Da li postoji tipičan profil ličnosti pušača?

[srculence7]

Ekonomska kriza koja nije zaobišla ni našu zemlju primorala je brojne pušače da odustanu od svoga poroka. Ipak, ima i onih koji su pronašli alternativne načine da udovolje svojim porivima, bilo da su prešli na jeftinije cigarete, bilo da su počeli da kupuju duvan na meru. Čini se, neki bi učinili sve da ne odustanu od ovakve vrste „uživanja“. Imajući u vidu da je u skorije vreme pušenje, koje je ranije smatrano nezdravom navikom, dostiglo status psihijatrijske dijagnoze nazvane nikotinska zavisnost (F 305.1), ova tematika zahteva opsežnije razmatranje. Do sada je dobro poznat udeo fiziologije u stvaranju bilo kog tipa zavisnosti, pa je stoga važno proširiti vidike i sagledati značaj psiholoških faktora u stvaranju i održavanju nikotinske zavisnosti. Kroz sažeti prikaz četiri najobuhvatnije psihološke studije o pušačima saznaćemo odgovore na pitanja postoji li karakterističan profil ličnosti adolescenta koji će postati pušač, da li crte ličnosti ili faktori okruženja imaju veći uticaj na ovu odluku, koje sve razvojne putanje konzumiranja cigareta postoje, zašto neki ljudi lakše, a neki veoma teško ostavljaju duvan, koji sve tipovi pušača postoje, da li se pušači od nepušača razlikuju u pogledu temperamenta i karaktera, kao i da li na ovu sklonost imaju uticaj raspoloženje i veštine prevladavanja problema?

Većina studija nikotinske zavisnosti odnosi se na proučavanje ovog fenomena na populaciji odraslih. Malo je onih kojima je glavni fokus pronalaženje faktora rizika za počinjanje pušenja, pa samim tim i detektovanje profila „budućeg pušača“. Svetska organizacija za javno zdravlje preuzela je najkrupnije korake po ovom pitanju i uključila u svoj projekat 6 783 adolescenata uzrasta od 12 do 14 godina. Glavni cilj ovog projekta je bio da se markiraju osobine ličnosti koje u najvećoj meri predisponiraju osobu da postane zavisnik od nikotina, kao i da se otkrije da li veći uticaj na započinjanje pušenja imaju personalni ili sredinski faktori. Nakon što su razdvojeni tinejdžeri pušači od tinejdžera nepušača, među pušačima su otkrivena 4 karakteristična profila koja se razlikuju po stepenu zavisnosti: oni sa niskim porivom za cigaretama, oni sa izraženim porivom za cigaretama i snažnim apstinencijalnim simptomima, oni sa visokim porivom koji su bihejvioralno zavisni, i oni koji su visoko zavisni od cigareta. Ono što je daljom analizom utvrđeno kao zajedničko za sva 4 profila i što ujedno pušače razlikuje od nepušača jesu povišeni neuroticizam i ekstraverzija. Autori objašnjavaju da nije slučajno što su baš ove dimenzije ličnosti istaknute kod pušača. Osobe sa povišenim neuroticizmom su emocionalno nestabilne, teško prevladavaju stresne situacije, lako se uznemire i razdražljive su, pa je za njih pušenje sredstvo za redukovanje tenzije i anksioznosti. Sa druge strane, ekstravertne osobe konstantno teže za uzbuđenjem, energične su i aktivne, pa je kod njih pušenje u funkciji dodatne stimulacije i izbegavanja dosade. Ono što je posebno interesantno je činjenica da neuroticizam i ekstraverzija kao izolovani faktori nisu dovoljni za predviđanje da li će neko postati pušač ili ne. Mnogo veći uticaj od personalnih faktora imaju faktori okruženja, među kojima naročit efekat ima izloženost duvanskom dimu od strane „važnih drugih“ (majke, oca i vršnjaka). Ukoliko je socijalna sredina adolescenta ona u kojoj se konzumira duvan on će biti u velikom riziku da i sam postane pušač. Nadalje, ukoliko takav adolescent ima izražen neuroticizam i ekstraverziju to povećava izglede da će razviti ozbiljniju formu nikotinske zavisnosti.

