Charles Bukowski

[KOMESAR]

"A opet, muškarac je povremeno trebao ženu, ako ni zbog čega drugog, a onda da dokaže sam sebi kako je može naći."

[navika]

[navika]

[navika]

[Heidi]

Smrt puši moje cigare

Znaš: ponovo sam ovde,
i pijan slušam Čajkovskog na radiju..
Isuse , čuo sam ga pre 47 godina kada sam bio izgladneli pisac,
i sada evo ga ponovo,
sada kada sam stekao delimičnu slavu kao pisac,
i smrt šeta ovom sobom gore-dole pušeči moje cigare,
cirkajući moje vino,
dok Čajk uporno odrađuje svoju Pathetique..

Kakav je to samo put bio,
i sva sreća koja me je zadesila bila je
samo zato što sam kockice bacio kako treba:
ginuo sam za svoju umetnost,
ginuo sam da se dokopam
5 prokletih minuta, 5 sati, 5 dana -
Sve što sam želeo bilo je da izbacim reč iz sebe,
slava, novac nisu bili važni:
Ja sam želeo da izbacim tu reč iz sebe
a oni su me želeli za štanc-presom,
fabričkom trakom, želeli su da budem
magacioner u robnoj kući.

Pa, kaže smrt, prolazeći sobom,
svejedno ću te ščepati ma šta bio:
Pisac, taksista, svodnik, kasapin, padobranac...
Ščepaću te!

Važi srce, kažem joj.
I sada pijemo zajedno dok jedan po ponoći
polako prelazi u dva po ponoći,
i samo ona zna pravi trenutak..
Ali sam je ipak zajebao:
izvukao sam svojih 5 prokletih minuta,
i još mnogo preko toga.

[Heidi]

Ponešto za prevarante, opatice, piljare i tebe

Mi imamo sve i mi nemamo ništa,
a neki ljudi to rade u crkvi,
a neki ljudi to rade kidajući leptire na pola,
a neki ljudi to rade u Palm Springsu
uvaljujući ga nespretnim plavušama sa "kadilak-dušama".
"Kadilaci" i leptiri
ništa i sve
to lice koje se rastapa do poslednjeg daha
u podrumu u Korpus Kristiju,
ima tu ponešto za prevarante, opatice, piljare, i tebe…

Nešto u 8 izjutra,
nešto u biblioteci,
nešto u reci,
sve i ništa...
U klanici to dolazi klizeći duž tavanice na kuki
i ti ga njišeš:
Jedan, dva, tri,
i onda ga imaš
mrtvo meso u vrednosti od 200 dolara,
njegove kosti uz tvoje kosti,
nešto i ništa.

Uvek je isuviše rano da se umre
i uvek je isuviše kasno,
brazda krvi u bazenskom belilu,
baš nista ti ne govori,
a grobari igraju poker u 5 izjutra
čekajući travu da bi se spasli od mraza…
Oni ti ništa ne govore.

Mi imamo sve i nemamo ništa.

Dani sa staklenim ivicama
i nepodnošljivim smradom rečne mahovine
gorim od od govana.
Dani poput šahovske table
sačinjeni od pokreta kojima se napada
i kojima se vrši kontranapad,
nabubana interesovanja koja nemaju smisla
ni u porazu kao ni u pobedi.
Dani spori poput mazge
koja vuče teret na leđima
ljutita, mrzovoljna i zaslepljena suncem
na putu na kome neki ludak sedi čekajući
među plavim sojkama i carićima
upetljanim u mreže i nagutanim ljuskavog sivila.
Dani vina i vikanja,
tuča po sokacima,
debelih nogu žena
koje se takmiče oko tvojih creva pokopanih u jaucima,
znakova u arenama za borbu s bikovima
poput dijamanata koji urlaju Majko Kapri!
Ljubičica koja izlazi iz zemlje
govoreći ti da zaboraviš mrtve armije
i svoje ljubavi koje su te opljačkale.
Dani kada deca govore smešne i genijalne stvari
poput divljaka koji pokušavaju da ti prenesu poruku
kroz svoja tela
dok su im tela još dovoljno živa
da prenose i osećaju,
i trče gore-dole bez katanca,
i plata,
i ideala,
i imovine,
i sitničavim uverenjima.
Dani kada možeš po ceo dan da plačeš
u nekoj zelenoj sobi
sa zaključanim vratima,
kada možeš da se smeješ svom pekaru
jer su mu noge isuviše duge.
Dani posmatranja žive ograde…

I ništa, i nista...

