Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...

[ANDJEO82]

Srcem,a ne lažno::...
Hoće li ikada doći dan
Kada ću se nasmejati,
Srcem,a ne lažno?

Hoće li ikada doći dan
Kada ću se osećati sretno,
Srcem,a ne lažno?

Hoće li ikada doći dan
Kada ću voleti,
Srcem,a ne lažno?

Hoće li ikada doći dan
Kada će neko voleti mene,
Srcem,a ne lažno?

[ANDJEO82]

Moje poslednje zbogom

Ono što ću ti reći
Neka ostane tajna
Između tebe i mene
Dva srca prividno spojena
Zlatnom niti

Zašto sam čekala
Da se i poslednja
Nada ugasi
Da bih otišla

Sramno priznajem
Da te više
Ne mogu ovako voleti
Jer me iznova guši
Osećaj da te nemam
Da ti zagrljajem
Ne mogu pokazati
Gde pripadaš
Niti ljubiti
Lice anđela

Ja više
Snage nemam
Da budem blizu tebe
Na ovaj način
Jer tvoja hladnoća
U mom srcu
Izaziva jezu

Osećam
Da polako nestajem
U tvom oku
Treptaja nedostojan
Ne mogu više
Niti govoriti

Razbio si jednu dušu
Na komade
Slomio si
Hrabru ženu
Čija sam senka

Stoga
Neka ovo bude
Moje poslednje zbogom
Zadnji poklon tebi
Anđele bez duše

Ostajem
Verna molitvi
Da jednom shvatiš
Šta je prava ljubav
I kako se voli do smrti...

[ANDJEO82]

"Mojim vremenom i godinama odavno gospodariš,
Vreme koje protiče merim tvojim dolascima i odlascima.
Tvoje pojavljivanje u mom životu i postojanju,
Bilo je suđeno i nije se obežilo samo prolascima.

Jer kad si došao u moj život i osvojio me,
Ostao si stalno u meni, večan i zapečaćen.
Nisi imao potrebu da ideš nekud dalje od mene,
Jer si se uz mene osećao i voljen i obogaćen.

Pa sad oboje podržavamo i snažimo jedno drugo,
Želimo da ova veza uspe i da još dugo traje.
Strašno dugo smo oboje tugovali, patili i mučili se,
Da bi tek tako sve ovo odbacili i sami krenuli dalje.

Jer kad se u ljubavi udruže dva čista i iskrena srca,
Takva ljubav u ovom svetu jedino i može da opstane.
Nas dvoje, dva ranjena srca i dve ranjene duše,
Trudimo se da ova sreća i ljubav nikad ne nestane.

Previše smo tuge i boli iskusili u svojim životima,
Previše nas je vetrova lomilo i odnosilo nam snove.
Sad kad smo se konačno pronašli i zavoleli se,
Idemo zajedno napred u životne pobede nove.
********************************************************
Ti postojiš, nisi samo nedostižan san,
U tvojim rukama se rađaju sva proleća.
U očima tvojim utapaju se svi nemiri i tuge,
I samo uz tebe se prava sigurnost oseća.

U meni si probudio neke nove osećaje ,
I otključao u srcu sve skrivene kutke,
Poklonio mi pažnju , ljubav i razumevanje,
Pa se uvukao u moje srce i dušu, sasvim ćutke.

I neka si došao, čekala sam te toliko dugo,
Bez tebe su dani bili hladni, monotoni i sivi.
Kad si mi pružio ruku i rekao da me voliš,
Naučio si me kako se i od ljubavi može da živi.

Kako se realista i romantik iskreno voleti mogu,
I kako se dopunjuju u ovom svetu bez sjaja.
Ti, nogama čvrsto na zemlji, ja u lebdećem stanju,
Ali nas ista ljubav i isto osećanje potpuno spaja.

Pokazao si mi svet, onakav kakav zaista je,
Neuvijen u celofan, težak, pun rana što bole.
Spustio me na zemlju, ali mi vratio samopouzdanje,
I pokazao mi kako se i različitosti mogu da vole.
***********************************************************
Ovo među nama,
Što se moralo sresti,
Ima samo jedno ime,
Samo jedan put poznaje,
A razlilo se između naših srca.