S obzirom na to da nam ova studija daje informaciju samo o tome kako razlikovati buduće pušače od nepušača, potrebno je razmotriti i to da li unutar grupe pušača postoje neke specifičnosti s obzirom na intenzitet njihove zavisnosti. Ovaj podatak može se naći u longitudinalnom američkom istraživanju koje je trajalo pune 32-e godine. Tom prilikom testirano je 975 subjekata uzrasta od 14 do 32-e godine i identifikovano je 5 grupa na osnovu različitih razvojnih putanja u konzumiranju cigareta: nepušači, povremeni pušači, oni koji kasno propuše, oni koji prestanu sa pušenjem, i teški/kontinuirani pušači. Autori su došli do zaključka da je pomenute grupe moguće razlikovati na osnovu 3 ključna faktora, a to su: niska ego integracija (emocionalne teškoće, slaba kontrola impulsa), eksternalizujuće ponašanje (agresija, delinkventno ponašanje, neposlušnost), i slabe obrazovne aspiracije. Teški/kontinuirani pušači pokazuju najveći stepen emocionalnih teškoća, najveći stepen eksternalizujućeg ponašanja i imaju najniži nivo obrazovnih aspiracija, u poređenju sa preostale 4 grupe. Oni koji prestanu sa pušenjem takođe imaju visok nivo eksternalizujućeg ponašanja, niske obrazovne aspiracije, ali nemaju toliko emocionalnih teškoća kao teški pušači. Oni koji kasno propuše nemaju probleme u ponašajnoj i emocionalnoj sferi, ali imaju niže obrazovne aspiracije od nepušača i povremenih pušača. Nepušači i povremeni pušači imaju u poređenju sa ostalim grupama najpoželjnije ponašajne i emocionalne karakteristike i među njima nisu nađene značajne razlike. Dakle, nalaz ovog istraživanja sugeriše da u prestanku pušenja centralnu ulogu ima sfera emocionalnosti, odnosno što je manje emocionalnih teškoća i što je bolja kontrola impulsa osoba će lakše ostaviti cigarete.

Francuska internet studija obavljena u periodu od 2005. do 2009. godine predstavlja pokušaj da se nikotinska zavisnost poveže sa još bazičnijim odrednicama ljudske prirode. U ovoj studiji učestvovalo je 2 993 ispitanika koji su popunjavali Inventar temperamenta i karaktera – TCI (Cloninger, et al., 1993). TCI je instrument koji identifikuje 4 dimenzije temperamenta i 3 dimenzije karaktera koje predstavljaju nasledne dispozicije i u velikoj meri su povezane sa raznim vidovima zavisnosti. Ispitanici su podeljeni u 3 grupe: aktuelni pušači, bivši pušači i nepušači. Aktuelni pušači imaju najviši nivo izbegavanja povreda, a najniži nivo istrajnosti (dimenzije temperamenta) i samo-usmerenosti (dimenzija karaktera) od svih grupa; takođe, imaju viši nivo traganja za novim iskustvima (dimenzija temperamenta) od nepušača. Ovo znači da aktuelni pušači imaju izraženu tendenciju da intenzivno reaguju na averzivne stimuluse, odnosno izbegavaju ih, oni su često zabrinuti, imaju strah od neizvesnosti, stidljivi su (izbegavanje povreda), nisu istrajni u ispunjenju svojih ciljeva (istrajnost), nisu u stanju da kontrolišu i prilgođavaju svoje ponašanje situaciji, imaju nisko samoprihvatanje, ponašaju se neodgovorno, nedovoljno su snalažljivi (samo-usmerenost), lako ih obuzme dosada i stoga često eksperimentišu u potrazi za stimulacijom (traganje za novim iskustvima). Ako uporedimo ovo istraživanje čiji su uzorak odrasli ispitanici sa prvim navedenim u kome su ispitanici bili adolescenti, uočavamo da su im rezultati u saglasnosti. Povišena ekstraverzija kod adolescenata, koja uključuje težnju za dodatnom stimulacijom kako bi se izbegla dosada, uporediva je sa povišenom dimenzijom traganja za novim iskustvima; povišen neuroticizam kod adolescenata, koji obuhvata intenzivno doživljavanje negativnih emocija kao što su anksioznost, strah, nemoć, odgovara povišenoj dimenziji izbegavanja povreda na uzorku odraslih.

