Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...

[emina]

ovo ti je marin sorescu
pjesma se zove Shakespeare
a ja marina bas volim s tim da nemam bas iste stavove al je čovjek izbrusio

[Krokodil Behko]

ovo ti je marin sorescu
pjesma se zove Shakespeare
a ja marina bas volim s tim da nemam bas iste stavove al je čovjek izbrusio

Ama znam,samo kazem,ako razumijes znacaj Sekspira,onda mozda volis i da citas,tog izvjesnog pisca,nekih tamo komada

[emina]

ma volim ba ko ga ne voli
čitala sam ga i na engleskom

[Krokodil Behko]

[media]YxYyN7-QPDI[/media]

[Krokodil Behko]

[media]YxYyN7-QPDI[/media]

[Krokodil Behko]

e ovo bi stvarno trebali poslusati

[media]hguGxrsyCg4[/media]

[media]beoCGNR3tG8[/media]

[sann]

Često te tako vidim. Istina , kao u nekoj dalekoj srebrnoj magli. Ali divno te vidim. Na nogama ti čizme od sedam svetlosnih milja. U ruci ona lampa u koju, posle Aladina, umesto duha zatvaraš obrise večitog vremena. I čujem šapućeš: sezame. I svet se pred tobom rasklapa.

[Krokodil Behko]

[media]TnzGGN9Q__s[/media]

[MINJA]

Slap - Dobriša Cesarić
Slap

Teče i teče, teče jedan slap;

Što u njem znači moja mala kap?
Gle, jedna duga u vodi se stvara,
I sja i dršće u hiljadu šara.

Taj san u slapu da bi mogo sjati,
I moja kaplja pomaže ga tkati.

Tiho, o tiho govori mi jesen
Tiho, o tiho govori mi jesen:
Šuštanjem lišća i šapatom kiše.
Al zima srcu govori još tiše.
I kada sniježi, a spušta se tama,
U pahuljama tišina je sama

[myka]

Te noci sam joj ocutao najlepše reci koje znam...
Jednom je rekla da bi sve dala da cuje to što ocutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na nicijoj zemlji izmedu devet salaša, u fantazmagoricnoj oazi koja se u Sahari žita privida samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije pošlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima...
I tako, obicno u nekoj vedroj noci, roj Neizgovorenih Reci nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije precicu do najbližih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo...
I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastucice, i nežno povuce finu cetku te velike krošnje kroz svoje kose...
I Neizgovorene Reci ostaju da trepere u lišcu starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom cešljicu od jantara...
"Zauvek?", pitala je uplašeno...
O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da "zauvek" ne postoji...
Jednog dana, dakako, strovalice se i to stablo, oprljice ga Oluja šenluceci gromovima nad ravnicom, složice se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reci, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko ce ga znati?
Ali naici ce cerga tog leta, i to ne Meckari ili Džambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Sviraci Tužnih Ociju, praceni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivši se u sedlu, primetice u gustoj travi narocitu racvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlicna viola?
I, više nego dovoljno godina kasnije, možda necija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ceš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameci ga da ti sobu opraši polenom i prolecem. A ulicom ce prolaziti mali Cigan sa violom, videceš samo drozdovo pero na šeširu kako promice za šimširom, i zacuceš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...
I zaplakaceš, istog casa... I najzad shvatiti kako sam te voleo..

[myka]

‎...lako je kad te neko ni ne zavoli,
tad samo tamna strana srca zaboli...
al` tesko je kad za nekog jedinog i svog
postanes zrnce soli...
tesko je kad neko tvoj prestane da te voli...(balas)

[myka]

Ako nekad LJUBAV pita za mene, recite joj da sam negdje daleko, daleko kao sunce i srebrne zvijezde, daleko kao nebo i more duboko... Ako nekad LJUBAV pita za mene, recite joj da sam postala biser, zakopan u pijesku najdubljeg mora, da sam postala cvjetic maleni, osamljen na vrhu visoke planine... Ako nekad LJUBAV pita za mene, recite joj da ...nisam tu, da nema me vise, jer davno je ona napustila mene, i zaboravila da srce moje u svoj ljubavni dnevnik zapise... i ako vam kaze da LJUBAVNI OSMJEH nosi, mojoj rasplakanoj dusi, ne vjerujte tim slatkim lazima, jer se moje srce jos uvjek u suzama gusi.....

