Ulična fotografija

[damir5]

ko kaze da se mora prici blizu, moze se malko i nazumati

[Chloe]

Damire, šta je poplavilo ulicu na drugoj fotki?

[Vjetar]

ko kaze da se mora prici blizu, moze se malko i nazumati

Nisi smio prići zastavi?

[Čupava]

[Jonas]

Bla, kako misliš da ne treba trażiti ničije savjete? Shvatam da je stvar ukusa, interesovanja itd. ali ipak je lakșe kad neko ukaže na propuste, savjetuje u tehničkom dijelu itd.

to bi bilo kontradiktorno, jer sam i ja davao savjet
prilično sam offtopic al' ću pokušati odgovoriti.

činjenica je sljedeća, niko neće gledati tvoju fotografiju sat vremena
i jedino ti to možeš, ako hoćeš
(ne mislim Hani-brabonjak tvoju, nego bilo čiju, moju, tvoju, njenu, njegovu...)

i niko ti neće moći pomoći u većini stvari zato što će ti samo izbiflati nešto iz svoje tačke gledišta, a ničija nije identična.
niti treba da bude

od feedbacka tipa sviđa mi se i ne sviđa mi se nemaš nikakve koristi i niko se po njemu ne bi trebao ravnati jer se vraća na prethodno pa je irelevantan

od neke suhe teorije imaš koristi tek kada je kombinuješ sa velikom količinom prakse i vlastite samokritike a pokušaću i ovo razjasniti poučen vlastitim iskustvom.
načitao sam se skoro svega što mi je palo pod ruku, od magazina, knjiga pa do bezbrojnih predavanja.
primjera radi, mislim da sam odslušao veliku većinu "Event Space" predavanja koja organizuje B&H svako malo i kojih na njihovom YT kanalu ima bezbroj, a rijetko koje traje kraće od sat-sat ipo. I to bez obzira na temu, interesovala me ili ne. Pominjem njih specifično zato što su često u pitanju ili jako kvalitetni predavači ili pak ljudi koji nešto znače u tom svijetu. I između ostalog, bilo je tu mali milion predavanja o portretima, što studijskim što na dnevnom svjetlu itd.

I sad ide kratka anegdota: negdje pod vrhom Prenja radim ja nešto svoje, nailazi grupa planinara iz Hrvatske, jedan se odvaja od grupe i prilazi da me pozdravi, malo proćaskamo i on usput upita hoću li ih uslikati na vrhu. (Ima do vrha još sat vremena pentranja) a ja ni ne hodam nego nešto slikam. I ja onako da ne ispadnem grub kažem da hoću ako se vidimo gore. I odoše oni. Ja sam još radio na tom nečemu svome, i onda polako krenuo dalje, a često dosta sporije napredujem od normalnih planinara jer sam opterećen i foto opremom a ne samo nužnim stvarima potrebnim za dostizanje vrha.
U neka doba dobauljam gore, i zaboravio na usputno obećanje. Počnemo nešto opet brbljati međusobno, i onaj što se bio odvojio od grupe da me pozdravi me u neka doba napomene da sam obećao da ću ih uslikati na vrhu. I u tom momentu, džaba ti sva prethodna teorija, kad se ja uopšte nikad nisam bavio time. A ljudi prirodno očekuju da kada vide nekog sa povelikom kamerom da će pritisnuti dugme i isporučiti im savršenu fotku.
Međutim, teorija je došla tek kada sam došao kući, otvorio fotku u računaru i počeo sam sebe da ružim, što se nisam sjetio ovog, što se nisam sjetio onog. Mogao sam to ovako, pa mogao sam to onako... i to je momenat kada se nešto stvarno uči. Ali jako malo, jer bih morao to isto uraditi hiljade puta da postanem vičan portretiranju i da sam sebi mogu reći da znam šta radim.

