Koliko kroz školovanje uistinu naučimo?

[Katja]

'Ebo me svak ako dacina tu nije imala svoje prste...

[Krokodil Behko]

'Ebo me svak ako dacina tu nije imala svoje prste...

Da. Najnovija vegeterijanska taktika.

Što se teme tiče, pitam se zašto nisam iznenadjen
Kad će se već jednom desiti nešto loše a da budem iznenadjen?

[Katja]

Kad će se već jednom desiti nešto loše a da budem iznenadjen?

E sad mi te prosto žao... Da znam gdje živiš prišla bih ti s leđa i opalila te bocom po glavi.
Valjda bi se iznenadio...

[dacina_curica]

'Ebo me svak ako dacina tu nije imala svoje prste...

Nisam ja, ja sam jos nepismenija od ovih.

[Krokodil Behko]

Kad će se već jednom desiti nešto loše a da budem iznenadjen?

E sad mi te prosto žao... Da znam gdje živiš prišla bih ti s leđa i opalila te bocom po glavi.
Valjda bi se iznenadio...

Ti bi me prijatno iznenadila a za bocu manje-više. Ni sjekira mi nije ništa mogla
kad sam kao klinjo slučajno zviznuo u istu kad sam se sapleo

[Zagorka]

Pa postoji li kod nas neka udruga roditelja koja bi lijepo,demokratski,lagano,ogulila kožu autoru?
Pa onda lijepo direktoru škole,nastavniku koji je to zadao djeci itd........sve redom,da se ko ne preskoči,paziti.....

[Kornelija]

Koliko kroz školovanje uistinu naučimo?

Onoliko koliko želimo i ono što želimo. Sve što smo učili kao "moranje" zapravo nije ni naučeno.

[Rockefeller]

Ne moze neskolovan covjek glumiti skolovanog. Moze se truditi podcjenjujuci skolovane, sebe izdizuci tipa kao on je neki fraJer; no, tom pricom nije ni svjestan kolko se odaje da je nula, ustvari.

Mnogi ljudi zbog kojih danas tako moderno živimo zapravo nisu bili školovani, mnogi od njih nisu imali ni srednje škole, a nešto ih je i takvih koji nisu imali ni osnovne škole.

Ugladjenost, kultura izražavanja,... to su devijacije. A škole nas tome uče. Apsolutno stojim iza svojih riječi kada kažem da djeci trebaju vodići i podršku, a ne učitelji. Treba im neko ko će prenositi svoje iskustvo odrastanja. Što manje djecu iskrivimo biće pametnija kad odrastu, jer jedini sastojak pameti koji se ne mijenja ni kroz jednu definiciju ili oblik je znatiželja. Djeca je imaju najviše ali im je odrasli obično svirepo ubijaju.

I sav strah odrastanja bi nestao kada bi ljudi shvatili da djeci trebaju voditelji. Ne bi više mijenjali životnu okolinu i navike tako grubo i tako iznenada, rasli bi sa svojom znatiželjom podsticani voditeljem, a život i te djece i naš život bio bi mnogo bogatiji i ispunjeniji.

Ono akumuliranog znanja što učimo kroz eto petnest godina bi djeca mogla i trebala naučiti za 70% manje vremena. A nešto od toga treba i skratiti ili prilagoditi svakom pojedincu. Ne iskorištavamo 15 godina života dovoljno dobro i slažem se sa tim konstatacijama. U današnje vrijeme mnogim život počinje u 22. ili 23. godini. To je ona dob kada izadješ sa fakulteta i dodješ u novi svijet. Ludost. I mene su kao i vas gurali u nju.

[Pasaga]

Lijepo si ovo srocio.
Nazalost odgoj djece je iz generacije u generaciju losiji,negativniji bolje receno.
Rezultate vidimo u crnim hronikama,zdravstvenim ustanovama.
Ono sto djeci nedostaje je ozbiljan pristup istim,sa prilagodjenim programima tom uzrastu.
Okolnosti su takve da vise nemamo tako visoko obrazovan i moralan kadar koji bi proizvodio sledece generacije pedagoga.Takvi su nestali,izumrli.
Obrazovanje i djeca,su stub jedne drzave,civilizacije,koja se na nasim prostorima iskorjenjuje
zarad bolesnih ideja i ciljeva.

[Kornelija]

Mnogi ljudi zbog kojih danas tako moderno živimo zapravo nisu bili školovani, mnogi od njih nisu imali ni srednje škole, a nešto ih je i takvih koji nisu imali ni osnovne škole.

