Bosanski forum

Ideja threada, pardon, teme, je da pokuša približiti neke tehničke stvari širim narodnim masama, a sad, koliko je to moguće i koliko uspješno bumo vidjeli.

Šta znače oni brojevi u IP adresi?

Da bi bio u stanju da uopšte odgovorim, moramo se malo dotaći osnova, a to je binarni brojni sistem.
Vjerovatno svako od vas ima sijalicu u sobi koja je povezana sa nekim prekidačem pomoću kojeg tu sijalicu pali i gasi. Obično nam služi da osvijetlimo sobu kada je mračno.
Ali da li može poslužiti i još nečemu? Recimo, možemo se s nekim dogovoriti da služi kao sredstvo za jednostavnu komunikaciju, npr. ako mi je svjetlo upaljeno onda sam kući, ako je ugašeno, onda nisam.

Ako se pokušamo brojevima izraziti, možemo reći, ako je ugašeno onda je nula, a ako je upaljeno onda je jedan. Tako s tim našim prekidačem i sijalicom dođosmo do najmanjeg podatka kojeg možemo predstaviti a na engleskom se naziva "bit".
Uključeno ili isključeno. Jedinica ili nula. To je bit.

Hajde da malo proširimo onaj naš znakovni jezik. Možemo postaviti dvije sijalice i dva prekidača kojima ćemo ih kontrolisati. Nazvaćemo ih sijalica A i sijalica B.
Sada možemo malo više informacija prikazati, npr ako su obje ugašene onda nisam kući, ako obje gore kući sam i imam goste,
ako gori samo sijalica A onda nešto treće i ako gori samo sijalica B onda nešto četvrto (ponestalo mi inspiracije).
Dakle s dva bita već možemo predstaviti 4 različita stanja. Da to prikažemo i brojevima:

AB
00
01
10
11

Možemo reći da ova naša skalamerija sa dvije sijalice i dva prekidača može predstaviti dva bita informacija.
Da li možemo postaviti još, možemo, naravno.
Dodaćemo i sijalicu C i njen prekidač u ovaj naš mali light show. Sa tri sijalice već imamo 8 različitih stanja ili 2^3.

ABC
000
001
010
011
100
101
110
111

Možemo dakle izjaviti da sa tri prekidača i tri sijalice možemo predstaviti tri bita informacija, odnosno ukupno 8 različitih stanja.
Hajde usput da ta stanja prikažemo i nama razumljivim, decimalnim brojevima:

ABC
000 = 0
001 = 1
010 = 2
011 = 3
100 = 4
101 = 5
110 = 6
111 = 7
Dakle brojevima od nula do sedam možemo prikazati osam različitih stanja.

Naredaćemo 8 sijalica, povezati ih s 8 prekidača i reći ćemo da se ta količina infromacija u informatici naziva bajt (engl. byte).
Ako isključimo sve bite, tj. sijalice u našem bajtu, brojevima to stanje možemo prikazati kao osam nula: 00000000
Ako ih sve upalimo, onda ćemo ih prikazati kao osam jedinica: 11111111
Naravno, možemo paliti i gasiti razne sijalice, i svakom od stanja dodati neko značenje a kada imamo 8 sijalica onda možemo imati 2^8 različitih stanja, odnosno 256.
Dakle jedan bajt može sadržati 256 različitih informacija. Bilo bi malo predugo da ih sve napišemo ovdje.

E ovdje ćemo se zaustaviti sa bitima i bajtima i vratiti se na temu. Šta znače oni brojevi u IP adresi.

Računari u stvarnosti "razumiju" samo binarne informacije, nule i jedinice, odnosno, prisustvo i odsustvo struje, uključeno ili isključeno "stanje"... tako i IP adresa u stvarnosti izgleda ovako:
10101101110000100100011001100110
Ima ukupno 32 bita, pa možemo reći da je to tridesetdvobitna informacija. Ili tridesetdvobitna adresa. Sa ta 32 bita možemo prikazati ukupno 2^32 različitih stanja ili ako to stepenujemo
dobijemo broj 4294967296 ili približno 4,3 milijarde. Toliko ukupno adresa možemo predstaviti sa naša 32 bita.

Ako ta naša 32 bita podijelimo sa 8 dobićemo broj 4. Da se ne bi mučili da pamtimo sve one nule i jedinice hajde da mi onda tu adresu podijelimo na četiri jednaka dijela, na četiri bajta.
Razdvojićemo ih tačkom, da ih lakše možemo razlikovati.
10101101.11000010.01000110.01100110
Kako već znamo da s bajtom možemo prikazati ukupno 256 različitih informacija odnosno kada računamo i nulu onda kažemo da možemo s bajtom predstaviti brojeve od 0 do 255 tako i ovu našu
IP adresu možemo prevesti u malo čitljiviji oblik, ako prevedemo ove binarne brojeve u decimalne na koje smo navikli
10101101 = 173
11000010 = 194
01000110 = 70
01100110 = 102
Dakle, sada je možemo zapisati i u decimalnom obliku: 173.194.70.102
To je IP adresa jednog googlovog servera tako da ako je ukucamo u našem browseru, trebalo bi da nam se otvori google web site.