Drugi primjer, nedavno ja na Visočici klaparam oko nekog kamenja pri jednom malom vrhu, slikam nešto u daljini, kad odjednom iza brda poče nekakvo pištanje, pojavi se jato nekakvih ptica, dolaze mi u susret. Meni prođe kroz glavu kako bi bilo cool da ih uhvatim tako u grupi dok sam gore na njihovoj teritoriji "pod oblacima". Oslobodim kameru na stativu, i počnem nasumice rafalati. Džaba što teoretski znam da trebam promijeniti svašta nešto, od načina fokusiranja do meteringa (mjerenja svjetla), kada bih u tom trenutku počeo tražiti gdje je, dok bih sve poštimao one bi vjerovatno odavno bile na toplom jugu, jer nikada ne mijenjam neku stvar kada se bavim isključivo nečim pedesetim a ne ptičarenjem i nemam mišićnu memoriju za to. Naravno, ni jedna fotka nije uspjela. A toliko sam samo predavanja o ptičarenju otslušao.

Pa se vraćam na ono svoje prvobitno na šta se odnosio tvoj post. Odlučiš da se baviš nečim, i onda se baviš, i baviš, i baviš. Tehničke korekcije će ti same nadoći kada skontaš šta hoćeš jer ćeš znati šta konkretno tražiš pa ćeš i naći, na ovaj ili onaj način (što ne isključuje savjet).
Rezultati sigurno neće izostati, ali sigurno neće doći preko noći. A šta drugi govore neće imati nekog posebnog uticaja.

Usput da odgovorim i ovim što pominju kojekakva pravila. Nikakva pravila ne postoje, to je šuplja ko god to kaže.

[damir5]

Hmmm, jel' ovo spada pod uličnu fotografiju?

šta ti je ovo polomilo ulicu?









1:1

[Chloe]

Hmmm, jel' ovo spada pod uličnu fotografiju?

šta ti je ovo polomilo ulicu?









1:1

[Salko]

ja reko chloe ti onaj grah na ulici slikala

[Chloe]

Bla, kako misliš da ne treba trażiti ničije savjete? Shvatam da je stvar ukusa, interesovanja itd. ali ipak je lakșe kad neko ukaže na propuste, savjetuje u tehničkom dijelu itd.

to bi bilo kontradiktorno, jer sam i ja davao savjet
prilično sam offtopic al' ću pokušati odgovoriti.

činjenica je sljedeća, niko neće gledati tvoju fotografiju sat vremena
i jedino ti to možeš, ako hoćeš
(ne mislim Hani-brabonjak tvoju, nego bilo čiju, moju, tvoju, njenu, njegovu...)

i niko ti neće moći pomoći u većini stvari zato što će ti samo izbiflati nešto iz svoje tačke gledišta, a ničija nije identična.
niti treba da bude

od feedbacka tipa sviđa mi se i ne sviđa mi se nemaš nikakve koristi i niko se po njemu ne bi trebao ravnati jer se vraća na prethodno pa je irelevantan

od neke suhe teorije imaš koristi tek kada je kombinuješ sa velikom količinom prakse i vlastite samokritike a pokušaću i ovo razjasniti poučen vlastitim iskustvom.
načitao sam se skoro svega što mi je palo pod ruku, od magazina, knjiga pa do bezbrojnih predavanja.
primjera radi, mislim da sam odslušao veliku većinu "Event Space" predavanja koja organizuje B&H svako malo i kojih na njihovom YT kanalu ima bezbroj, a rijetko koje traje kraće od sat-sat ipo. I to bez obzira na temu, interesovala me ili ne. Pominjem njih specifično zato što su često u pitanju ili jako kvalitetni predavači ili pak ljudi koji nešto znače u tom svijetu. I između ostalog, bilo je tu mali milion predavanja o portretima, što studijskim što na dnevnom svjetlu itd.