Na koga se odnosi konkretno?

Ugladjenost, kultura izražavanja,... to su devijacije. A škole nas tome uče.

Ne razumem pa ako može dodatno pojašnjenje. Kakva uglađenost, kakva kultura izražavanja i zašto devijacije?

Apsolutno stojim iza svojih riječi kada kažem da djeci trebaju vodići i podršku, a ne učitelji. Treba im neko ko će prenositi svoje iskustvo odrastanja. Što manje djecu iskrivimo biće pametnija kad odrastu, jer jedini sastojak pameti koji se ne mijenja ni kroz jednu definiciju ili oblik je znatiželja. Djeca je imaju najviše ali im je odrasli obično svirepo ubijaju.

Oprosti, opet mi nije jasno, a naročito boldovani deo.

I sav strah odrastanja bi nestao kada bi ljudi shvatili da djeci trebaju voditelji. Ne bi više mijenjali životnu okolinu i navike tako grubo i tako iznenada, rasli bi sa svojom znatiželjom podsticani voditeljem, a život i te djece i naš život bio bi mnogo bogatiji i ispunjeniji.

U kom smislu voditelji? Zar to nisu roditelji?

Ono akumuliranog znanja što učimo kroz eto petnest godina bi djeca mogla i trebala naučiti za 70% manje vremena. A nešto od toga treba i skratiti ili prilagoditi svakom pojedincu. Ne iskorištavamo 15 godina života dovoljno dobro i slažem se sa tim konstatacijama. U današnje vrijeme mnogim život počinje u 22. ili 23. godini. To je ona dob kada izadješ sa fakulteta i dodješ u novi svijet. Ludost. I mene su kao i vas gurali u nju.

[Rockefeller]

Na koga se odnosi konkretno?

Mnoge grčke i rimske genije, renesansne genije, genije SAD-a sa početka industrijalizacije i pojedine primjere nakon toga.

Ne razumem pa ako može dodatno pojašnjenje. Kakva uglađenost, kakva kultura izražavanja i zašto devijacije?

U školi me uče da nije piso nego pisao, da jedem nožem i viljuškom, da se obraćam ljudima sa vi. To su devijacije društva. Mi smo to izmislili i to danas zovemo bontonom, al' u suštini nema nikakve praktične koristi. No, ne mislim da su devijacije prisutne samo kroz školsko odrastanje. Mi svoju prirodu promijenimo kroz hiljadu načina tokom odrastanja.

Oke bi bilo da mi nakon promijene imamo praktične koristi od toga ali nemamo i samim tim je promjena besmislena.

Oprosti, opet mi nije jasno, a naročito boldovani deo.

Kada dijete uzme farbu i prošara zidove u kući obično dobije batine. Ti šareni zidovi mogu biti dječija impresija i iskustvo na jedan ili drugi način. Ako ga nakon toga samo kažnjavate onda će ono shvatiti da su to stvari izvan dozvoljenog okvira i s vremenom će prestati da to rade.

No, ona djeca koju roditelji zbog šarenih zidova barem ne brutalno kažnjavaju će shvatiti da u tim zidovima može biti nečeg duhovnog, da ti zidovi mogu biti empatični i možda će nekad jedno od njih postati i dobar moler koji će nam sa novim dizajnom zidova uljepšavati prostore i okolinu. To je začetak stvaranja slike svijeta. Ti dječiji zidovi, zbog kojih će biti kažnjeni ili (pokušano) razumljeni.

Nekim drugim riječima to bi trebalo značiti da se djeca trebaju podsticati da iskaču iz okvira i da budu drugačija.

U kom smislu voditelji? Zar to nisu roditelji?

Djeca glavninu dana provode u školi. Roditelji, radnička klasa, su većinom na poslu minimalno osam sati glavnog dijela dana, a kada dodju kući su obično toliko umorni da im je vjerovatno jako teško makar djelomično nadoknaditi glavninu dana. Škola bi trebala biti ta koja će djeci biti oslonac kroz odrastanje.

Ako se malo zadubimo u historiju, možemo i vidjeti da je škola uzela obavezu od roditelja da poučava njihovu djecu. Poučavanje djece nije potpun tretman, djeca su nejaka bića, trebaju još mnogo toga.

Slažeš se i pitaš se "a šta ja tu mogu" ili je pitanje?
Ako je pitanje, to je neosporno tako. U 23. ili 24. godini ljudi postaju radnička klasa i opet grlom u jagode u potpuno novi sistem u kojem mnogo toga ne važi od onoga što je važilo prije. Sve same tragedije shvatanja društvenog poretka.

