Price, odlomci, citati, slobodne forme....

[ina]

Metodologija prenošenja znanja i ljubavi (u nekim okvirima) vjekovima je ista. A vrijeme prolazi.
Ti si inače voljen/a i imaš uskog pojma i tolerancije o drugačijim direkcijama. Ali naučit' ćeš.

[ina]

On bi da krenu opet sve ispočetka. Ona da nastave od gdje su stali. A usta u ustima.

[Zanki]

Metodologija prenošenja znanja i ljubavi (u nekim okvirima) vjekovima je ista. A vrijeme prolazi.
Ti si inače voljen/a i imaš uskog pojma i tolerancije o drugačijim direkcijama. Ali naučit' ćeš.

[Nice]

On bi da krenu opet sve ispočetka. Ona da nastave od gdje su stali. A usta u ustima.

Trebaju se dogovoriti oko iste startne pozicije

[ina]

On bi da krenu opet sve ispočetka. Ona da nastave od gdje su stali. A usta u ustima.

Trebaju se dogovoriti oko iste startne pozicije

Zašto.. bitan je ritam u hodu...

[Nice]

Šalim se

[ina]

Utemelji (u) sebi univerzalne zakone.

[ina]

Reče joj jednom (Ne)Srećko da bi ona i Bogu znala odgovoriti.
A u stvari su tu inače u pitanju..
dopune.

[ina]

Razvij(aj) srce pa onda ostale strasti i organe.
Ko (oduvijek) već jeste.. zna i zašto.

[Shadow]

0pjzcui.jpg

[Vanilla]

Screenshot_20240826-140910_Gallery.jpg

[Maja]

20240905_201606.jpg

20240905_201554.jpg

20240905_201540.jpg

20240905_201524.jpg

[Shadow]

Ubaciću ovu pesmu u knjigu
u poslednjem trenu,
kao izbeglički kofer.

Da ti je poturim pod nos
i da je čitaš
ne znajući da je o tebi.

Ja sam se navikao na odbacivanje,
sav sam suvišan, kao jelka deseti dan
posle Nove godine, i kao tezga
s neželjenim cvećem jutro posle
osmog marta ili četrnaestog februara...

Kao nagažena jagoda,
bačena pod pijačnu tezgu
u kasno, vrelo, nedeljno popodne
pred sam kraj sezone...

Verujem da bi ti moja osećanja
došla kao i zakasnela, pokisla
rođendanska čestitka
koju donosi pijani poštar
bez pola kažiprsta
- krajnje nebitna stvar.

Neprijatna, kao recimo
situacija, u kojoj te osoba
koja ti se mnogo sviđa,
uporno zove nekim
pogrešnim imenom.

Ili kao prljavi dodir prosjaka
celim dlanom, po goloj koži,
iznenada po mokrom danu.

Ili ako te i dirne ovo,
dirnuće te sasvim pogrešno,
gotovo sažaljivo, tromo...
na jedan tugaljivo odbojan način.
Mučno prigrljeno...

Kao tuga u samom pokušaju
siromašnih roditelja,
da oduševe svoje poodraslo dete
prevaziđenim, kičerajskim ili jadnim poklonom,
na koji su utrošili i poslednji dinar...

Prethodno se odričući kupovine svog novog
zimskog kaputa, novih cipela za sebe
preskačući bedni doručak u firmi...
Makar malo da uštede za poklon.

A dete? Ono onda treba da se “kao”
oduševi nad tugom od poklona,
i da im ne slomi ta drhtava srca,
dok oni ponosno očekuju reakciju...

Tako nekako će ti leći ovo...

A šta je dobijeno sinoć?

Ti si se malo, tek korak jedan
spustila niz to brdo.
A ja se četvoronoške
uzverao do samog vrha.
Nisam se ni zadihao.

Nismo se sreli,
a isti je put pod našim nogama.

Te serpentine u debelim pokrivačima
sanjive magle, kriju kotu, ušuškanu
u beli pamuk, na kojoj ti čekaš nekoga.

Tim putem me nećeš pustiti da prođem.
To je put samo za povratnike u tvoje srce...

Šta je dobijeno sinoć?

Nemoj da se ljutiš nimalo.
Sve je to prljavo i bezazleno
u isto vreme. Zar nije?

Video sam recimo tvoje usne,
kakve nisu bile. Iskrzane od ljubljenja
sa rumenim sažvakanim krajevima
od mojih hiljadu poljubaca za redom.

