Bosanski forum

Predobro, bravo

Naša tajna” Desanka Maksimović

O tebi neću govoriti ljudima.
Neću im reći da li si mi samo
poznanik bio, ili prijatelj drag;
ni kakav je, ni da li je
u našim snovima i žudima
dana ovih ostao trag.
Neću im reći da li iz osame,
žeđi, umora, ni da li je ikada
ma koje od nas drugo voljelo;
niti srce naše da li nas je radi nas
ili radi drugih kadgod boljelo.
Neću im reći kakav je sklad
oči naše često spajao u sazviježđa žedno;
ni da li sam ja ili si ti bio rad
da tako bude –
ili nam je bilo svejedno.
Neću im reći da li je život
ili od smrti strah
spajao naše ruke;
ni da li zvuke smijeha voljeli smo više
od šuma suza.
Neću im reći ni jedan slog jedini,
što je moglo, ni da li je moglo nešto,
da uplete i sjedini
duše naše kroz čitav vijek;
ni da li je otrov ili lijek
ovo što je došlo
onome što je bilo.
Nikome neću reći kakva se zbog tebe pjesma događa
u meni vječito:
da li opija toplo
kao šume naše s proljeća;
ili tiha i tužna šuti u meni rječito.
O, nikome neću reći
da li se radosna ili bolna
pjesma događa u meni.
Ja više volim da prešućene
odemo ona i ja
tamo gdje istom svjetlošću sja
i zora i noć i dan;
tamo gde su podjednako tople
i sreća i bol živa;
tamo gdje je od istog vječnog tkiva
i čovjek i njegov san.

Kad me se sjetiš, znači da si sa sobom ponela nešto od onoga što sam ja, da sam ostavio neki trag onoga ko sam na tome ko si ti.
Znači da me možeš pozvati natrag u svoj um iako bezbroj godina i milja mogu stajati između nas. Znači ako se opet sretnemo, poznat ćeš me.
Znači da i nakon što umrem, još uvijek možeš vidjeti moje lice i čuti moj glas i govoriti mi u svom srcu.
Sve dok me se sjecas, nikad nisam potpuno izgubljen...

Frederick Buechner

Idi wrote: 15 Oct 2024, 21:54 Nisam prestao da mislim na tebe,
Volio bih ti ovo reći.
Želio bih ti napisati da bih se želio vratiti,
da mi nedostaješ
i da mislim na tebe.
Ali ne tražim te.
Čak ti i ne pišem.
Ne znam kako si.
Nedostaje mi da to znam.
Imaš li planove?
Jesi li se danas nasmiješila?
O čemu si sanjala?
Da li si se odjavila?
Gde ideš?
Imaš li snove?
Jesi li jela?
Htio bih te pronaći.
Ali ja nemam snage.
I nemaš ni ti.
I onda uzalud čekamo.
Razmislimo o tome.
I zapamti me.
I zapamti da mislim na tebe,
da, ne znaš,
ali ja živim svaki dan,
ono što pišem, pišem o tebi.
I zapamtii da su potraga i razmišljanje dvije različite stvari.
I mislim na tebe
Ali ne tražim te.

~ Charles Bukowski ~

Ta budala i njegovi stihovi ...

AKO VOLIŠ

Ako voliš, pusti
nek ljubav preuzme vlast,
nek preotme srce,
nek pomuti razum,
nek ukalja čast..

Trezan bi brinuo
da stvari ne krenu po zlu,
ako voliš samo dođi,
dođi i ostani tu..

Rumi

Свакако да сам мислио да сам различит. Да старији кењају и да пролазе поред живота. Свакако да сам мислио да сам најпаметнији и да ће живот трајати вечно. А време пролази и живот пролази. И све се понавља. Само живот увек остаје исти. *****. ***** у свој својој универзалности. Кажу да су ***** најбоље жене. Неке и јесу. ***** која може бити најдарежљивија и највернија. И ***** која може да вас исиса и да вам подваљује. Као и живот. Као партија карата. На старту имате цео шпил. Све педесет и две карте. Кечеве и краљеве и даме… Како живот пролази, бацате карте. Тешко ономе који се на крају нађе само са двојчицама у руци…

Као и партија карата, и у животу вас послужи карта и налазите се на раскрсницама. Бацити две или три карте, играти на трилинг или на боју, блефирати или ићи на сигурно, ризиковати или не, бити поштен или не. Како год било, живот је *****. Ако си имао среће, на заласку ће још увек бити *****, али ће бити смирена, пуна искуства и разумевања и неговаће те и пазити, или ће до краја остати само ***** и оставити те на првом углу. И не мислим да ту може нешто много да се уради. Када се све страсти смире, можеш само да кажеш „живео сам са курвом, живим са курвом и била ми је благонаклона“, или „оставила ме ***** на цедилу“. У бити, нема разлике, осим твоје личне перцепције…"

Ništa što voliš nije izgubljeno.
Ne baš.
Stvari, ljudi .. oni uvijek odu,
prije ili kasnije.
Ne možeš ih zadržati, ništa više nego ti
može držati mjesečinu.
Ali ako su te dotakli,
ako su u tebi,
onda su još uvijek tvoje.
Jedine stvari koje ikada stvarno imaš
su oni koje držiš u svom srcu...

