S jedne strane gradske kuće biće hotel i fakultet lijepih umjetnosti, što bi trebalo da da kulturološki pečat - priča reditelj Emir Kusturica dok obilazi Andrićev grad u Višegradu, čija gradnja dobro napreduje. Ponosno, dok oprezno gazi između skela i fosni, Kusturica za Kurir govori o Ivi Andriću, o protivnicima izgradnje grada jednom nobelovcu, o svom porijeklu i o tome zašto mu ne pada na pamet da se vrati u Sarajevo.
Na osnovu čega je nastao projekat grada?
- Na osnovu fikcije i potrebe da se nešto da Višegradu. Jer je u historiji vrlo teško bilo napraviti grad u kojem tradicija nije ostavila nikakav trag. Višegrad je jedan od rijetkih gradova u svijetu koji je to uspio. U njemu objektivno, osim „Lotikinog hotela“, koji je nakaradno obnovljen, i sadašnjeg hotela uz most, koji liči na „cedevitu“, ne postoji nijedan simptom građanskog života. To je meni zapravo bio izazov.
Šta će Andrićev grad donijeti Višegradu?
- Imam utisak da ovaj grad, koji nosi Andrićevo ime, treba da se formira kao jedno urbano jezgro koje miri i koje od ove klanice stvara nešto što je propušteno kao lekcija iz historije. Idealna je pozicija ovog spruda, koji su Drina i Rzav stvarali milionima godina. Mislim da je kulturološka funkcija, koju bi taj grad trebalo da ima, zapravo rekonstrukcija nečeg što nije bilo, a trebalo je da bude.
* Mehmed-paša Sokolović je Višegradu podario ćupriju na Drini, a vi četiri vijeka kasnije zidate Andrićev grad. Da li ste vi novi, savremeni Mehmed-paša?
- Naravno! Ali obrnuta varijanta!
Kad očekujete da će grad biti završen?
- Mislim da će ovo biti gotovo brže nego što smo planirali. Formiraju se glavna ulica, bioskop, pozorište i gradska kuća. Sve će to biti pod krovom do Nove godine. Iduće godine trebalo bi da završimo univerzitet, hotel i Andrićevu kuću. Kad se to jezgro grada formira i stavi u kamen, onda dio s crkvom i kulturno-historijskim spomenicima može da se radi gotovo arheološki precizno. Očekujem da će sve biti završeno za tri godine.
Da li je ideja o izgradnji ovog grada u stvari odraz zahvalnosti Ivi Andriću?
- Ovo ne gradim samo da bih podigao spomenik Andriću, već zbog toga što je ovaj grad izgubio vrijeme. Obično se ovdje, što bi Andrić rekao, kad su neke historijske nevolje, povuku gore u brda, pa sanjaju šta bi sve u životu moglo da se uradi. E, to je njih iznenadilo, što smo Mile Dodik, Aleksandar Džombić i ja pokrenuli posao.
Koga je to iznenadilo? Zar ima onih koji se bune protiv izgradnje?
- Bune se ovi u Sarajevu! Oni ne priznaju mir i nisu zadovoljni konsekvencama rata. Oni još prizivaju neke koji bi još mogli da budu krivi, a ne samo ovi koji su pozatvarani. Moj odgovor je da ni Mile Dodik ni ja nismo ratovali. Ja sam snimao filmove, a on je bio u dubokoj opoziciji i mogao je život da izgubi zbog toga. Dakle, naša ideja je da ovakve prostore oplemenimo i da im, koliko je to moguće, znanjem i idejom damo mogućnost da teže uđu u rat.
Zar se rat nije odavno završio?
- Jeste, a oni su nastavili da guslaju glupu gubitničku priču, a smeta im i rekonstrukcija mog porijekla. Rekonstrukcija mog porijekla je moje pravo, kao što su i posljedice mog određenja takve. Uostalom, nije lako biti Srbin. Lakše bi bilo da sam izabrao da budem Francuz.
Je li zato hajka na vas ne prestaje u Sarajevu?
- Ona traje već 20 godina i potpuno je besmislena. Ona može da bude razumljiva kao emocionalna reakcija na moju odluku. Pazite, oni ne prestaju da uživaju u ulozi žrtve. Ja sam u Sarajevu rođen, tamo sam odrastao, napravio sam dva filma... Ona dva filma koje oni jedino priznaju. A „Crna mačka, bijeli mačor“ je najveći hit-film koji sam napravio. „Underground“ je poznat od Čilea do Japana. Ali, prirodno je da se oni identifikuju sa ta prva dva filma, u kojima mogu da prepoznaju svoje porodice i mitsku dimenziju svog naroda.
Šta bi trebalo da se desi da biste se vratili u Sarajevo?
- Bolje je da se to ne desi. I za njih i za mene. Ja sam pred rat činio sve da do rata ne dođe. Oni su prošli taj rat i na koži su osjetili šta je to. I mi nikad ne možemo da uskladimo moju ideju o tome kako je rat mogao da se spriječi sa onim što je bilo i što je proizvelo novo mišljenje. Što bi rekao jedan pametan čovjek - najbolje je nama kad smo razdvojeni. Oni meni duguju sve za filmove koje sam im dao, a ja njima ne dugujem ništa!