Posložile se misli razbacane,
I žudnje poprimile tvoj lik.
Samo jedno ime na usnama nosim,
I samo uz tebe, moje telo drhti,
I ispušta poznati sladostrašća krik.

U sjaju tvojih očiju, u odbljesku sunca,
Prepoznajem nadolazece trenutke ekstaze,
Što se galopom približava u oblaku zanosa
I nezaustavljivo juri i udara kroz vene.

Damari kucaju u poznatom ritmu radosti
I sva požuda u meni uzavrela i uspenila,
Kruniše ovaj zvezdani trenutak za pamćenje
I ovaj dan kad smo rukama nebo dotakli.

Ovo među nama,
Što se moralo sresti,
A razlilo se među našim srcima.
Samo jedan put poznaje,
Samo jedan pravac sledi,
I samo jedno ime nosi - Ljubav
************************************************
Nahrani me sjajem iz tvoga pogleda,
Nadoji me tajnama iz zvezdanog sna.
Raspucala stoji sasušena prošlost,
Kada su me gurali, sve dublje, do dna.

Čedno me dodirni, kao na početku,
Obzirno i nežno, baš kako bih htela.
Vreme kad sam s tobom porađa svanuće,
A život se začinje razgovorom tela.

Osmehom mi vrati životne radosti,
Sve sretne trenutke skupi mi za dar.
Nauči me kako dostojanstveno se živi,
Kad nas greje radost i ljubavi žar.

Upaljena sveća nek oplače prošlost,
A zvezdano nebo nek nam bude znak.
Našim će životima kraljevati svetlost,
A sve što je ružno nek proguta mrak.

U ljušturi života, u školjci ljubavi,
Nastao je biser ove naše sreće.
Svi kolekcionari, svi trgovci sveta,
Najvrednijeg dragulja domoći se neće

**************************************************
Nasmeši mi se, na onaj tvoj način,
Dobro poznatim osmehom iz srca.
Na grudi svoje me čvrsto privij
I pusti neka srce uz srce snažno kuca.

Mladost mi se raspukla na ramenima,
Otežale i trome, misli su me obuzele.
Bez tvog osmeha, strepnja boravi u meni,
A misli zlosutnice, snagu bi mi oduzele.

Samo tvoj osmeh i pogled blagi,
U meni snažnu ljubavnu vatru stvaraju.
Erupciju strasti, osećaja i treptaja tela,
I svojom posebnošću me potpuno osvajaju.

Dodirni me na bilo koji mogući način,
Da cela zablistam, u bojama duge.
Ti jedini možeš izmamiti osmeh na licu,
I ulepšati i promeniti sve moje dane tuge.

Nasmeši mi se, onako kako to uvek činiš,
Budi moj zrak sunca, celu me uvij u sebe.
Ne tražim ništa više, što već nemam i sada,
Još samo ostatak života želim provesti uz tebe"
N.N.

[ANDJEO82]