Dani šefova,
žutih ljudi sa zadahom iz usta
i velikim stopalima,
ljudi koji liče na žabe, hijene,
ljudi koji hodaju kao da nikada nisu čuli melodiju,
judi koji smatraju da je mudro unajmljivati
i otpuštati
i profitirati,
ljudi sa skupim ženama
koji poseduju po 60 jutara zemlje
koju treba izbušiti
ili se njome razmetati,
ili koju zidom treba odvojiti od nekompetentnih,
ljudi koji bi te ubili zbog toga što su ludi
i onda to opravdali jer je takav zakon,
ljudi koji stoje ispod prozora od 12 metara
i ništa ne vide,
ljudi sa luksuznim jahtama koje plove oko sveta
a da nikada nisu izašli iz sopstvenih džepova,
ljudi nalik puževima,
ljudi nalik jeguljama,
ljudi nalik puževima puževima golaćima
i još gori...

I ništa,
dobijanje poslednje plate u luci,
u bolnici,
u fabrici aviona,
u zabavnom salonu,
u berbernici,
na poslu koji i onako nisi želeo.

Porez na prihod,
bolest,
servilnost,
slomljene ruke,
slomljene glave,
duše koja ispada napolje poput perja iz starog jastuka.

Mi imamo sve i nemamo ništa.

Neki to rade dobro jedno vreme
a onda popuštaju,
slava ih dokrajčuje
ili gađenja,
ili starost,
ili nedostatak odgovarajuće ishrane,
ili crnilo preko očiju,
ili deca u koledžu,
ili novi automobili,
ili kičma slomljena na skijanju u Švajcarskoj,
ili politika,
ili nove žene,
ili same prirodne promene i raspadanje.
Čovek koga si do juše poznavao,
s kojim si zajedno rasturio 10. turu,
ili pio 3 dana I 3 noći u podnožju planina Sotut,
koji je sada samo nešto pod carsavom,
ili krstom,
ili kamenom,
ili zabludom,
ili biblijom,
ili torbe sa štapovima za golf,
ili akt tašne.
Kako samo odlaze, o kako samo odlaze oni
za koje si mislio da nikad neće otići.

Dani kao ovaj,
Kao tvoj današnji dan.
Možda kiša pada po prozoru,
pokušava da se probije do tebe?
Šta vidiš danas?
Šta je to?
Gde se nalaziš?
Najbolji dani su ponekad oni prvi,
ponekad oni srednji,
a nekad čak i oni poslednji.
Napuštena imanja nisu tako loša,
crkve u Evropi na razglednicama nisu loše,
ljudi u muzejima voštanih figura
zamrznuti u svojoj najboljoj sterilnosti
nisu loši.
Užasni su ali nisu loši.

Karambol u bilijaru,
razmisli o karambolu u bilijaru,
i tostu za doručkom,
i kafi koja je dovoljno vrela da znaš
da ti je jezik još uvek tu,
tri muškatle ispred prozora
pokušavaju da budu crvene,
i pokušavaju da budu ružičaste,
i pokušavaju da budu muškatle.

Nije čudo da žene ponekad plaču,
nije čudo da mazge ne žele da idu uzbrdo.

Da li si sada u hotelskoj sobi u Detroitu
i tragaš za Cigaretom?
Još jedan dobar dan.
Ili bar jedan njegov mali deo...
I dok bolničarke izlaze iz svojih smena,
osam bolničarki sa različitim imenima
i različitim mestima na koja idu
– prelaze preko travnjaka,
neke od njih žele kakao i novine,
neke od njih žele topao tuš,
neke od njih žele muškarca,
neke od njih jedva da uopšte i razmišljaju.

Dovoljno i nedovoljno,
svodovi i hodočasnici,
pomorandže, slivnici, paprat,
anti-tela, kutije s maramicama…

U najčednijem negdašnjem suncu
postoji osećaj nežnog dima iz urni,
i konzervisanog zvuka starih borbenih aviona,
i ako uđeš unutra i pređeš prstom po prozoru,
pronaći ćeš prljavštinu, možda čak i zemlju.
A ako pogledaš koz prozor
biće opet neki dan,
i kako stariš i dalje ćeš gledati, i gledati,
usisavajući pomalo svoj jezik.
Aaa-aaa,
Nee-nee,
Možda...

Neki to rade prirodno,
neki opcesno
svuda.

[storm]

Buki maestro

[Heidi]

Nigdje ritma ni rime, samo cista melankolija.
Jednom sam citala u nekoj biografiji da ga je otac zlostavljao.