[myka]

Ti koja imaš nevinije ruke od mojih
i koja si mudra kao bezbrižnost.
Ti koja umiješ s njegova cela citati
bolje od mene njegovu samocu,
i koja otklanjaš spore sjenke
kolebanja s njegova lica
kao što proljetni vjetar otklanja
sjene oblaka koje plove nad brijegom.

Ako tvoj zagrljaj hrabri srce
i tvoja bedra zaustavljaju bol,
ako je tvoje ime pocinak
njegovim mislima, i tvoje grlo
hladovina njegovu ležaju,
i noc tvojega glasa vocnjak
jos nedirnut olujama.

Onda ostani pokraj njega
i budi pobožnija od sviju
koje su ga ljubile prije tebe.
Boj se jeka što se približuju
nedužnim posteljama ljubavi.
I blaga budi njegovu snu,
pod nevidljivom planinom
na rubu mora koje huci.

Šeci njegovim žalom. Neka te susrecu
ozalošcene pliskavice.
Tumaraj njegovom šumom. Prijazni gušteri
nece ti uciniti zla.
I žedne zmije koje ja ukrotih
pred tobom ce biti ponizne.

Neka ti pjevaju ptice koje ja ogrijah
u nocima oštrih mrazova.
Neka te miluje djecak kojega zaštitih
od uhoda na pustom drumu.
Neka ti miriše cvijece koje ja zalijevah
svojim suzama.

Ja ne docekah najljepše doba
njegove muškosti. Njegovu plodnost
ne primih u svoja njedra
koja su pustošili pogledi
gonica stoke na sajmovima
i pohlepnih razbojnika.

Ja necu nikada voditi za ruku
njegovu djecu. I price
koje za njih davno pripremih
možda cu ispricati placuci
malim ubogim medvjedima
ostavljenim u crnoj šumi.

Ti koja imaš nevinije ruke od mojih,
budi blaga njegovu snu
koji je ostao bezazlen.
Ali mi dopusti da vidim
njegovo lice, dok na njega budu
silazile nepoznate godine.

I reci mi katkad nešto o njemu,
da ne moram pitati strance
koji mi se cude, i susjede
koji žale moju strpljivost.

Ti koja imaš nevinije ruke od mojih,
ostani kraj njegova uzglavlja
i budi blaga njegovu snu!

[myka]

Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i pokazivati svima.
Bićeš moj način odevanja svega nežnog i tajnog...
Pa i onda, kad dotraješ, izkrzanu, izbledelu, neću te sa sebe skidati.
Na meni ćeš se raspasti. Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred biljem i pred pticama.

Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati...

Zašivaću te vetrom. Posle cu, znam, pobrkati moju kožu sa tvojom.
Ne znam da li me shvataš; to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj način toplog.
Obući ću te na sebe da se, ovako pokipeo, ne prehladim od studeni
svog straha i samoće.

[vučica]

nešto moje....

[media]ixVYO2n7lIo[/media]

[Krokodil Behko]

[media]gjxinpqOmYw[/media]

[myka]

Ej,Mak Dizdar...nesudjeni svekar



"...postoje u nama neke neprevodive dubine, postoje u nama neke stvari neprevodive u reci , ne znam...
Napisi mi pesmu, molila je, i nisam znao da li cu umeti. Voleo sam je tako lako, i tako sam tesko to znao da pokazem . I onda, odjednom, raspored mladeza na njenim ledima, kao tajnu mapa, pokazo mi je u koje zvezde treba da se zagledam...
I tako, eto ti pesma, ludo jedna..."

[myka]

Kada te povrijedim
mene boli više,
kada te ostavim samoca stisne
i zaledi korak vec na vratima.

*Najljepše se stvari
dogode u mraku,kada moliš srce
da ne izda bukom.

*Možeš li me vidjeti
u licu onog s kojim živiš,
možeš li me pronaci
u sebi, u sebi.

*Nepokretnih koraka
stojim ti nad posteljom
prizivam da ostaneš
spelujem ti ispriku
za svaku malu laž






Možda cemo se ponovo sresti,
negdje daleko gdje se
sunce budi.....
Možda cemo se voljeti kao duše
kad nismo mogli
kao ljudi"

[myka]

"S Tugom jednostavno treba umeti...
Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moras praviti da je ne primecujes pa ce se kad tad okrenuti i otici, iako ti se u prvi mah cini da ce zauvek cvileti kraj stola...
I pazi...
Poklonis li joj samo mrvicu paznje nece se smiriti dok ti ne uvali citavu korpu...
I onda si gotov...
Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih musterija...
I nikad te vise nece zaobici..."
Balaševic

[Krokodil Behko]

[media]RcUJGqRBY9g[/media]