Onako ružičaste, kako bride,
kao posle oluje ljubljenja...
Kakve nikada stvarno neću
imati prilike da vidim.

I za ovo nemoj da se ljutiš još više,
ali video sam te skroz,
kao majku neke svoje dece...
I neka leta koja nikad neće biti.
I neke povratke kući sa puteva
iz kojih neću stići.

Nije li to glupo,
ludo i najbezobraznije?!

I onda sam zurio u tvoje oči.
To znam već da si primetila.
Nisam uspeo da se sakrijem
niti iza jedne svoje reči ili gesta...

Zurio sam kao da su to poslednji zraci
nekog sunca, i da ih nikada neću više videti.
Kao da će pasti teget mastiljavi mrak
od sveže prepravljne scene sudbine.

Gutao sam tvoje oči kao kapetan
podmornice koja tone,
i dok zuri kroz napuklo okno periskopa
ka udaljenom kopnu tvojih zenica,
usput pohmanitalo viče:

"Gadovi mornari, spasavajte se...
ali ja moram potonuti, bez obzira
na sve... to je moja kapetanska dužnost..."

Šta je dobijeno sinoć?

Ti si se malo, tek korak jedan
spustila niz to brdo.
A ja se četvoronoške uzverao do samog vrha.
Nisam se ni zadihao,
ili sam bio sasvim bez daha?!

Možda smo se baš
mimoišli u tom
tvom jedinom,
malenom koraku.

Mada je realnije
da je mimoilaženje
bilo, u svakom
mom sanjarskom kretanju
ka tebi.

images.jpeg

[Morgen]

"Liebst du mich?", fragte Alice.

"Nein, ich liebe dich nicht", antwortete das weiße Kaninchen.

Alice runzelte die Stirn und legte ihre Hände zusammen, wie sie es immer tat, wenn sie verletzt war.

"Siehst du", erwiderte das weiße Kaninchen.

Jetzt wirst du dich fragen, was dich so unvollkommen macht und was du falsch gemacht hast, damit ich dich nicht wenigstens ein wenig lieben kann.

Weißt du, deshalb kann ich dich nicht lieben. Du wirst nicht immer geliebt werden Alice, es wird Tage geben, an denen andere müde und gelangweilt vom Leben sind, ihre Köpfe in den Wolken haben und dich verletzen werden.

Weil Menschen so sind, verletzen sie sich immer gegenseitig, sei es durch Nachlässigkeit, Missverständnisse oder Konflikte mit sich selbst.

Wenn sie sich selbst nicht lieben, zumindest ein wenig, wenn sie keinen Brustpanzer der Selbstliebe und des Glücks um Ihr Herz schaffen, wird das schwache Unbehagen, das von anderen verursacht wird, tödlich und zerstört sie.

Als ich dich das erste Mal sah, schloss ich einen Pakt mit mir selbst: "Ich werde es vermeiden, dich zu lieben, bis du lernst, dich selbst zu lieben."

Lewis Carrol, "Alice im Wunderland" (1832-1898)

[ina]

Između mali princ, male žene, starac i more.. ta mi je od najdražih

[Nice]

Male žene i Starac i more , ostalo...

[ina]

Šta.. Probaj samo reći nešto protiv...
A da mi je baš saznati razlog zubatosti prema Alissi i Princu.. ili (poznavajući tebe) koje druge su ti samo draže (što je mogućnije) i zašto..

[Nice]

Šta.. Probaj samo reći nešto protiv...
A da mi je baš saznati razlog zubatosti prema Alissi i Princu.. ili (poznavajući tebe) koje druge su ti samo draže (što je mogućnije) i zašto..

Fantazije, njah
Volim samo čitati kad ti fantaziraš i pišeš nepostojeće riječi

[ina]

Ma ko fantazira..
Svi moji saveznici.. i ptice, i cvijeće, i more, i svjetlost a i tama su mi potvrdili da ti je razum na prvom mjestu.
A i da mu je srce većinom s rukom u ruci. Tako da.. te priče o maštarijama..


Dobro jutro, jesi li budna?

[ina]

Sudbina ne znači da vam je život točno unaprijed određen. Stoga je prepuštanje sudbini i izbjegavanje aktivnog doprinosa glazbi univerzuma znak potpunog neznanja. Glazba univerzuma čuje se posvuda - skladana je na četrdeset različitih razina. Vaša je sudbina razina na kojoj sudjelujete u sviranju. Možda i ne možete promijeniti svoje glazbalo - ali vještina kojom svirate sasvim je u vašim rukama.
Rumi