alberti godinama je povezano s odnosom prema saveznoj vladi u Ottawi, raspodjelom federalnih prihoda te klimatskim i energetskim politikama za koje kritičari tvrde da ograničavaju razvoj provincijske industrije nafte i plina. Alberta raspolaže najvećim dijelom kanadskih rezervi sirove nafte i jedan je od ključnih energetskih centara zemlje.

[Sioux]

JAVOROV LIST PRED CEPANJEM: Separatisti osvojili Kvebek, Alberta ide na referendum – da li je ovo kraj druge najveće zemlje sveta?

ONO što se decenijama na političkom Olimpu u Otavi lakonski odbacivalo kao folklorni narativ ili teorijska pretnja bez realnog pokrića, preko noći je preraslo u najakutniju egzistencijalnu krizu u modernoj kanadskoj istoriji

Najnoviji trijumf suverenista u Kvebeku i hladnoratovski manevri u Alberti pokrenuli su lančanu reakciju, stavljajući saveznu vladu pred nerešiv zadatak: kako uopšte sačuvati koheziju federacije pod simultanim udarcima separatizma koji istovremeno nadire i sa levice i sa desnice.

Politički povratak godine nesumnjivo pripada Kvebečkoj partiji i njenom lideru Polu Sen-Pjeru Plamondonu, koji je uspeo da u potpunosti kapitalizuje nagomilano nezadovoljstvo građana i doslovno zbriše dosadašnju vlast sa mape. Iako su zbog podeljenog biračkog tela osvojili manjinski mandat sa 59 mesta u Nacionalnoj skupštini, što je za četiri manje od apsolutne većine, separatisti ne skrivaju svoju konačnu nameru: stvaranje suverene države. Plamondon je već u prvom pobedničkom obraćanju najavio radikalne poteze u pravcu otvorenog protivljenja Otavi i definitivnog kidanja uticaja britanske krune nad ovom frankofonskom provincijom. Ipak, njegovo ključno obećanje, raspisivanje trećeg referenduma o nezavisnosti, sada visi nad kanadskom budućnošću kao Damoklov mač, najavljujući neizbežan čeoni sudar sa saveznim institucijama.

Zapadna pobuna nafte

Dok se na istoku zemlje još uvek slavi trijumf frankofonskog nacionalizma, na suprotnom kraju države, u naftom bogatoj Alberti, separatistička vatra dobija potpuno novu, pragmatičnu dimenziju. Za razliku od Kvebeka, čiji su motivi duboko identitetski, istorijski i jezički, Alberta svoju pobunu konstruiše na ekonomskom nezadovoljstvu, zahtevima za pravednijom raspodelom ogromnog bogatstva koje stvara i otvorenom preziru prema diktatu federalnih regulativa iz daleke Otave.

U ovoj ključnoj zapadnoj provinciji sve je spremno za istorijski izlazak na birališta 19. oktobra. Politički inženjering učinio je da se građani suoče sa šumom od čak deset referendumskih pitanja. Međutim, svu pažnju javnosti kako domaće, tako i Vašingtona privuklo je sudbonosno, deseto pitanje. Ono direktno otvara vrata pakla za saveznu administraciju: da li Alberta treba da ostane provincija Kanade, ili njena vlada mora bez odlaganja da započne zvaničan pravni proces za održavanje budućeg, potpuno obavezujućeg referenduma o otcepljenju?

Iako aktuelna premijerka Alberte Danijel Smit u javnim nastupima balansira i deklarativno podržava opstanak unutar labave kanadske federacije, suverenistički pokreti na zapadu već uveliko trijumfalno gledaju ka istoku. Novoizabrani lider Kvebeka Pol Sen-Pjer Plamondon za njih je prirodan, strateški saveznik. Politički analitičari već podsećaju na njegovo gotovo proročko obećanje dato tokom prošlogodišnje posete Kalgariju, kada je jasno poručio da će Kvebek priznati nezavisnu Albertu ukoliko ona izglasa otcepljenje. Ovakav sinhronizovani pritisak sa dva suprotna kraja države u kojem su se spojili frankofonski ponos i naftni milijarderi scenario je koji u Otavi niko nikada nije predvideo.

Balkanizacija Severne Amerike kao realnost

Savezni premijer Mark Karni našao se u samom središtu političkog uragana.Pokušavajući da ublaži paniku koja je već počela da nagriza finansijska tržišta, Karni je referendumsko pitanje u Alberti otvoreno nazvao „opasnim blefom“, povlačeći direktnu i mračnu paralelu sa britanskim Bregzitom. Ipak, surova realnost na terenu ga demantuje iz dana u dan. Otava se trenutno nalazi u bezizlaznoj poziciji: dok na spoljnom planu vodi iscrpljujući trgovinski rat i teške pregovore o tarifama sa nepredvidivim Vašingtonom u sopstvenom dvorištu ubrzano gubi kontrolu nad ključnim geografskim i ekonomskim regionima zemlje.

Ono na šta ozbiljni geopolitički analitičari već dugo upozoravaju sada postaje opipljiv scenario: eventualni odlazak Alberte značio bi momentalni ekonomski kolaps saveznog budžeta, koji je decenijama parazitski živeo na račun tamošnjih ogromnih energetskih resursa. Sa druge strane, nezavisnost Kvebeka bi i bukvalno, geografski pocepala preostali deo Kanade na dve potpuno nepovezane teritorijalne celine. Domino efekat je pokrenut, a kanadska federacija kakvu poznajemo iz udžbenika geografije trenutno odbrojava svoje poslednje dane u stanju kakve-takve unutrašnje stabilnosti. Balkanizacija Severne Amerike više nije hipotetička vežba u kabinetima teoretičara zavere, već surova realnost koja se odvija pred našim očima.

Kanadski mozaik pred pucanjem

Ono što danas suštinski ujedinjuje Kvebek i Albertu, uprkos svim njihovim nepomirljivim ideološkim, političkim i kulturološkim razlikama, jeste duboko ukorenjen, zajednički osećaj da je federalni sistem u Otavi potpuno zastareo i da više ne služi ničijim interesima osim samodovoljnoj političkoj eliti u prestonici. Kanadski eksperiment multikulturalizma i labave federacije, koji je svetu decenijama predstavljan kao idealan recept za zajednički život, definitivno je potrošio svoje odbrambene mehanizme pred naletom duboke državne krize.

Bez obzira na to da li će predstojeći referendum u naftom bogatoj Alberti doneti momentalni pravni raskid ili će poslužiti kao sredstvo za ekonomski pritisak na savezne vlasti u borbi za poreske dolare, jedno je sigurno – duh separatizma je definitivno pušten iz boce. Otava u ovom trenutku više nema ni ekonomske ni moralne argumente kojima bi ga vratila nazad pod kontrolu. Naredni meseci neće biti samo puka politička utakmica, već istorijska raskrsnica koja će odrediti da li će Javorov list ostati simbol jedinstvene države od Atlantika do Pacifika, ili tek prazan istorijski podsetnik na jednu bivšu federaciju koja nije preživela sopstvene protivrečnosti.

[ironman]

o ybmli im majku cetnicku