I sad ide kratka anegdota: negdje pod vrhom Prenja radim ja nešto svoje, nailazi grupa planinara iz Hrvatske, jedan se odvaja od grupe i prilazi da me pozdravi, malo proćaskamo i on usput upita hoću li ih uslikati na vrhu. (Ima do vrha još sat vremena pentranja) a ja ni ne hodam nego nešto slikam. I ja onako da ne ispadnem grub kažem da hoću ako se vidimo gore. I odoše oni. Ja sam još radio na tom nečemu svome, i onda polako krenuo dalje, a često dosta sporije napredujem od normalnih planinara jer sam opterećen i foto opremom a ne samo nužnim stvarima potrebnim za dostizanje vrha.
U neka doba dobauljam gore, i zaboravio na usputno obećanje. Počnemo nešto opet brbljati međusobno, i onaj što se bio odvojio od grupe da me pozdravi me u neka doba napomene da sam obećao da ću ih uslikati na vrhu. I u tom momentu, džaba ti sva prethodna teorija, kad se ja uopšte nikad nisam bavio time. A ljudi prirodno očekuju da kada vide nekog sa povelikom kamerom da će pritisnuti dugme i isporučiti im savršenu fotku.
Međutim, teorija je došla tek kada sam došao kući, otvorio fotku u računaru i počeo sam sebe da ružim, što se nisam sjetio ovog, što se nisam sjetio onog. Mogao sam to ovako, pa mogao sam to onako... i to je momenat kada se nešto stvarno uči. Ali jako malo, jer bih morao to isto uraditi hiljade puta da postanem vičan portretiranju i da sam sebi mogu reći da znam šta radim.

Drugi primjer, nedavno ja na Visočici klaparam oko nekog kamenja pri jednom malom vrhu, slikam nešto u daljini, kad odjednom iza brda poče nekakvo pištanje, pojavi se jato nekakvih ptica, dolaze mi u susret. Meni prođe kroz glavu kako bi bilo cool da ih uhvatim tako u grupi dok sam gore na njihovoj teritoriji "pod oblacima". Oslobodim kameru na stativu, i počnem nasumice rafalati. Džaba što teoretski znam da trebam promijeniti svašta nešto, od načina fokusiranja do meteringa (mjerenja svjetla), kada bih u tom trenutku počeo tražiti gdje je, dok bih sve poštimao one bi vjerovatno odavno bile na toplom jugu, jer nikada ne mijenjam neku stvar kada se bavim isključivo nečim pedesetim a ne ptičarenjem i nemam mišićnu memoriju za to. Naravno, ni jedna fotka nije uspjela. A toliko sam samo predavanja o ptičarenju otslušao.

Pa se vraćam na ono svoje prvobitno na šta se odnosio tvoj post. Odlučiš da se baviš nečim, i onda se baviš, i baviš, i baviš. Tehničke korekcije će ti same nadoći kada skontaš šta hoćeš jer ćeš znati šta konkretno tražiš pa ćeš i naći, na ovaj ili onaj način (što ne isključuje savjet).
Rezultati sigurno neće izostati, ali sigurno neće doći preko noći. A šta drugi govore neće imati nekog posebnog uticaja.

Usput da odgovorim i ovim što pominju kojekakva pravila. Nikakva pravila ne postoje, to je šuplja ko god to kaže.

Hvala ti za ovaj post. Par puta sam ga pročitala. I Tačno što ostavim za kasnije, zaboravim ... preko moba mi nezgodno ovoliki tekst citirati.
Sve razumijem, u sve sam se i u svojim početničkim koracima uvjerila. Meni je praksa i što ti kažeš na greškama učim s tim što mi dobro dođe
ukazivanje ili bolje rečeno neki savjet kod "greški" kojih nisam svjesna.
Primjer onog mog pauka ili kapljica rose gdje si se i sam uključio sa par savjeta.

Hvala ti za trud i strpljenje.

[damir5]

20170428_113859.jpg

[damir5]

DSC01275.JPG

[damir5]

20160223_174439.jpg

[damir5]

IMG_1351.JPG

[damir5]

IMG_6065.JPG

[Jonas]

Nijemica



Maden in Minhen

[Mala_Mu]

Opala i Jonas se oglasio na temi

[Jonas]

Opala i Jonas se oglasio na temi

Samo u prolazu kao stranac u gradu u kome me nikog ne poznaje.

[Bla]

zagađenje vazduha

[Bla]

ograde između nas

[Bla]

inspektor Kluzo