Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...

[Heidi]

Kad ne treba

Za talente vi ste slijepi
i prazan vam je srece cun:
Kad ne treba vi ste lijepi,
a kad treba manjka um.

Puskin

[srculence7]

Rabindranat Tagore

Moje srce, ptica divljine,
našlo je svoje nebo u tvojim očima.
One su kolevke jutra,
one su carstvo zvezda.
Moje su pesme potonule u dubine njihove.
Pusti me samo da se vinem u to nebo,
u njegovo osamno bespuće.
Pusti me samo da delim njegove oblake,
da širim krila u sjaju njegovoga sunca.

[srculence7]

Branislav Prelević: PROŠLA LJUBAV

Silazili smo zajedno
u tamne duše i tela,
da ih osvetlimo.
Gubili se u mraku i nalazili.
Zaboravljali puteve koji su vodili natrag.
Noćivali tamo gde niko nije smeo.
Varali se misleći da smo na površini,
као i obratno, kada nam se na početku
činilo da smo već u dubinama.
Gasili nam se pogledi od dima
koji je izbijao od vatre dodira
i osvetljavajući ponore duše i tela,
nailazili na naša lica
uplašena od neverice
koja se pitala:Ima li smisla?

Svaki tvoj dodir je ustoličenje trenutka,
а мој, naslućivanje njega.
Ti si bila jedna polovina sveta,
ја – druga...

Sada smo odvojeni od svega.
Ti si tri četvrtine sveta jer si sa nekim,
ko je isto to i za tebe.
Ja moju polovinu još ne delim.
Čekam da dođe neko ko ima više,
neko ko neprestano izranja
iz svojih dubina.

[Heidi]

Djevojčici mjesto igračke

Ljerko, srce moje, ti si lutka mala,
pa ne slutiš smisla žalosnih soneta,
kesteni pred kućom duhu tvom su meta,
još je deset karnevala do tvog bala.

Ti se čudiš, dušo. Smijat si se stala
ovoj ludoj priči. Tvoja duša sveta
još ne sniva kako zbore zrela ljeta.
Gledaš me ko grle. Misliš—to je šala.

Al će doći veče kad ćeš, ko Elvira,
Don Huana sita i lažnih kavalira,
sjetiti se sjetno nježne ove strofe.

Moje će ti ime šapnut moja muza,
a u modrom oku jecati će suza
ko za mrtvim clownom iza katastrofe.

Antun Gustav Matos

[Veca]

...uffff!

[Heidi]

Ovu znam napamet

Cirkus

Gutam vatru, krotim lava,
letim na trapezu,
iznad vaših ludih glava
širim zlatnu jezu.

Strasću vrsnih manijaka
moju smelost masa prati,
svet navija za ludaka
da svoj život obogati.

Svi čekaju da otkacim,
da probijem telom mrežu,
da udarim svim i svacim
o zemaljsku silu težu.

To će biti bum-bumova
za udarne kolor strane:
pada jedan od klovnova
da ulepša nase dane..


Dusko Trifunovic

[khryapa]

Ja ne volim fatalni ishod,
Od života se nikad ne umaram,
Ja ne volim nijedno godišnje doba
Kad svoje pesme ne pevam.

Ja ne volim otvoreni cinizam
I ne verujem u zanos, i još
Ja ne volim kad mi neko čita pisma
Gledajući preko moga ramena.

Ja ne volim ništa polovično,
Ili kad neko prekida reč.
Ja ne volim kad pucaju u leđa
Ili iz neposredne blizine.

Ja mrzim „verzije događaja“,
I crva sumnje, i žaoku slave,
I kad se ide namerno uz dlaku,
Ili namerno gvožđem po staklu.

Ja ne volim nadmeno samopouzdanje
Više nego kad kočnice otkažu.
Žalim što je „čast“ zaboravljena reč,
I što se ceni ogovaranje iza leđa.

Kada ugledam slomljena krila,
Tad nisam tužan, a nije ni čudo:
Ja ne volim ni nasilje ni slabost,
Samo mi je žao raspetoga Hrista.