OKRENI SE I ODLAZI


Okreni se... odleti kao ptica...
i nestani... nestani zauvek iz mog zivota...
zaboravi da ikada sam te volela.
zaboravi da si me voleo zaboravi
da sam postojala.... zaboravi nase dane,
zaboravi nase leto, samo nase leto
zaboravi moje ime, znam bice tesko
jer je isto ko i tvoje, ali zaboravi...
i nestani... okreni se boljem zivotu,
idi napred... bez mene jer ja ne mogu
biti tu... zaboravi dan kada si rekao
moja mala curica zaboravi onaj dan
kada smo zajedno cekali zoru, kada si
mi pricao o sebi, o nama, o zivotu...
kada si rekao da bez mene tvoj zivot
nece imati smisla, zaboravi, svaki tren,
svaki osmeh, svaku suzu, svaku rec,
svaki dan, noc, sve zaboravi... i ne idi
vise na nase mesto, molim te... jer znas
i sam, da vise nikada tamo necu biti ja
zaboravi, nasu pesmu... onu svima tako
glupu a samo nama tako dragu... zaboravi,
onu noc, kisa je padala... sami smo bili.
.. saputao si mi na uvo, slatke reci..
i nezno me ljubio, zaboravi.... zaboravi,
onaj dan kada zajedno smo plakali...
kada smo se bojali onoga sto ce biti,
onaj dan kada na svetu samo mi smo bili vazni
i onaj dan, kada sam ti rekla da odlazim,
i dan kada si jedini.. .samo ti bio tu...
onaj dan kada si me tesio, i grlio dugo...
zaboravi i poslednji dan kada si bio u mom
zagrljaju, poslednji dan kada sam te videla,
tvoje oci, tvoj pogled, tebe... i sva pisma,
slike... baci, zapali... i svaki razgovor,
sve sto sam rekla.... zaboravi... sve zaboravi
i nestani... jer ja nikad vise necu biti tu...
idi napred... zasluzujes to... znam, opet ces
voleti... opet ces zeleti... ima mnogo
devojaka koje ce ti pruziti ono sto ja
nisam mogla, ali sreco moja, moj jedni
andjele... znaj da sam te volela, znaj
da jos te volim, i znaj da zao mi je sto
ne mogu biti tu, ipak... idi ... ali bez
mene... zao mi je... volim te ali nikada
necu biti tu... nase vreme, proslo je....
idemo razlicitim putevima.... i sacuvaj prsten
... za neku drugu... suvise smo mladi za to
to je samo prica, za nas toga nikad nece biti
.sacuvaj svoj zivot za neku drugu sacuvaj
srecu za neku drugu... a mene zaboravi...
i hvala ti... hvala ti sto dao si mi zivot,
sto dao si mi sanusu... da zivim i volim...
hvala ti .... ali zaboravi... zaboravi
i nestani... sreco moja, i ovoga puta
suvise smo slabi... ne mozemo se suprostaviti
sudbini... ili ne zelimo, nemamo snage...
ili je i suvise kasno za to.... ipak...
nije vazno... nestalo je sve... ostaces
zauvek u mojim mislima, kao neko koga cu
zauvek voleti, neko koga nikada necu
preboleti, neko koga cu traziti u drugima
a nikada ga necu naci, neko ko pruzio mi
je i uzeo zivot, ostaces kao lepa uspomena,
bices u mom srcu... ali pored mene vise NE"

[ANDJEO82]

kada dodjes,
ovaj grad
vise ne postoji
(ulice zamirisu
na zaborav)
ni soba u koju krocimo
uzdrhtalih ceznji,
ni crvena haljina
(poznajes sva
dugmeta na meni)
ni moja bela put…..

U jednom dahu
naberes me
za sutra
garniras muzikom,
nafilujes lazima,
uprljane dlanove
usputnim avanturama
o moju obrises dusu..

Tvoje kameno srce
skotrlja se
niz mene
precutim jecaje
I prica se
opet ponavlja……

"Zasto?", kazes
I bez grize savesti
oblepis me
usnama
ukopas po zrno
ljubavi
u svako jezero oka…..

umorim se od
praznih reci
od tvojih dodira
I sine mi
zelja da ti pobegnem,
da me ne nadjes vise
ni pod kojim oblakom
u gradu……

ni u ogledalu
kraj lavaboa
nikada,
nikada vise..

Ugasis
slucajnom neznoscu
bezbroj prvi put
istu pomisao
tako slabasnu, I nemogucu
a onda izgrcam gresnost
,tvojih ociju,
ali ti opet
dodjem……

[ANDJEO82]

Sakrij me.
U mirisu letne oluje
Bljesku munje i
Slutnji zudnje;

Cuvaj me u snovima
Nanizanim u nocima
Krhkim od samoce.

Sakrij me.
U secanju na ukradene
Poljupce od kise
U ocekivanju svitanja.

Sakrij me.
U prekrsenim obecanjima
U uzdahu sto se otima
Samotnim satima.

Sakrij me.
U pricu sto ima sretan kraj.
Sakrij me u zagrljaj,

- Samo ljubav mi ne sakrivaj!


