Dijeta & Linija

[Ledena]

Pa nema ga, zato sam se i udebljala

[spacebound]

Malo sutra seks smanjuje kilazu

[dert]

Malo sutra seks smanjuje kilazu

a, kako to .................da ne ogladnis poslije ?

[Beni]

Malo sutra seks smanjuje kilazu

Jes vidjela mene

[HAVANA]

Pa nema ga, zato sam se i udebljala

E j... ga.Nista ,radi sklekove i cucnjeve.

[spacebound]

Malo sutra seks smanjuje kilazu

a, kako to .................da ne ogladnis poslije ?

Pa logicno, ako poslije nisi gladan i ne ometes sve onda je to slabo bilo

[spacebound]

Malo sutra seks smanjuje kilazu

Jes vidjela mene

Ma biz', nema od tog nista

[Duminjo]

Svaka cas' našim hanumama

[spacebound]

Nema labavo, naoruzala sam se. Samo voce povrce i kuhano bijelo meso i kuhana jaja od sad. Sve s mrvom maslinovog ulja



Ovo mi je rucak danas na poslu, to i jedna jabuka.

[Arthur Dent]

pa voce puno fruktoze... mozes komotno onda i cokoladu jesti. krompir je manje kalorican, on ti je super za te poduhvate. i secer ide polako gore. voce u sekundi nabije secer, tijelo luci inzulin, glukoza opada i mozak namah govori, pomrijesmo od gladi, dedera nam sta. i sve tako i cijeli dan..

sta je sa jetrom zbog vitamina i zeljeza, volis li to? doruckujes li?

[Julia-Klara]

Kazem ja da ljudi ne znaju mrsat i dzaba sve rade svom tijelu sto rade

[ironman]

Smrsaviti je lako.
Odrzati to.
Son of a bitch .
Disciplina tj patnja je neophodna.
Na kraju ,za sve lijepo valja prvo ispatit
A ko uz disciplinu je i fizicki aktivan.
Nebo je granica.

[Julia-Klara]

i u svemu tome "izgladnjuju" se kako bi skinuli 3-4 kile (sto je na pocetku uvijek voda iza tijela), i opet pocnu jesti, i naprave jos gore.

Cijeli zivot sam debela, ali sam batalila dijete, pogotovo redukcijske, koje (meni) samo gore sranje napravise.

Postoje genetske predispozicije, postoji neaktivnost, i ruku na srce - svi se hranimo kako se hranimo.

Najgore u svemu je sto konzumiramo hranu koja nije sa naseg podneblja, nije sezonska, dodajemo zacine na koje nam organizam (ni u DNK nije navikao), i onda se cudimo otkud alegrije i bolesti.

Jedi normalno, jedi sezonsko, i ne izbacuj nista iz organizma.

Pojedi doner, ali ga ne jedi svaki dan 3x dnevno, jedi kolac, ne svaki obrok...

Ljudi su od hrane napravili sebi najveceg neprijatelja.

[Morgen]

Sa trenutnom kolicinom hrane odrzavam kilazu.
Znaci samo treba preoloviti. I fizicki se aktivirati.
I imati volju. Pa…. Ostavila muza i cigare a hranu mi tesko ostaviti.. e neces ga majci.
Moram

[ElTriconi]

Kazem ja da ljudi ne znaju mrsat i dzaba sve rade svom tijelu sto rade

Od jednostavnih stvari prave milion nekih djeta i sta sve ne. Jednostavo jedi ko sto si jeo al manje kolicinski, des-dvaes posto manje i poceces mrsat.

Svejedno ti ha pojo kilu banana il dvi cokolade, slicno je energetske vrjednosti. Nemres ti zamjenit sto si jeo ako ces jest vise, nema smisla.

Znaci samo sabura i o sebi i pri sebi i to i ide.

[Julia-Klara]

Jako male kolicine hrane nam trebaju da odrzavamo kilazu, a o mrsanju da i ne govorim. Tajna je u trosenju (ako si zdrav, je li) - moras trositi vise nego sto pojedes.

(ja samo iz svog iskustva mogu pricati) - prije sam otvarala kesu cipsa i jela je uz film, sad otvrena stoji po dvije sedmice, na stolu, pojedem komadic ili dva, i to je to.
Cokolada isto tako. Volim djecije u stapicima, prije otovorim i pojedem, sad najvise dva stapica i to je to.