Ja ne volim ni sebe kad sam kukavica,
I ne mogu da trpim kad nevine biju.
Ja ne volim kad mi zaviruju u dušu,
A još manje kad u nju pljuju.

Ja ne volim ni cirkuske arene,
Gde se milion menja za rublju,
Iako su pred nama velike promene,
Ja to nikada voleti neću!

Vladimir Visocki - Ne volim

[srculence7]

Obožavam Prelevića, jeste da je zaokupljen smrću,strahom, čovekovim otuđenjem ali to nekako na prirodan način prenosi svojim pesmama

ŽIVOT

Što više odmiče vreme
sve me je manje.
U času rođenja
najviše me je bilo.
Pred sobom sam imao tada
čitav život.
Ovog časa je pitanje
da li ga imam.
A izvesno je sasvim da ima on mene.
Kad ne budemo imali
ništa više,
svet će se proširiti
za toliko.
Napravićemo mesta
nekom drugom.
Za sada svako od nas
čuva svoje:
ja, jedan mali deo
svog života,
a život, ko zna koliki
deo mene.

[srculence7]

NEVOLJA

Stiže me nevolja.
Ja joj kažem da ne mislim
ništa sa njom da delim.
-Videćemo!-odgovara mi.
Pre mene u moju stolicu seda.
Navlači moje cipele,
proba moja odela,
opipava tkaninu
i kaže da je dobra,
uzima mi jelo sa stola,
sa zidova mi slike skida,
okomljuje se na moje srce,
sve radosti mi nosi iz njega,
stavlja ih u kavez i mrmlja;
-Da tvoje radosti imaju krila
odletele bi nekom drugom
odavno već, poput ptica.
Pre mene uzima moje pare,
broji i kaže da nije dosta,
skupoća je velika, trebalo bi
imati gomilu novca u kući.

Ja ćutim jer nemam šta da kažem.
Oduzela mi je i reči.

Branislav Prelević

[vila]

Tin Ujević: Autoportret
Portreta ja nemam; slikar koji bi ga imao izraditi
morao bi nadići sama sebe
i samnom se skladiti,
a to je nemoguće,
jer niko ne zna ko sam ja
i, pravimo se, ni ja sam.

No nije me sram:
ja znam svoju cijenu,
čvrstu ko granitnu stijenu,
znam da sam jedini i sam
ondje gdje me niko neće stići,
ni zmaj...

Autoportret: najprije treba imati crte
ustaljene i škrte
i stav za vječnost i pozu za vrijeme;
a ne da vas buše, ni da vas vrte,
ni razapinju na svoje dileme....

Veliki dio našeg portreta
jest naš stan i odijelo--
i njegovano tijelo
u kočiji velikog svijeta....
Mene zasipa bijeli prah cigareta
po kaputu,
a ja sam vječno tragana silueta
na putu.
Vukući noge bez galoša
preko blata i gliba
kao ranjene noške ptica -
dok mi dim izgriza oči
u zakutnim kafanicama
gdje se rijetko predstavi
sablasno sunašce.

Vidi što od mene učiniše duga nezaposlenost
i javni nerazum i bekrijanje -
i u spletkarenju i kleveti prezaposlenost.--

Ponekad zaboravim koliko ga volim citati

[srculence7]

http://www.youtube.com/watch?v=Rp5U7MqgUl0

[srculence7]

http://www.youtube.com/watch?v=4oyfngK9zps

[srculence7]

http://www.youtube.com/watch?v=8kEtYacJBjI

[srculence7]

Meni dovoljna

Mome su srcu dovoljne tvoje grudi,
i krila moja za tvoju slobodu
Iz mojih usta poleteće u nebo
ono što je spavalo u tvojoj duši.

U tebi je varka svakoga dana,
stižeš ko rosa na cvetne latice,
potkopavaš obzorje svojom odsutnošću,
poput talasa bežeći neprestano.

Rekao sam da si pevala u vetru,
kao što pevaju jedra i jarboli,
ti si kao oni, visoka i ćutljiva
i često tužna kao putovanje.