A šta ćemo dobiti ako cijelu 32-bitnu binarnu IP adresu prevedemo iz binarnog u decimalni oblik?
10101101110000100100011001100110 = 2915190374

Ako 2915190374 ukucamo u naš browser trebali bi opet dobiti istu stvar, googleov web sajt. S jednom napomenom, firefox i chrome tu informaciju znaju prevesti na ispravan način
a Internet Explorer će vjerovatno pokušati da uradi pretragu za tim pojmom, pa da bi i njemu rekli da želimo da otvorimo tu IP adresu, koja se krije iza tog našeg broja onda je potrebno da mu to i naglasimo,
pa ćemo u IE upisati http://2915190374

Vratimo se nekoliko pasusa u rikverc. Pomenusmo da ukupno postoji oko 4,3 milijarde različitih adresa. Da bi računarska mreža funkcionisala, a tako i sam Internet, svi računari, odnosno kako ih još možemo nazvati
hostovi, moraju da imaju jedinstvenu adresu, koja se ne smije duplirati. Da li to znači da možemo adresirati samo 4,3 milijarde različitih računara? Da.
Ali na svijetu postoji oko 7 milijardi ljudi. Jel' to znači da ne možemo svi imati računar na Internetu? Da, ovim načinom adresiranja ne možemo svi imati IP adresu i biti dio Interneta. Jednostavno ih nema dovoljno.

Prema procjeni iz 2012 godine na Internet je bilo spojeno oko 8,7 milijardi različitih uređaja. Kako je to moguće ako nema dovoljno adresa za sve? E o tome neki drugi put.

Uh, pa nismo dali odgovor, šta, pobogu, znače oni brojevi?
Decimalni brojevi su samo ljudskom mozgu lakše pamtljiva reprezentacija IP adrese koja je u stvarnosti binarna.

svaka cast na objasnjenju Bla!

Mislim da je jednostavnije živjeti u neznanju.

Svaka čast Bla.

A ko bi mogao pojasniti ono URL IMG i ostale vstvari koje mi se pojavljuju na nekim linkovima u "srednjim zagradama"? Plus to, brišem URL ostavim IMG, opet mi ispadne slika

Šta je internet i ko su njegovi vlasnici?

Internet je javno dostupna globalna paketna mreža za prenos podataka koja zajedno povezuje računare I računarske mreže korišćenjem istoimenog protokola (IP-Internet protocol) .
To je “mreža svih mreža” koja se sastoji od miliona kućnih, akademskih, poslovnih I vladinih mreža koje međusobno razmenjuju podatke I usluge.

Internet je skup međusobno umreženih računara. Obuhvata celi svet a broj računara uključen u funkcionisanje tog sastava izražava se u stotinama hiljada.
Sam princip funkcionisanja Interneta, te “mreže svih mreža” prosečnom korisniku zapravo nije bitan. Ono što jete bitno jeste mogućnost jednostavnog pristupa bilo kojoj informaciji smeštenoj na bilo kom računaru uključenom u mrežu.

Iako se u svakodnevnom govoru pojmovi Internet I WWW(World Wide Web) poistovećuju, ova dva pojma ne mogu da se porede jer je Iternet računarska mreža a WWW je jedna od najvećih usluga koja se koristi u cilju interaktivne prezetacije teksta, zvuka, slike, animacije I filmova.
Sam pojam “Internet” izveden je od Engeske reči “interconnected” (međusobno spojeni) I reči “networks”(mrežni sistem računara).

Da bi se u potpunosti razumeo pojam interneta potrebno je definisati I opisati neke od najvažnijih pojmova koje su neposredno vezani uz Internet.

WWW ( World Wide Web) ili “Web” je najkorišćenija usluga mreže.
Web služi za interaktivnu prezentaciju na internet uz korišćenje teksta, slika, zvuka, animacije, filmova…
Site, sajt označava skup Web stranica međusobno povezanih I organizovanih u jednu celinu sa zajedničkom pristupnom adresom.

Internet adresa (web stranica) služi kako bi smo na najjednostavniji način pristupili nekom sajtu. Sastoji se od naziva internet usluge (najčešće www.) I imena sajta I oznake domena na pr. (www.mrezas.com)
Sintaksa Internet adrese : http://www.imesajta. domen

KAKO JE NASTAO PRVI INTERNET(ARPANET)?

Istorija Interneta počinje 1961. godine sa teorijom paketnog prebacivanja. Te godine je Leonard Kleinrock iz MIT-a objavio prvi rad na tu temu u kome obrazlaže teoretske mogućnosti računarskog komuniciranja korišćenjem paketa umesto klasičnih kola.