M.Ugrin

[ANDJEO82]

PABLO NERUDA
OVE NOCI


Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Napisati na primer: "Noc je puna zvezda,
trepere modre zvezde u daljini".
Nocni vetar kruzi nebom i peva.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Volio sam je, a katkad je i ona mene volela.
U nocima, kao ova, drzao sam je u svom narucju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.
Volela me je, a katkada sam i ja nju voleo.
Kako da ne ljubim njene velike nepomicne oci.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Pomisao da je nema. Osjecaj da sam je izgubio.
Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju.
I stih pada na dusu kao rosa na livadu.
Nije vazno sto je moja ljubav nije mogla zadrzati.
Noc je zvezdovita i ona nije uz mene.
I to je sve.U daljini netko peva. U daljini.
Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Kao da je zeli pribliziti moj je pogled trazi.
Moje srce je trazi, a ona nije uz mene.
Ista noc odeva belinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo vise isti.
Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug zaborav.
Jer sam je u nocima, kao ova, drzao u svom narucju,
moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Iako je ovo poslednja bol koju mi ona zadaje,
i ovi stihovi poslednji koje za nju pisem.

[ANDJEO82]

Okreni se
Pokloni još jedan pogled
Mojim suzama
Razorenom licu
I osmehu koji čeka
Spremno da iskoči
Kad se okreneš
Okreni se
Prošlost pogledaj
Mene, mene, mene prostreli
Okreni se
Oseti gnev
Oseti milinu
Mog pogleda
Okreni se da vidiš
Mene i tugu
Oluju i munje
Oblake i kišu
Bol koju ostavljaš
Okreni se
Sklopljenim rukama
Mojim suzama
Razorenom licu
I skrivenom osmjehu
Još jednom se okreni
Samo da vidiš
Svoj odraz
Obavijen tugom
Propalim snovima
Zamagljen suzama
Okreni se da vidiš
Svoj odraz
Zadnji put
U očima mojim

[ANDJEO82]

Ne marim da pijem, al` sam pijan cesto.
U graji, bez druga, sam, kraj pune case.
Zaboravim zemlju, zaboravim mesto
Na kome se jadi i poroci zbrase.

Ne marim da pijem. Al` kad pridje tako
Svet mojih radosti, umoren, i moli
Za mir, za spasenje, za smrt ili pak`o,
Ja se svemu smejem pa me sve i boli.

I pritisne ocaj, sam, bez moje volje,
Ceo jedan zivot, i njime se krece;
Uzvik ga prolama: "Nece biti bolje,
Nikad, nikad bolje, nikad biti nece."


I ja zalim sebe. Meni nije dano,
Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi,
Oci plave, tople kao leto rano,
Zivot u svetlosti bez mraka i studi.


I zeleci da se zaklonim od srama,
Pijem, i zazelim da sam pijan dovek;
Tad ne vidim porok, drustvo gde je cama,
Tad ne vidim ni stid sto sam i ja covek.


Vladislav Petkovic Dis

[ANDJEO82]

"Naša pjesma
Moje tijelo se stapa sa tvojim,
Kakav sklad te simfonije.
Tvoje biće se stapa sa mojim,
Sa zvucima naše melodije…

Nosiš me u čarobne visine,
Daješ mi dio sebe,
Vodiš me u dubinu tišine,
Tvoja sam, sada sam dio tebe…

Dok sanjam povjetarac i na njemu nas dvoje
U naručju tvom,
Snažno se privijam uz tijelo tvoje,
Vodi me, dragi, srcu svom…

Budiš me nježno usnama mekim
Rukama nježnim,
Dahom tvojim i očima sjetnim,
Čuvaj me, ljubavi, u noćima snježnim…

Ljubi me, voli me svakoga dana isto.
Daruj mi ono naše, najvrijednije.
Ljubi me, voli me cijelog života čisto.
Pružam ti sebe cijelu, najčednije…"

[ANDJEO82]