Poslednje istraživanje koje će biti prikazano rasvetljava ulogu raspoloženja i koping mehanizama u procesu ostavljanja cigareta. Do sada je bilo reči o osobinama ličnosti, temperamentu, karakteru i njihovom odnosu sa nikotinskom zavisnošću. Novina ovog istraživanja je u isticanju toga da i trenutna stanja koja su podložna promeni, kao i veštine savladavanja problema koje se mogu učiti i razvijati, imaju dalekosežan uticaj na sudbinu pušača. Naime, prestanak pušenja ne zavisi samo od čvrsto ukorenjenih karakteristika ličnosti čija osnova leži u genetici, te nam ovo istraživanje nudi jednu optimističniju verziju sagledavanja ove problematike. Ovo istraživanje sprovedeno je na 600 pušača dobrovoljaca koji su se prijavili Centru za odvikavanje od pušenja. Ispitanici su popunjavali 3 testa: Bekov Inventar Depresivnosti (BDI), test ličnosti (NEO-PI-R) i koping čeklistu (RWCC). Nakon toga bili su podvrgnuti programu za odvikavanje. Ukupno je prestalo sa pušenjem 14.7% ispitanika, pa su rezultati sa testova upoređivani između grupa onih koji i dalje puše i onih koji su prestali sa pušenjem. Glavni nalaz je da crte ličnosti nisu dobar prediktor toga da li će osoba prestati da puši ili ne, dok je najznačajniji prediktor raspoloženje. Pušači koji su na testu BDI zabeležili skor iznad 10 imaju mnogo manju šansu da prestanu sa konzumiranjem cigareta, od onih čije je skor ispod ovog broja. Takođe, postoji značajna povezanost između nivoa prisutne depresivnosti i vrste koping mehanizama, što dodatno otežava odvikavanje. Oni koji su depresivniji (BDI > 10) u većoj meri koriste nekonstruktivne strategije razrešenja problema – krive sebe, izbegavaju problem, maštaju, ne mogu da se fokusiraju na rešenje problema, predviđaju negativan ishod događaja, ne traže podršku, itd. Sa druge strane, oni koji ne pokazuju znake depresivnog raspoloženja (BDI < 10) imaju ujedno i efikasnije koping mehanizme. Ovaj uvid da loše raspoloženje direktno uzrokuje nesposobnost da se prekine sa određenim porivom trebalo bi da ima veći odjek, posebno u sferi prevencije i lečenja bolesti zavisnosti.

psiholjub.com

[Bla]

Možemo li eksperimentisati na meni za jedno mjesec dva.

[Krokodil Behko]

Teški/kontinuirani pušači pokazuju najveći stepen emocionalnih teškoća, najveći stepen eksternalizujućeg ponašanja i imaju najniži nivo obrazovnih aspiracija, u poređenju sa preostale 4 grupe.

A šta im znači to "nizak nivo obrazovnih aspiracija"?
Razumjeh da nemaju volju za obrazovanjem.

[Bla]

Možda se misli samo na formalno

[srculence7]

Teški/kontinuirani pušači pokazuju najveći stepen emocionalnih teškoća, najveći stepen eksternalizujućeg ponašanja i imaju najniži nivo obrazovnih aspiracija, u poređenju sa preostale 4 grupe.

A šta im znači to "nizak nivo obrazovnih aspiracija"?
Razumjeh da nemaju volju za obrazovanjem.

Behko, to im znači da su prema rezultatima istraživanja grupa sa najnižim stepenom motivisanosti za napredak po pitanju stručnog usavršavanja, sticanja novih znanja, u odnosu na ostale grupe.

[Bla]

i kakav je taj Behkov inventar depresivnosti?

[Melek]

Bas me zanima koliko je promila nepusaca ovdje na forumu ?!?

[Krokodil Behko]

Teški/kontinuirani pušači pokazuju najveći stepen emocionalnih teškoća, najveći stepen eksternalizujućeg ponašanja i imaju najniži nivo obrazovnih aspiracija, u poređenju sa preostale 4 grupe.

A šta im znači to "nizak nivo obrazovnih aspiracija"?
Razumjeh da nemaju volju za obrazovanjem.

Behko, to im znači da su prema rezultatima istraživanja grupa sa najnižim stepenom motivisanosti za napredak po pitanju stručnog usavršavanja, sticanja novih znanja, u odnosu na ostale grupe.

Ali to nije tačno. Evo, ja sam se izobrazovao da budem moderator
Naučio sam stotinu poslova, a pasionirani sam pušač.

[srculence7]

Behko, ova studija tebe nije uključila, ali verovatno da si kojim slučajem bio ispitanik, spadao bi u ono što statističari zovu outlier i tvoja dostignuća po ovom pitanju ne bi mnogo uticala na sam rezultat istraživanja

[Socrates]

Outlier

[Bla]

Ček da mu pojasnim šta to u prevodu znači. To znači da si nebitan.