Srecom, dosta mi u tome pomaze Ozempic, jer nemam osjecaj gladi. Nekad imam osjecaj da jedem radi reda, plus sto mi se nista ne jede.

[spacebound]

pa voce puno fruktoze... mozes komotno onda i cokoladu jesti. krompir je manje kalorican, on ti je super za te poduhvate. i secer ide polako gore. voce u sekundi nabije secer, tijelo luci inzulin, glukoza opada i mozak namah govori, pomrijesmo od gladi, dedera nam sta. i sve tako i cijeli dan..

sta je sa jetrom zbog vitamina i zeljeza, volis li to? doruckujes li?

Eh eto

Fruktoza u ishrani - prijatelj ili neprijatelj



Fruktoza je monosaharid koji se nalazi u voću, povrću i medu. Zajedno sa glukozom ulazi u sastav molekula saharoze (trščanog šećera). S obzirom na činjenicu da je najsladjeg ukusa od svih prirodnih šećera, koristi se kao zaslađivač (visoko fruktozni kukuruzni sirup) u proizvodnji hrane, slatkiša i pića. U medijima je moguće naći kontradiktorne informacije vezane za upotrebu fruktoze u ishrani. Sa jedne strane često se proglašava zdravijom alternativom saharoze, što se pravda činjenicom da je sinonim za fruktozu voćni šećer, pa po analogiji mora biti zdrava. Nažalost često se, potpuno neopravdano, preporučuje kao zamena za saharozu osobama koje žele da se hrane zdravo, čak i dijabetičarima. Sa druge strane, konzumiranje fruktoze vrlo često se proglašava glavnim krivcem za gojaznost, hiperlipidemiju i insulinsku rezistenciju i savetuje potpuna eliminacija iz ishrane. Istina je kao i uvek negde između.

Svi organi koriste glukozu da bi zadovoljili spostvene potrebe za energijom. Proces u kome se energija dobija iz glukoze se zove glikoliza. Višak glukoze može da se skladišti u jetri i mišićima kao rezerva glikogen ili da služi za sintezu masti. Kako se fruktoza uključuje u ove metaboličke procese? Nakon apsorbcije iz creva, fruktoza se u jetri pretvara u glukozu, kao i svi ostali ugljeni hidrati. Ipak, fruktoza se uključuje u proces glikolize nakon reakcije katalizovane glavnim regulatornim enzimom fosfofruktokinazom (1,2). Na ovaj način, zaobilazeći glavne regulatorne mehanizme glikolize, fruktoza obezbedjuje velike količine acetil-KoA i glicerol-3 fosfata koji su supstrati za sintezu masti, po principu što više fruktoze, to više supstrata. Velika količina fruktoze u ishrani narušava ravnotežu između sinteze i oksidacije lipida, što rezultuje nakupljanjem lipida u jetri, inflamacijom i hepatičnom insulinskom rezistencijom (2,3). Povećenje de novo sinteze lipida u jetri dovodi do povećanog oslobađanja VLDL lipoproteina u krvotok i hipertriacilgilceridemije (1,2). Dodatno, visoke koncentracije fruktoze u jetri dovode do povećanog hepatičnog preuzimanja glukoze kompleksim mehanizmima koji povećavaju aktivnost enzima glukokinaze, što opisane metaboličke poremećaje dodatno potencira (2). Unos fruktoze hranom nesumnjivo igra značajnu ulogu u regulaciji metabolizma ugljenih hidrata i masti u jetri. Kroz evoluciju fruktoza je ljudima bila dostupna povremeno i sezonski, a danas je unosimo svakodnevno, pri čemu glavni izvor ne predstavlja voće, već namirnice koje sadrže dodati šećer, najčešće saharozu, koja je 50% fruktoza. Voće sadrži fruktozu, ali u malom procentu, pored vode, vlakana, antioksidanasa i ostalih sastojaka korisnih za čovekov organizam. Sa druge strane, visokoprerađena industrijska hrana, uključujući i voćne sokove sa i bez dodatog šećera, sadrži visoke koncentracije fruktoze u odsustvu drugih korisnih sastojaka.

Konačno, ključ je u umerenosti. Fruktoza nije štetna sama po sebi, ali je ne treba koristiti kao zaslađivač, ni kao zamenu za saharozu. Konzumiranje voća je bezbedno i zdravo, nažalost isto ne važi za voćne sokove čak i kada nose oznaku 100% voće.

[ironman]

Nisam procito.