[storm]

Nigdje ritma ni rime, samo cista melankolija.
Jednom sam citala u nekoj biografiji da ga je otac zlostavljao.

on ne piše....on bljuje

ali predobro

[Femea]

"Za Svakog muškarca postoji baš njegova fatalna žena, koja možda i nije njegova,
ali je nemir njegov, njegov blagoslov ili prokletstvo…
Neke veze su nevidljive, ali
neraskidive…"

[Chloe]

Nasmejano srce

Tvoj život je tvoj život.
Ne daj da utone
u bolesnu vlagu pokornosti.
Budi na oprezu
uvijek postoje izlazi.
...Negde ima svjetla.
Možda nema mnogo svjetla,
ali bolje i to nego mrak.
Budi na oprezu.
Bogovi će ti ponuditi šanse.
Spoznaj ih, ostvari ih.
Ne možeš da pobjediš smrt,
ali možeš pobjediti smrt u životu,
ponekad.
I što česće to činiš
biće više svjetla.
Tvoj život je tvoj život.
Znaj to dok ga imaš.
Ti si čudo.
Bogovi čekaju da uživaju
u tebi.

[Chloe]

BEZOBZIRNO


Noći u kojima se boriš najbolje
su
kada je svo oružje upereno
na tebe,
kad svi glasovi
bljuju svoje uvrede
dok se san
gasi.

Noći u kojima se boriš najbolje
su
kada razum
udaraju u samu bit,
kada trijumfalna kola
tame
okruže
te.

Noći u kojima se boriš najbolje
su
kada smijeh ludih
ispunjava
prostor,
kada se poljubac smrti
vidi
kao ljubav.

Noći u kojima se boriš najbolje
su
kada je igra
namještena,
kada gomila vrišti
za tvoju
krv.

Noći u kojima se boriš najbolje
su
noći kao
ova
kada progoniš na hiljade
nitkova iz
svoje glave,
kada ustaješ protiv
nemogućeg,
kada postaješ brat
nježnoj sestri radosti i

nastavljaš dalje

bezobzirno.

[Chloe]

Pesma u cast dame i po

neki od kerova što spavaju noćas
mora da sanjaju o kostima
i ja pamtim tvoje kosti
u mesu
a najbolje
u onoj tamnozelenoj haljini
i onim blistavim crnim cipelama s
visokom štiklom,
večito si psovala kad
piješ,
kosa ti je opadala a ti
htela da eksplodiraš od onog
što te mučilo:
od trulih uspomena na
trulu
prošlost,i
na kraju si
pobegla od njih
u smrt,
ostavivši me sa
trulom
sadašnjicom;
mrtva si već
28 godina
a ipak te bolje
pamtim
nego ma koju drugu;
bila si jedina
koja je shvatila
uzaludnost
našeg
života;
sve druge bile su samo
nezadovoljne
trivijalnim sitnicama
besmisleno
se ždrale
zbog
besmislica,

Džejn, tebe je
ubilo to
što si previše znala.
dižem piće
za tvoje kosti
o kojima
ovaj ker
još uvek
sanja.

[Julia-Klara]

Nika dnista od Bukowskog nisam citala,a imam par knjiga. Nikako da se nakanim , pogotovo u posljednje vrijeme.
Ne da mi se citat

[Chloe]

Bekstvo


Najbolje je bilo
kada se spuste
roletne,
krpama zapusi
zvono,
ubaci telefon
u
frizider
i ode se u krevet
jedno 3-4
dana.


A najbolje posle
toga
bilo je
sto nikome
nikada
nisam
nedostajao.

[Chloe]

- Smrt je ništa brate, život je ono što je teško.

- Što si manje vjerovao u životu, to si manje mogao izgubiti.

- Inteligentni ljudi su uvijek prepuni sumnji,
dok su budale, prepune samopouzdanja.

[Chloe]

"Oduvek sam se divio ljudima koji jako vole, onako svim svojim bićem. Možda zato što ja nikad nisam bio tako voljen ili možda zato što ja jedino tako i umem da volim."

[Chloe]

Nisam te zaboravio a i kako bih mogao?!
Samo sam odabrao da ne pričam o tebi,
ne spominjem te.
Čuvam te kao najveću dragocenost sakrivenu u srcu! Tamo zaborav ne odlazi, do tamo samo ja znam put, tamo odlazim kad god te se zaželim!
Zamislim tebe kraj sebe, zamislim da nisam sam
jer ne želim da mi bez tebe prođe makar jedan dan!
Nisi više samo želja, ti si smisao moga postojanja
i ne dam da mi prođe dan bez tebe,
nema sudbine koja može da mi oduzme to pravo
da te u mislima sebi dovedem!

[Chloe]

"Tuga je prouzrokovana inteligencijom. Što više shvaćaš neke stvari više bi volio da ih nisi shvatio." Bukowski

[storm]

Citam ovih dana online roman "Žene"

Kinaski...opak jedan momak, zapravo je autobiografija
Sve, sve su prosle kod njega lijepe, manje lijepe, mrsave, debele, glupe, pametne, bogate, siromasne...ali samo se jedna ukopala u njega...Catherine...imala je svojih 22godine i prosto je zracila ljepotom....