Utočište, kao stari put,
nastanjuju te jeke i glasovi čežnje,
budim se ponekad, sele se i beže
ptice što su spavale u tvojoj duši.

Pablo Neruda

[srculence7]

NEMA TE

Opet sam te tražila
u nekim mračnim sobama
gdje tutnje tuđe prošlosti

U nekim drugim ljudima
koji ti ni po čemu ne sliče

Na tuđim dlanovima
u praznim pogledima
na pijanim usnama
umišljenih pjesnika

I nigdje te nema

Tvoja tišina
piše duga pisma
i tvoja odsutnost
nema svoje ime

Sa druge strane razuma
još uvijek dolutaš
sanjiv i djetinjasto zanesen
nekim tako običnim stvarima

Ostaviš otiske prstiju
izgužvanu postelju
i par stihova pride

Da ne zaboravim
i nikad sebi ne oprostim
što te sa svakim jutrom
opet izgubim

Tebe koji si dan
i noć
i onaj san
koji se čeka
životima uzastopno

Marijana Vukčević

[Heidi]

Blizina dragog

Mislim na tebe
kad se od sunca zapali
pucina sva,
Mislim na tebe
kad mjesec ustreptali
nad izvorom tka.

Vidim te kad na putu dalekom
spazim uzvitlan prah,
sred noci, kad covjeka
na uskoj stazi obuzme strah.

Cujem te
kad se sve more uskoleba
uz mukli huk.
Slusam u lugu
kad ispod cijelog neba
zavlada muk.

Ti si uz mene,
bliskoscu svojom rasplinu
daljinu svu!
Zalazi sunce,
skoro ce zvijezde da sinu.
O, da si tu!

Johann Wolfgang Goethe

[Heidi]

Oživi mene

Pozdravljam tebe i tvoju samoću,
tvoj šum i zlatni povratak zvijezda!
Kô tice kad ih gone iz gnijezdâ,
ja bježim tebi, jer pokoja hoću.

Jedva sam čekô na ove trenutke
s nemirom srca i sa bolom grudi;
ja sam sit vreve i dosadnih ljudi
i prazna doba što nam rađa lútke.

Oživi mene, noći bogom dana!
Stupi, i tiho preko mojih rana
položi tvoje meko, toplo krilo!

Uzmi me, digni, i sa mnom odbrodi
negdje daleko, neznanoj slobodi,
gdje nigda nije ovih ljudi bilo!

Aleksa Santic

[Heidi]

Vozare, pohiti!

Vozare, pohiti! Raspni jedro, hodi!
Odvezi me, tamo, na ostrvo mirno!
Kao beli galeb, niz more prozirno,
neka leti barka!... Vadi lenger, brodi!

Znadeš li na žalu, kraj kućice same,
gde vrt jedan sanja, gde šedrvan prska,
uz bokore ruža i visokih trska?
Onde s čežnjom slatkom ona čeka na me...

Ove noći, kad se pozni časi jave,
ja ću milovati njene kose plave,
uz bistru fontanu pri srebrnoj luni...

Eno, sunce prosu zadnji sjaj po vodi!
Vozare, pohiti! Raspni jedro, brodi!
Mesečino, grani!... Hitri vetre, duni!

Aleksa Santic

[Mutevelija]

"O, mili časi, kako ste daleko!
Vi, draga lica, iščezla ste davno!
Pusta je soba… moje srce tavno…
I bez vas više ja sreće ne steko’.

Aleksa Šantić

[Mutevelija]

I opet mi duša sve o tebi sanja,
I kida se srce i za tobom gine,
A nevjera tvoja daleko se sklanja,
Kao tavni oblak kad sa neba mine.
I opet si meni čista, sjajna, vedra,
Iz prizraka tvoga blaženstva me griju,
Pa bih opet tebi panuo na njedra
I gledô ti oči što se slatko smiju.
Tako vita jela koju munja zgodi
Još u nebo gleda i života čeka,
I ne misli: nebo da oblake vodi
Iz kojih će nova zagrmiti jeka...

Aleksa Šantić