[Kornelija]

Mnoge grčke i rimske genije, renesansne genije, genije SAD-a sa početka industrijalizacije i pojedine primjere nakon toga.

Ne mislim da je značajno osvrtati se u daleku prošolost iako se i danas mnoge nauke temelje na učenju grčkih, rimskih i ostalih genija.

U školi me uče da nije piso nego pisao, da jedem nožem i viljuškom, da se obraćam ljudima sa vi. To su devijacije društva. Mi smo to izmislili i to danas zovemo bontonom, al' u suštini nema nikakve praktične koristi. No, ne mislim da su devijacije prisutne samo kroz školsko odrastanje. Mi svoju prirodu promijenimo kroz hiljadu načina tokom odrastanja.

Oke bi bilo da mi nakon promijene imamo praktične koristi od toga ali nemamo i samim tim je promjena besmislena.

Prvi deo ne mogu prihvatiti jer se nešto ipak mora naučiti a da li će biti primera radi "piso" ili "pisao" potpuno je svejedno. Nešto mora egzistirati. Isto se odnosi na ostalo što spominješ i ne mislim da je to faktor koji je od uticaja na prisutne probleme.

Pričati o bontonu je suvoparno. Šta je sa etikom, estetikom, moralom? Kada se u okviru toga zadovolje elementarne stvari, bonton će postati rutina jednako kao i počešljati se pre izaska iz kuće.

Škola je učiteljica ali i dobar pedagog, tako bi moralo biti. Roditelji su ti koji će voditi i učiti decu svemu što ne piše u učilima i to od rođenja pa do odrastanja. Kod kuće detetu je najbolji udžbenik roditelj - kao primer.

Kada dijete uzme farbu i prošara zidove u kući obično dobije batine. Ti šareni zidovi mogu biti dječija impresija i iskustvo na jedan ili drugi način. Ako ga nakon toga samo kažnjavate onda će ono shvatiti da su to stvari izvan dozvoljenog okvira i s vremenom će prestati da to rade.

No, ona djeca koju roditelji zbog šarenih zidova barem ne brutalno kažnjavaju će shvatiti da u tim zidovima može biti nečeg duhovnog, da ti zidovi mogu biti empatični i možda će nekad jedno od njih postati i dobar moler koji će nam sa novim dizajnom zidova uljepšavati prostore i okolinu. To je začetak stvaranja slike svijeta. Ti dječiji zidovi, zbog kojih će biti kažnjeni ili (pokušano) razumljeni.

Nekim drugim riječima to bi trebalo značiti da se djeca trebaju podsticati da iskaču iz okvira i da budu drugačija.

Da, ima primera kada roditelji ne shvataju dečije potrebe uključujući i šaranje po zidovima. Dozvolićeš da je u poslednje vreme to ipak manji procenat roditelja. Do sada su i oni naučili da je vrlo jednostavno a veoma korisno detetu dopustiti da se izrazi na njemu potreban način, bilo po zidovima na koje će prethodno nalepiti hamer papir a potom, kada ga deca ukrase, od istog napraviti sliku i sve tako dokle god se to mališanima bude dopadalo.

Tada se od njih stvara budući slobodni čovek, mislilac, delatnik.

Djeca glavninu dana provode u školi. Roditelji, radnička klasa, su većinom na poslu minimalno osam sati glavnog dijela dana, a kada dodju kući su obično toliko umorni da im je vjerovatno jako teško makar djelomično nadoknaditi glavninu dana. Škola bi trebala biti ta koja će djeci biti oslonac kroz odrastanje.

Ovde je ključni problem. Ne može niko i nikada da zameni roditelje ne samo zbog toga što je roditeljska ljubav najveća, već zato što je atmosfera u kući nezamenljiva. Ceo taj spoj od najvećeg je uticaja za zdravo i ispravno vaspitanje dece i usađivanje osećanja sigurnosti, samouverenosti, zadovoljstva itd. itd.

Slažeš se i pitaš se "a šta ja tu mogu" ili je pitanje?

Bilo je nejasno.

Ako je pitanje, to je neosporno tako. U 23. ili 24. godini ljudi postaju radnička klasa i opet grlom u jagode u potpuno novi sistem u kojem mnogo toga ne važi od onoga što je važilo prije. Sve same tragedije shvatanja društvenog poretka.

Ako se postupa kako smo gore pisali, onda neće biti šokova, tragedija i nepripremljenosti koje navodiš.