Poveriću ti jednu tajnu Vreme si ti
Vreme je žena Ono oseća
Potrebu da mu se udvara i da se klekne
Pred njegove noge kao kad se haljina raširi
Vreme je kao kosa beskrajna
Očešljana
Ogledalo koje dah zamućuje i dah razbistrava
Vreme si ti koje spava u zoru kad se budi
I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo
Oh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena
Tu moru vremena zaustavljenu kao krv u venama plavim
I najgore je što je želja beskrajna i neispunjena
Ta žeđ oka kad ti koračaš po odaji
I ja znam da ne treba razbijati čaroliju
Mnogo je gore nego da te osetim stranom
Da bežiš sa mislima izvan nas
I srcem već u nekom drugom veku
Bože moj kako su reči teške A u stvari jeste to
Moja ljubav iznad zadovoljstava
Moja ljubav van domašaja današnjeg udarca
Ti koja kucaš na moju slepoočnicu kao časovnik
I ako ti ne dišeš gušim se
I po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalom
Veliku tajnu hoću da ti kažem Svaka reč
Na mojoj usni sirotica je koja prosi
Jednu sitnicu za tvoje ruke stvarčicu koja tami pod tvojim pogledom
I zato ja kažem tako često da te volim
U nedostatku dovoljo jasnog kristala izraza koju bi ti stavila sebi oko vrata
Ne vređaj se zbog mog prostačkog govora
Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni šum u vatri
Reći ću ti veliku tajnu Ja ne znam
Da govorim o vremenu koje na tebe liči
Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim
Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice
Mašu rukom pošto su vozovi otišli
Šaka se smiruje tek pod novim teretom suza
Hoću da ti kažem veliku tajnu Bojim se tebe
Bojim se onog što te prati večerom ka prozorima
I gestove koje ti činiš od reči koje se ne izgovaraju
Bojim se vremena brzog i laganog bojim se tebe
Hoću da ti kažem veliku tajnu Zatvori sva vrata
Lakše je umreti nego voleti
Zato ja sebe mučim životom
Ljubavi moja.

(Luj Aragon)

[ANDJEO82]

Čežnja ( Desanka Maksimovic)


Sanjam da ćeš doći:
jer mirišu noći, a drveće lista,
i novo se cveće svakog jutra rodi;
jer osmesi ljupki igraju po vodi,
i proletnjim nebom što od sreće blista;

jer pupe topole, i kao da hoće
k nebu, pune tople, nabujale žudi;
jer u duši bilja ljubav već se budi,
i mirisnim snegom osulo se voće;

jer zbog tebe čežnje u vazduhu plove;
svu prirodu Gospod za tvoj doček kiti.
Cveće, vode, magle, jablanovi viti,
sve okolo mene čeka te i zove.

Dođi! Snovi moji u gustome roju
tebi lete. Dođi, bez tebe se pati!
Dođi! Sve kraj mene osmeh će ti dati
i u svemu čežnju opazićeš moju.

[ANDJEO82]

ŽIVOT U RAJU!!


zašto suze niz obraze klize
klize tako suze slane
ostavljaju mokar trag
u suzi svakoj..toliko toga
toliko tuge i bola
sudbina puno..sudbina raznih
a svaka na svoj način boli
najteže je kad ti odlazi
onaj tko te voli
onaj koga voliš
kao što kiša
rastvara zemlju suhu
kao što vitar grane lomi
srce se rastvara i puca od boli
tako je malo od sriće do tuge
a onda se nižu samo noći duge
u nebeskim prostranstvima
kažu sve je lipo i sve cvita
mogu mislit!?
tamo za mene nema mista
ja tamo neznam kako bi živjeti mogla
nebi meni ni rajska toplina pomogla
u raju kažu lipo se živi
zato se raju svatko divi
neka nas još na svitu ovom
ja ionako ne mislim o životu novom
znam samo da se ne treba radovati
onome što ne poznaješ
uživajte u današnjem dan

[ANDJEO82]

STARA KLUPA!!

stidljivo poviruje
cvijetak mali
baš na mjestu
gdje smo često
ljubiti se znali
tu je ta klupa stara
ispisana i puna šara
ime do imena
vremenu odoljeva
dok je klupe bit će
i imena na nju urezanih
piše..Ana voli Milovana
za sva vremena voli tebe Jelena
dođi mi brzo..sutra sam sama
nemoj da sazna mama
Ante za Katom glavu gubi
Ivica jednu Maricu ljubi
Piše i poljubih te jednom ko nijednom
poljubaca tvojih nikad mi dosta
i večeras čekaj me kraj mosta
Mare moja idem ti sada
teku mi donesi
ja sam ti još na istoj adresi
I tako mogli bi do sutra
baš je sretna klupa stara
priča priče svakog para
ja još čuvam nožić mali
s kojim smo tako lijepo slova urezali
do slijedećeg susreta
pozdravljam te klupo stara
od trulosti spasila te ljubavna šara

[ANDJEO82]

Za tebe ...