Ima li u tom nesporazumu još spornih detalja?
- Kad bih se vratio u Sarajevo, morao bih da se foliram da imam drugo mišljenje, a naučio sam da moja autonomija i sloboda budu krunski izraz mog postojanja. A i pitanje mog porijekla je tu sporno. Za njih, ne za mene. I način na koji sam vidio početak rata je za njih sporan. Mislim da je političkoj ravnoteži u vrijeme tih nacionalnih stranaka odgovarao rat. I Karadžiću i Izetbegoviću. Ja to ne bih razdvajao. Moj odlazak tamo samo bi uzbudio stanje koje je nepromjenljivo. Mogli su i oni kao Milo Đukanović da napuste Jugoslaviju bez ispaljenog metka, ali nisu htjeli.
Znate li, kao Alija Osmanović u „Nožu“, tačno svoje srpsko porijeklo?
- Da, sve se tačno zna. Moja je familija formirana iz dvije porodice. S majčine strane od Krivokapića iz Cuca iz Crne Gore, a sa očeve od Babića iz Hercegovine. Postoji ideja da su oni u tim religioznim konverzijama činili ono što je bilo i kod Meše Selimovića. Da je jedan brat ostao u pravoslavlju, a da je drugi prešao u islam. Taj što je ostao u pravoslavlju koristio je blagodeti ovog koji je više socijalno konvertirao nego religiozno.
Kad ste ustanovili svoje porijeklo?
- Ustanovio ga je moj otac, koji se zvao Murat. To porijeklo je definitivno zakucano u Drugom svjetskom ratu, kad su u Travniku, gdje su vladale ustaše, moj otac i moja tetka krenuli s ludim Srbima da se ponovo bore protiv Nijemaca.
Kad je nastalo prezime Kusturica?
- Oko 1640. godine. Kusturica je na arapskom riječ koja označava onaj kratak nožić kojim se delje drvo. Ali, pitanje mog porijekla nije pokrenuto kao neki religiozni trans. Postoje dva tumačenja. Jedno je da sam se prodao Srbima, što samo budala može da kaže, a drugo je da je to bila racionalna odluka, koja je zbog porodice i svega htjela da riješi nešto što se zvalo jugoslovenstvo.
A zašto ste u stvari to uradili?
- Tu odluku sam donio i izveo na najbolji mogući način. Kad dođeš u veliki svijet i kad te neko pita ko si, ti se zapitaš ko su pisci koji stoje iza tebe, kojim su jezikom pisali, koja je to kultura kojoj pripadaš i s kojom možeš da se identifikuješ. Ja apsolutno mogu da se identifikujem sa Mešom Selimovićem i njegovim pričama o njegovom ocu i dedi, sa Andrićevim historijskim ambivalencijama i strepnjama, s poezijom Miloša Crnjanskog i Matije Bećkovića. Kad bih krenuo dalje, došao bih do slikara Save Šumanovića i do mnogih naučnika. To je identifikacija, a ne samo crkva i religija.
Čiji ste vi onda čovjek?
- Mamin i tatin!
Šta mislite o srpskom kandidatu za Oskara, filmu „Montevideo, bog te video“?
- Nisam ga gledao, ali mi je veoma drago što je napravljen film koji je uspio da privuče gledaoce. Meni je svaki takav uspjeh mio i zato ću ga pogledati.
Na šta prvo pomislite kad kročite na ćupriju?
- Pogledajte ovaj most. Takvih ima u svijetu. Ali nema nigdje da ovakva građevina povezuje „niotkud sa nigdje“. Međutim, umjetnost se od neumjetnosti razlikuje u tome što umjetnost ima sposobnost da stvori metaforu. Ovaj most nije samo puka građevina, on je vremenom postao ovo što govorim. Ljepotom se branio od propadanja, a konstrukcijom i pameću od potonuća. On je zapravo najznačajnija tačka srpskog naroda.
Koliko ćete još holivudskih filmova sahraniti?
- Ha-ha! Pazi, Holivud je sam sebe sahranio. To što smo mi uradili, uradili smo jednom, figurativno.
Ima li onih koji bi sahranili vaše filmove?
- Ima, kako ne! Imaju i pravo, nek sahranjuju!
I u Holivudu?
- Ne vjerujem! Nisu oni toliko hrabri!
Najavili ste da će Andrićev grad biti otvoren operom „Na Drini ćuprija“. Dokle ste stigli s tim projektom?
- Ideja je da Gordan Mihić i ja napravimo libreto, a da No smoking orkestra napravi muziku i da ovaj grad ne bude otvoren kao puke zidine, nego da, kad neko bude pisao ljetopise, zabilježi da je na tom i tom mjestu otvoren čitav jedan grad operom „Na Drini ćuprija“. Imam čak ideju da Drinu uvedemo na scenu.
Ljubav je svuda, pa i u guzu.
![Forum [Bot]](./images/ranks/s.png "Forum [Bot]")
)