[Rockefeller]

Ne mislim da je značajno osvrtati se u daleku prošolost iako se i danas mnoge nauke temelje na učenju grčkih, rimskih i ostalih genija.

Za razumijevanje svega je uvijek potrebno znati razvojni put svega. Mene je jedan moj nastavnik naučio Historia magistra vitae est.

Taj nastavnik je predavao historiju i jednostavno sam obožavao i njegov predmet i njegov način predavanja. Znaš kako nam je predavao? Crtao nam je po tabli raspored vojske na bojnim poljima velikih antičkih bitaka, volio je da crta i osvajanja pa nacrta jedan ružan oblik do njega drugi i onda pokušava dočarati takve stvari i još štošta je crt'o. To spominjem samo kao zanimljivost.

[Kornelija]

U pravu si iako sam se fokusirala na aktuelne probleme.

Zanimljivo je da kod učenika koji je nezainteresovan za neki predmet može doći do potpunog preobražaja zahvaljujući učitelju. Slično iskustvo sam imala sa profesorom matematike u gimnaziji, predivnim sredovečnim gospodinom V.B., Rusom koji je uvek mirisao na Rusiju; harizmatičan, neodoljiv. Vrlo često je izgovarao misao koju ja sada ponavljam: "Matematika je so poezije, a poezija je so života." Govorio je da matematiku prvo moraš da zavoliš da bi je razumeo. Nu - bila je njegova česta uzrečica.

Divni profesore, iako vas više nema među nama, u meni živite sa svim svojim rečima, brojevima, mirisima...

Ovo spominjem iz pijeteta prema jednom velikom Učitelju.

[Bla]

Najbolje se držati starih zabluda.

[ytube][/ytube]

[laganini]

..uči nas logici a ko je bez logike ništa od njega...

[Kornelija]

..uči nas logici a ko je bez logike ništa od njega...

Nikakva škola ne naučiti čoveka da logički razmišlja. Logičko razmišljanje je urođeno kod prosečno inteligentnog čoveka.

Ono što se uči u školi samo su podsticajne lekcije.

[Krokodil Behko]

..uči nas logici a ko je bez logike ništa od njega...

Nikakva škola ne naučiti čoveka da logički razmišlja. Logičko razmišljanje je urođeno kod prosečno inteligentnog čoveka.

Ono što se uči u školi samo su podsticajne lekcije.

Može li konkretno, šta si naučila u školi? Obično, kad se kaže škola, tu se podrazumijevaju osnovno i srednje obrazovanje. Dok to prođe, čovjek je većč punoljetan i koliko-toliko formiran i adaptiran unutar društva, zar ne?
Zaključak bi bio, u školi te socijaliziraju, nauče te redu ali i hijerarhiji. Usput te testiraju na razne nauke i umjetnosti a tvoj je zadatak da se što bolje snađeš u svemu tome. Akcenat je na ono snađeš. Razumijemo li se mi?

[Kornelija]

Može li konkretno, šta si naučila u školi? Obično, kad se kaže škola, tu se podrazumijevaju osnovno i srednje obrazovanje. Dok to prođe, čovjek je većč punoljetan i koliko-toliko formiran i adaptiran unutar društva, zar ne?

U školi sam naučila kako logički razmišljaju logističari, šta se postiže logičkim razmišljanjem, koju ulogu logika ima u našim životima i da ne nabrajam dalje, razumeš me.

Zaključak bi bio, u školi te socijaliziraju, nauče te redu ali i hijerarhiji. Usput te testiraju na razne nauke i umjetnosti a tvoj je zadatak da se što bolje snađeš u svemu tome. Akcenat je na ono snađeš. Razumijemo li se mi?

Razumemo se, rekla bih.

Ipak, neću se složiti da će nas u školi naučiti fundamentalnoj stvari za koju kažu da je inteligencija - "snađeš".

Dobro je kada čovek razmišlja da bi odgonetnuo zagonetku pa samim tim i koristi logiku kao nauku ali ne zato što su ga tome naučili već zato što je rođen da razmišlja.

E sada, što se nije svakom posrećilo, Bože moj. Taman da smo svi takvi, ovaj svet bi bio savršen i kao savršen vrlo brzo bi nestao.

[mrki62]

Ja bih samo napomenuo da je problem sadašnjice, gdje se jako kose teorija i praksa.
Možeš ti u školi učiti koliko hoćeš al opet kad se zaposliš, onaj predpostavljeni ti dadne do znanja da ga ne zanima šta i kako su te učili i da ćeš raditi onako kako ti on kaže.