[Arthur Dent]

pa voce puno fruktoze... mozes komotno onda i cokoladu jesti. krompir je manje kalorican, on ti je super za te poduhvate. i secer ide polako gore. voce u sekundi nabije secer, tijelo luci inzulin, glukoza opada i mozak namah govori, pomrijesmo od gladi, dedera nam sta. i sve tako i cijeli dan..

sta je sa jetrom zbog vitamina i zeljeza, volis li to? doruckujes li?

Eh eto

Fruktoza u ishrani - prijatelj ili neprijatelj



Fruktoza je monosaharid koji se nalazi u voću, povrću i medu. Zajedno sa glukozom ulazi u sastav molekula saharoze (trščanog šećera). S obzirom na činjenicu da je najsladjeg ukusa od svih prirodnih šećera, koristi se kao zaslađivač (visoko fruktozni kukuruzni sirup) u proizvodnji hrane, slatkiša i pića. U medijima je moguće naći kontradiktorne informacije vezane za upotrebu fruktoze u ishrani. Sa jedne strane često se proglašava zdravijom alternativom saharoze, što se pravda činjenicom da je sinonim za fruktozu voćni šećer, pa po analogiji mora biti zdrava. Nažalost često se, potpuno neopravdano, preporučuje kao zamena za saharozu osobama koje žele da se hrane zdravo, čak i dijabetičarima. Sa druge strane, konzumiranje fruktoze vrlo često se proglašava glavnim krivcem za gojaznost, hiperlipidemiju i insulinsku rezistenciju i savetuje potpuna eliminacija iz ishrane. Istina je kao i uvek negde između.

Svi organi koriste glukozu da bi zadovoljili spostvene potrebe za energijom. Proces u kome se energija dobija iz glukoze se zove glikoliza. Višak glukoze može da se skladišti u jetri i mišićima kao rezerva glikogen ili da služi za sintezu masti. Kako se fruktoza uključuje u ove metaboličke procese? Nakon apsorbcije iz creva, fruktoza se u jetri pretvara u glukozu, kao i svi ostali ugljeni hidrati. Ipak, fruktoza se uključuje u proces glikolize nakon reakcije katalizovane glavnim regulatornim enzimom fosfofruktokinazom (1,2). Na ovaj način, zaobilazeći glavne regulatorne mehanizme glikolize, fruktoza obezbedjuje velike količine acetil-KoA i glicerol-3 fosfata koji su supstrati za sintezu masti, po principu što više fruktoze, to više supstrata. Velika količina fruktoze u ishrani narušava ravnotežu između sinteze i oksidacije lipida, što rezultuje nakupljanjem lipida u jetri, inflamacijom i hepatičnom insulinskom rezistencijom (2,3). Povećenje de novo sinteze lipida u jetri dovodi do povećanog oslobađanja VLDL lipoproteina u krvotok i hipertriacilgilceridemije (1,2). Dodatno, visoke koncentracije fruktoze u jetri dovode do povećanog hepatičnog preuzimanja glukoze kompleksim mehanizmima koji povećavaju aktivnost enzima glukokinaze, što opisane metaboličke poremećaje dodatno potencira (2). Unos fruktoze hranom nesumnjivo igra značajnu ulogu u regulaciji metabolizma ugljenih hidrata i masti u jetri. Kroz evoluciju fruktoza je ljudima bila dostupna povremeno i sezonski, a danas je unosimo svakodnevno, pri čemu glavni izvor ne predstavlja voće, već namirnice koje sadrže dodati šećer, najčešće saharozu, koja je 50% fruktoza. Voće sadrži fruktozu, ali u malom procentu, pored vode, vlakana, antioksidanasa i ostalih sastojaka korisnih za čovekov organizam. Sa druge strane, visokoprerađena industrijska hrana, uključujući i voćne sokove sa i bez dodatog šećera, sadrži visoke koncentracije fruktoze u odsustvu drugih korisnih sastojaka.

Konačno, ključ je u umerenosti. Fruktoza nije štetna sama po sebi, ali je ne treba koristiti kao zaslađivač, ni kao zamenu za saharozu. Konzumiranje voća je bezbedno i zdravo, nažalost isto ne važi za voćne sokove čak i kada nose oznaku 100% voće.

dobro, slazem se.

de dadni djetetu koje ima dijabetis jabuku pa da vidimo gdje ce zavrsiti, kad mu ne dadnes inzulin.

[Morgen]

Nisam procito.