Šta li tvoje usne o mojima sniju?
Dal' valove snene što obećanjem plove
mreškavim plavetnilom i neba i dubina
tražeći luke, tihih žala snove
što vapec' jecaju, molitve s visina.
Neka tvoje ruke željom moje miluju ...
Nežnom slutnjom leptirovih krila
lepršaju sjene, nežnost dodira
raspevanim damarom ustreptalih bila
tvoja ruka mojom, opoj - pesmu svira.
Dal’ su naša tela kao cvetna polja?
Polegla na ležaju paperjastog neba
ispod srca Zemlje, iznad duše Svemira
na uzglavlju od zvezdanog srebra
pokrivena mirisom polena i rascvetalog mira.
Da li naša ljubav ima početak i kraj?
Kao bezvrema traje. Glasom zborit neće
Ne postoje reči. Nema juče, danas, sutra
Živi oštrinom nežnosti, britkom željom seče
I stalno se rađa, kao nova jutra ...
I nek bude tako!
Nek' usne sniju, ruke miju, tela žude.
I pevaj,
o ljubavi, pevaj, ti sa svojom šutnjom
i nek traje opoj
pijanom srećom i večnosti slutnjom.

[ANDJEO82]

Kako je lepo kad voliš,
kad imaš taj lepi osećaj,
da u džep svog kaputa,
možeš staviti punu šaku magle.

Dok se prisećaš tih usana,
koje te podsećaju,
na mirise lipa posle kiše,
koje tražiš godinama, uzalud.

Kako je lepo dok te boli,
što je više nemaš.
Dok uporno po džepu,
tražiš sakrivenu maglu,
da te podseti na nju.

[ANDJEO82]

Pukni, pusko, poludicu
nema drage, ostaricu
pukni, pusko, nek me nema
evo zore, ko zna sta se sprema

Ej, mjesece. sva si moja nada
preklinjem te, pomozi mi sada
proklete su za me hladne noci
gdje da idem, gdje jos mogu poci

[ANDJEO82]

Zovu me dubine…
A mnogi kažu da je za mene površina.
Površina…
Tako surova i hladna…
Tako ohola…
Ne!
Ne želim na površinu.
Želim da se vratim na ono isto dno.
Samo moje dno,
koje me prati i brani od površine.
Želim moje dno!
Tamo je lepo.
Tamo smo samo ti i ja…

[ANDJEO82]

Tumačenje ljubavi


Postoji mijesto gde ljubav počinje
i mjesto gde ljubav prestaje.

Postoji dodir dvije ruke
koji se opire svim riječnicima.

Postoji pogled što bukti ko veliko Betlehemsko ognjište
il` mala acetilenska lampa zelenog sjaja.

Postoje jednostavna i bezbrižna tepanja
čudesna ko velika okuka Mississipija.

Ruke, oči, tepanja
pomoću njih se ljubav bori i gradi.

Postoje cipele koje ljubav nosi
i njen je dolazak tajna.

Postoji upozorenje koje ljubav šalje
i cijena njegova zna se mnogo kasnije.

Postoje tumačenja ljubavi na svim jezicima
i nije nađeno nijedno mudrije od ovog:

Postoji mjesto gde ljubav počinje i mjesto
gdje ljubav prestaje - a ljubav ne traži ništa.


Carl Sandburg

[ANDJEO82]

Osluskujem snove kako tumaraju



Vetar je zasustao liscem.
Cujem kako se jedna grana lomi i krhajuci se pada na zemlju...
Sve spava.
Samo ja naslonjena na brezicu, i suza u kutku mog oka.
Osluskujemo snove kako tumaraju...
Nedam joj da krene.
Treba ostati nasmejan!
Tisina u meni doziva te i dodiruje tvoje misli...
Znam, meskoljis se i ne mozes da spavas.
Vetar ce ti doneti jedan poljupcic i lagano ga spustiti na tvoje usne,
da ih cuva samo za mene kad jednom dodjem...

Tebi koji negde postojis za mene...
Isto onako kako ja postojim za tebe...

Ti znas...