Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...

[Idi]

Pjesma o tišini

Ona se uvijek javi kad zanoća.
U večernjici svako veče sija.
U tami bdije, u lišću ćarlija,
A njena sestra zove se Samoća.

Ne laže nikad. Ne osvaja zvukom.
Blagoću ima stare mame.
Ko dobar drug je; zagrli te rukom
I punim smisla govori ti mukom,
Ili ti ruku položi na rame.

Ako ti srce sija od vedrine,
Milinom svojom ona je uveća,
Ako je tamno, teret s njega skine,
I otvara mu vidik u dubine.
I katkad u njem zatreperi sreća.

Dobriša Cesarić

[srculence7]

Mnogo sam u životu lakše voleo žene sa ožiljcima,
koje život nije štedeo.

Bile su oslobođene mnogih iluzija.
Nisu me maltretirale onim „do kraja života“.
Samo su bile tu.

Pre sam se zaljubljivao u princeze, sada bežim od njih,
svestan da ću im za sve biti kriv.

Ovima nisam.

Poslednje što želim je "savršena" žena,
koju frustrira svaka realnost koja se ne uklapa sa onim
što gleda na instagramu.

Skoro šetam sa jednom mojom davnom ljubavlju.
Dugo se nismo videli i kaže mi:

- Srešćemo se ponovo,
osim ako ti ili ja ne budemo u nekom toksičnom odnosu. -

Sve je razumela.
Ništa nisam morao da objašnjavam.

Uvek sam najbolje razgovarao sa ženama
sa kojima nisam morao da biram reči.

Dugo se već ne zaljubljujem u princeze.

Više ona kojoj odmah mogu sve da kažem,
i sve da mi kaže.

I da ne moram sutra ni zbog čega da se izvinjavam,
ni ona meni.

Koja vidi moje rane,
i ja njene.

Ne osuđuješ samo kada razumeš.

Nekad je najbolja ona žena
koja zna kako izgleda druga strana života.

Takve žene su retke.

Ne očekuju da ih spasiš.
Ne očekuju bajku.
Ne očekuju večnost.

Samo da budeš tu.
Bez predstave.
Bez laži.
Bez glupih obećanja.

Samo dvoje ljudi
koji su preživeli dovoljno života
da znaju

da je to malo,
zapravo sve,

ako je stvarno,

ako je iskreno.

Stefan Simic

[Veca]

[medvjed23]

Isti autor:

Uvek ima neka žena o kojoj razmišljam.
Žena koju nemam.

A i da je imam,
šta bih sa njom?

Lepše je i bezbednije pisati o tome nego voleti.

Nemam strah od ljubavi, nego od onog posle,
kada počneš nekome da se podrazumevaš.

Nisam prestao da volim ljude.
Ovaj svet.
Nisam izgubio smisao.

Ne mislim da sve propada.

Samo je nekad previše svega,
a premalo onog pravog,
da čovek ima potrebu samo da zaćuti...

[medvjed23]

Iskočilo mi na fejsu:


Ja bih, da mi nije mrsko, rado otišo.

Fin kafić, fin vlasnik, OK pjesnik...

[Melek]

Dadoh marku
Prevarih se grdno
Mislio sam srati
Al sam samo prdno

[ina]

Ako tražiš put u moju dušu
odvedi me moru olujnom.

Ondje ćeš vidjeti otkrit život moj
kao razvaljen hram; moju mladost
smokvama ograđenu visoravan.
Moja bedra: drevnu tužaljku
radi koje poganski bogovi
kleče na koljenima.

Pred morem, kao pred smrću, nemam tajne.
Zemlja i mjesec postaju moje tijelo.
Ljubav presađuje moje misli
u vrtove vječnosti.

Vesna Parun

[medvjed23]

[ina]

Lišće šapuće staru priču
dok vjetar tiho krošnje sklapa
nijanse bakra i zlata niču
i svaka kapi kiše kapa.

​Magla u zoru polja grli
zrak miriše na suhu travu
svijet više nikuda ne hrlí
dok jesen svoju kruni glavu.

​Sunce kroz granje blago grije
polako gubeći svoju moć
priroda spokojem korake mije
pripremajući tihu noć.