[srculence7]

Socrates, hvala na ispravci, malo sam gladna
Pa Bla, u slobodnom prevodu tako nešto

[Socrates]

"Outliers" nisu uvijek nebitni, mada za ovo istraživanje iz uvoda jesu.

Amerika je, recimo, "an outlier" u svakom pogledu u poredjenju sa svim sličnim zemljama (ili demokracijama, kako neki vole da kazu). Iz tih zapažanja je i nastao pojam American Exceptionalism.

Ima naučnika iz razlicitih domena koji se posvete isključivo izučavanju ovih "outliers".

[srculence7]

Naravno, radi se distribucija rezultata (tj. testiranje), pa u zavisnosti od toga kakva je raspodela da se preći na dalju analizu i zaključivanja.E sad sve zavisi i od hipoteza koje su postavljene, ali to je već druga priča...

[Bla]

"Outliers" nisu uvijek nebitni, mada za ovo istraživanje iz uvoda jesu.

Amerika je, recimo, "an outlier" u svakom pogledu u poredjenju sa svim sličnim zemljama (ili demokracijama, kako neki vole da kazu). Iz tih zapažanja je i nastao pojam American Exceptionalism.

Ima naučnika iz razlicitih domena koji se posvete isključivo izučavanju ovih "outliers".

Zavisi kako gledaš na to, jer u tom slučaju oni to nisu.
Ili drugim riječima ono što je outlier za jedno istraživanje, ne mora biti za drugo.

[Krokodil Behko]

Behko, ova studija tebe nije uključila, ali verovatno da si kojim slučajem bio ispitanik, spadao bi u ono što statističari zovu outlier i tvoja dostignuća po ovom pitanju ne bi mnogo uticala na sam rezultat istraživanja

Pa nije ovo brexit, da se može i ne mora, bona.
Valjda je ovo neka nauka i valjda može i mora postojati neka definicija mene i mog pušaštva. Znači, ako sam anti-protivan (što nije nikakvo čudo za mene) kako se onda definiše moj pušački um? Ako nešto nisam, šta onda jesam?
U najmanju ruku je neozbiljno raditi tako. Uzmemo uzorke koji nam se dopadaju, da bi njima potkrijepili unaprijed željenu i zacrtanu tezu, a ovo resto to su neki krševi, oportunisti, anarhisti i ostali frikovi, te za nnjih, kao takve, nije ni potrebno nikakvo istraživanje.

ovo je povreda mojih ljudskih, glasačkih i pušačkih prava.

[Bla]

Pa tako je to u neprirodnim naukama.

[STrendzer]

valda se misli na covjeka tipa Dok Holidej i njegovu vjecitu tabakeru,smirenu facu odmjerene pokrete itd itd...

[SPINERKA]

Zavisi sta konzumira --cigarete , tabako, cubanske , mota --- grebe se ..uglavnom svi nesto

[srculence7]

Behko, ova studija tebe nije uključila, ali verovatno da si kojim slučajem bio ispitanik, spadao bi u ono što statističari zovu outlier i tvoja dostignuća po ovom pitanju ne bi mnogo uticala na sam rezultat istraživanja

Pa nije ovo brexit, da se može i ne mora, bona.
Valjda je ovo neka nauka i valjda može i mora postojati neka definicija mene i mog pušaštva. Znači, ako sam anti-protivan (što nije nikakvo čudo za mene) kako se onda definiše moj pušački um? Ako nešto nisam, šta onda jesam?
U najmanju ruku je neozbiljno raditi tako. Uzmemo uzorke koji nam se dopadaju, da bi njima potkrijepili unaprijed željenu i zacrtanu tezu, a ovo resto to su neki krševi, oportunisti, anarhisti i ostali frikovi, te za nnjih, kao takve, nije ni potrebno nikakvo istraživanje.

ovo je povreda mojih ljudskih, glasačkih i pušačkih prava.

Ni ja iskreno nisam srećna što se zaključivanje o ličnosti i čovekovom ponašanju na kraju svede na neku statističku značajnost ili verovatnoću greške . Postoje i studije slučaja koje su orijentisane na istraživanje istorije pojedinca ili neke grupe (porodica, razred, narod, delinkventna grupa..) radi dubljeg, intenzivnog proučavanja. Ova istraživanja su dobra za proučavanje izuzetnih pojava, ekstremnih,marginalnih slučajeva i sl.Nedostatak im je što podaci mogu biti subjektivni, pristrasni, teško se mogu generalizovati na širu populaciju, dugo traju i sl.