Bruce Coville

Mak Dizdar
Putovi
1 превод
https://lyricstranslate.com/sr/mak-dizd ... yrics.html

Samoća

Samoća je poput kiše.
U večeri iz mora se diže,
iz ravnica pustih i dalekih stiže,
ide u nebo gdje je uvijek ima.

I tek sa neba pada po gradovima.

Pada prije nego svjetlost je izašla,
kad ulice se okreću spram zore,
i kad se tijela što nisu ništa našla,
razočarano dijele puna more,
i kad ljudi što od mržnje gore
u postelji jednoj moraju spavati.

Tada dolaze valovi samoće...

zvali nas dva,
po nekom detektivu iz X-romana,
pa neces valjda i ti, ko ovi vodozemci,
da ladis muda u barutanu,
ajde sa mnom u staru pilanu,
da vadimo gliste iz piljevine.

Sjedi tako na starom biciklu
i otpuhuje kolutove dima,
al' zaistinski, ne ko ova druga raja,
on ga povuce,
Boga mi, iz jaja.

I sjednem tako na stangu, ispred njega,
bos, u kratkim hlacicama,
a on sav obucen u crno,
i cipele crne na bosu nogu.
Vozio je polako,
nek vidi, kaze, svako, da smo drugari,
jos samo nam Belmondo fali,
da skupa vadimo gliste na pilani.

Bila je, znas, u nasem gradu
i jedna mala s pjegama,
mi smo, kao, bili u nekoj semi
ma, ajde vraga semi,
znas ono, bili smo do grla,
jedno u drugo, zaljubljeni.

Ime joj ne smem odati, ajde,
znas kako je sad...
Ona je tamo negdje, tamo, u Beogradu,
e, i znas ono, ma dobro,
znas sta ti hocu reci, jel' da?
Al znas sta je, svake zime Kasim joj
nove rukavice donese,
i kaze joj ovako, seretski se nasmije,
znas ono, kako on, j....., i kaze:
Mala... hajde, cuvaj se...
i ne izlazi suvise na zimu...
mozda ces jednom igrati na filmu!

Od tad je, eto, mnogo minulo ljeta,
i ja sam danas kao, neki esteta.
Znas ono,
filmom se bavim i ponekad pjesme pisem, al
majku mu,
nikako da zaboravim te moje Vinkovce,
i te moje blage ravnice,
gdje smo Kasim i ja,
od jutra do mraka,
zivjeli zivot do poslednjeg daha.

A neki dan, eto, stiglo mi pismo.
Kazu... Kasima nema vise...
poginuo je negdje u blizini Mirkovaca.
Na kojoj je strani bio, pitam ja?
Ma nije...kazu...taj puske nosio...
nekog je klinca na biciklu vozio...
nekog bosonogog decaka....
kad ga je metak pogodio...
sunce ti kalajisano... kazu...
ko kaskader na filmu
je kroz zrak proletio
i na onu prasnjavu cestu pao...
zatim se malo pridigao... i
onom decaku,
na francuskom nesto saputao.

I jos je kazu... zadnjim snagama...
nekako narocito poravnao...
a onda... lagano...
palcem desne ruke...
preko donje usne presao...
Do poslednjeg daha, mon amee,
do poslednjeg daha.

R. Serbedzija

Noc me ta u mladosti stiže,
Pa mi u srcu spava da ne ozebe!
Videste li pseto koje
covek tera od sebe,
A ono mu i dalje ruke liže?

Sa mnom je tako: mogu i ne mogu bez nje.
Kada se osamim zaogrne me ogrtacem snova.
I mada mi davno rece sve,
Uvek je za me nova.

Danima se koljemo kao hijene
I jedno u drugom vidimo kugu,
A opet … izvan te kobne žene
U mojoj duši nema mesta za drugu.

Otkad se znamo sanjamo da se rastanemo,
I vec sam od toga kao mesec žut,
Pa se opet neobjašnjivo sastanemo
Da zajedno produžimo put.

Ne znam više da li je to ljubav,
Ili zagonetni
culni mrak;
Znam samo da bih se bez nje razbio kao splav
O recni brzak.
Rade Drainac

Sve je neobično ako te volim
Ako te volim
Sve je neobično ako te volim
Ako te volim
Vrtuljak što se okreće, igračke i djeca
Veče' koje silazi i spava u mojoj duši
Znam, veče' koje silazi, stepenice i vjetar
I vjetar
Sve je neobično ako te volim
Ako te volim
More skida i svlači
Svoje plačljivo tijelo
Zatvorenih očiju
I vlažno od poljubaca
Sve je neobično ako te volim
Ako te volim
Sve je neobično ako te volim, volim
Ako te volim
More skida i svlači
Svoje plačljivo tijelo
Zatvorenih očiju
I vlažno od poljubaca
Sve je neobično ako te volim
Ako te volim
Sve je neobično ako te volim, volim
Ako te volim
Sve je neobično ako te volim, volim
Ako te volim
Ako te volim
Ako te volim
Ako te volim

Zvonimir Golub

A nebo je olovom
prekriveno

I nigdje na njemu
bilo kakve
zvijezde

(Kad bi se i javila
šta bih joj
mogao reći

Mogli bismo zamijeniti
svoja udaljena
mjesta

A ništa se ne bi
u stvari
izmijenilo

Nebo bi opet ostalo
između nas
jednako slijepo)