Tuzlanski "majstor za sunce": Mašinu koja košta 90.000 KM u garaži napravio za samo 2.000
Zahvaljujući starim dijelovima i inovativnosti Ismet sada proizvodi električnu energiju
Ismet Salihović iz Tuzle vrlo brzo je shvatio da BiH ima mnogo više sunca nego većina zapadnih zemalja. Uz malo znanja i kreativnosti Ismet se počeo "igrati" s ovim prirodnim bogatstvom. Tuzla je danas, zahvaljujući njemu, vodeći grad u BiH po korištenju solarne energije.
Ismet je prije četiri godine odlučio u prostoru male garaže sam osmisliti i napraviti mašinu za pravljenje fotonaponskih panela pomoću kojih se proizvodi električna energija.
Ovakva mašina na tržištu košta 90.000 maraka. Ismet je istu uz malo znanja i vještine, starih kućnih alata i šarafa napravio za 2.000 maraka:
"Moja ideja je bila da pojeftinim taj proizvod, jer je tad bila jako skupa oprema i onda sam došao do materijala koji su profesionalni i napravio sam kolektor uz pomoć uređaja koje sam sam proizveo. Taj kolektor je dat na certificiranje na Strojo-brodarski fakultet u Zagrebu. Kada su došli rezultati, ja sam bio oduševljen. Tad su evropski kolektori imali efikasnost od 80 posto, a i ovaj kolektor, za koji sam se ja nadao da će biti makar 70 posto efikasnosti, imao je efikasnost 80 posto.“
Nakon što je napravio prve panele, u posjetu na uvid su počeli dolaziti i ambasadori zapadnih zemalja:
„Pet ambasadora - Njemačke, Španije, Francuske, Švedske i Italije. Oni su bili oduševljeni. Ali moram spomenuti još nešto. Prije godinu dana smo imali posjetu jednog visokog SFOR-ovog oficira i kada je vidio kako se to radi i kad sam ja objasnio neke stvari - recimo neke alate koje sam ja napravio za jako malo para, alat koji je koštao oko 1.000 maraka ja sam napravio za tri marke – onda je on rekao:’ Bosanska pamet.’“
Ismet, kojeg zovu i majstor za sunce, znao je da kao elektroničar može svima pokazati da solarna energija nije dostupna samo zapadnim zemljama jer imaju novac, već i BiH koja ima ogromnu sunčevu energiju:
„Moj kolektor koji sam proizveo za zagrijavanje potrošne tople vode na našem tržištu košta 700 maraka. Isti takav evropski kolektor, istih karakteristika, košta od 90 do 1.500 maraka. Znači mi smo spustili cijenu i to se nama isplati proizvesti.“
Ismet nam je pojasnio i kako tanjir satelitske antene može poslužiti kao šporet u ovim ljetnim danima:
„Ako u žižnu daljinu satelitske antene, koju smo prethodno prekrili reflektivnim materijalom, postavimo sud sa vodom, vidjećemo da se tu koncentriše svjetlost koja daje eneregiju od jedan kilovatsati. Ako bismo postavili ruku u tu žišnu daljinu, onda bismo osjetili jaku vrelinu na ruci. Znači, 120 litara vode, a ručak je dva litra vode. Jako dobro se može koristiti to u ljetnom periodu za zagrijavanje vode.“
Tuzlanski sportski centar Mejdan već godinu dana toplu vodu dobija pomoću solarne energije. Pretvoreno u novac, to je 12.000 maraka uštede električne energije na godišnjoj razini.
„Sigurno se isplati. Nama je trebalo od tada 12.000 maraka za godinu dana. Dobro se pokazao ovaj sistem. Dolazile su vaše kolege i prije i ja sam im pokazao - bili su u zimskom periodu - da smo čak na temperaturi od minus 15 stepeni dobijali toplu vodu od 40 stepeni sa kolektora“, kaže Jasmin Dizdarević.
Da država BiH ima strategiju razvoja, ona bi sadržavala i razvoj industrije solarne energije:
„Mi smo dosad instalirali nekih 500 kvadratnih metara kolektora. Evo možemo sami izračunati - ako je to po 1.000 maraka, to je 500.000 maraka doneseno u BiH. Njemačka ambasadorica me pitala da li mi imamo dovoljno sunca. Ja sam joj rekao:’Mi imamo sunca toliko da kolika je vaša najveća insolacija, tolika je naša najmanja insolacija.“ BiH je jako bogata suncem. To je ogroman prostor za razvoj BiH u oblasti obnovljivih izvora energije. Instalacije i interesi su toliko da bi komotno mogla čitava BiH da se zaposli u toj oblasti. I to je nekakva budućnost. To je ono što Evropa i hoće.“
Ismet smatra da, kao i on, svi mogu sami početi proizvoditi solarne kolektore, ako ne za širu uporabu, makar za vlastita domaćinstva:
„Imao sam ljude koji su dolazili sa biroa, bez ikakvog radnog iskustva, nikad nisu radili ni sa kakvim alatima, pa su za jako malo vremena uspjeli da naprave te uređaje. Vjerujte, nekad, pošto smo obučavali i firme, znali smo da dobijemo mlade kadrove koji nikad nisu radili, a bolje su radili taj posao jer su kretali od početka. Bukvalno svako može ovo da uradi.“
Ismet kaže da se građani BiH i ne zanimaju toliko za cijenu solarnih kolektora. Više ih zanima koliko će uštedjeti:
„Sa jednim ovakvim sistemom, sa jednog kvadrata solarnog kolektora mi možemo zagrijati 150 bojlera vode na temperaturu od 55 stepeni. Kad kažem bojlera vode, to su oni standardni naši bojleri od 80 litara koje mi imamo u domaćinstvima. Jedan mali kolekor od dva kvadrata može da zagrije oko 300 bojlera vode.“
Uz sve prednosti novih tehnologija, Ismetovi primjeri dokazuju da priroda uvijek na kraju odluči pokazati da je ona ipak korak ispred.