S druge strane, J.C.R. Licklider sa MIT Univerziteta, avgusta 1962. godine je prvi opisao koncept globalne računarske mreže. Pojam onlajn komunikacija – reč koju danas često koristimo kada govorimo o računarskim komunikacijama takođe je prvi u svojim radovima uveo Liklider. Ovi rezultati istraživača sa MIT-a zainteresovali su i Agenciju za istraživanja i razvoj Ministarstva odbrane SAD, tada poznatu pod akronimom ARPA (Advanced Research ProjectsAgency). Lorens Roberts bio je jedan od istraživača. On sredinom šezdesetih godina prelazi u ARPA-u, gde 1966.god započinje rad na razvoju mreže, koja bi povezala centralne računare (host computers)određenih institucija američke armije u jedinstvenu mrezu – ARPANET. Arpanet je mreža koja je zasnovana na principu komutacije paketa (packet switching). Oduvek se smatralo, premda nije javno rečeno, da je interes za stvaranjem ovakve mreže ležao u izgradnji mreže koja može da izdrži eventualni nuklearni rat.

Tokom sledeće godine, ova grupa objavljuje prvu verziju protokola koji je omogućavao da bilo koja dva host računara u mreži razmenjuju podatke, pod nazivom NCP (Network Control Protocol). Ista grupa objavljuje i protokole za prenos datoteka (FTP) i interaktivan rad na udaljenom računaru (Telnet). 1972. godina predstavlja godinu u kojoj je prvi put prvobitna ARPANET mreža predstavljena javnosti.

KO UPRAVLJA INTERNETOM?

Postoji nekoliko organizacija, prvenstveno u Americi, koje su više pomoć i podrška internetu nego njegova uprava, na primer: Internet Society je privatna, neprofesionalna organizacija koja izdaje preporuke i stara se o tome kako funkcionišu određeni protokoli koji su donešeni npr. TCP/IP. InterNIC/Internet Network Information Centar/ je organizacija koja vodi internet registar. Internet registar je, ustvari, spisak internet adresa. Ova organizacija vodi računa o dodeli adresa pojedinim korisnicima na globalnom planu. Ona u saradnji sa NSF/National Science Foundation/ pomaže organizacijama u korištenju Interneta. Sve lokalne i mreže regionalnog karaktera povezane su na centralni prenosni sistem, što je obično sistem koji omogućava brz prenos podataka. Taj sistem, koji je uglavnom u vlasništvu države, prenosi celi saobraćaj interneta unutar i izvan zemlje ka međunarodnom sistemu veza. Na sistem su povezani razni korisnici koji nude različite vrste informacija kao univerziteti, instituti, privatna lica i razna udruženja i institucije. Sistem koristi uglavnom već postojeću infrastrukturu telekomunikacija. Prenos podataka može se odvijati preko svih klasičnih sistema veze kao: običnog bakarnog kabla, koaksijalnog kabla, ali i preko satelitskih prenosa

WWW (World Wide Web)

World Wide Web, ili jednostavno WWW najnoviji je informacioni servis na Internetu. On se tek pojavio 1993. godine da bi danas sa vise desetina miliona WWW stranica predstavljao sinonim za Internet. Prve dve reci “World Wide” oznacavaju svetsku mrezu kompjutera, odnosno da obuhvata citavu planetu, to jest da je globalni sistem, a poslednja reč “Web” označava mrezu (u orginalnom prevodu paukovu mrezu), odnosno elktronsku prezentaciju. Slobodnim prevodom mogli bi reci da je World Wide Web grupa elektronskih prezentacija dostupnih na svetskoj kompjuterskoj mrezi – Internetu. Dobro je da pomenemo i jednu skorasnju definiciju poznatkog casopisa “.net” po kome je WWW sistem koji omogucava da stranice koje sadrze tekst, slike, zvuk, animaciju i video zapis budu objavljene i procitane od strane kompjutera povezanog na Internet.

Web – elektronska prezentacija baziran je na tehnologiji poznatoj kao hipertekst. Hipertekst omogucuje da dokument linkovima bude povezan sa neogranicenim brojem drugih dokumenata koji mogu sadrzati tekst, sliku, zvuk, video, ili bilo sta drugo na bilo kom drugom kompjuteru sirom Interneta. Ova tehnologija prakticno vam omogucuje da kliknuvsi misem na link u jednom dokumentu dodjemo do nekog drugog dokumenta, i tako redom, bez obzira na kom se, od vise miliona kompjutera povezanih u svetsku kompjutersku mrezu, taj dokument nalazi. Ulaskom u prvu WEB prezentaciju vi ste se nasli u cyberspace-u medju vise desetina miliona stranica teksta, slika, i drugih multimedijalnih sadrzaja, bez obzira na kom se mestu na zemaljskoj kugli oni nalaze. Worl Wide Web je danas najmocniji i najfleksibilniji Internet navigacioni sistem koji postoji.

APLIKACIJE I KORISNICI

Osamdesetih godina Internet je imao na desetine hiljada korisnika koji su razmenjivali informacije putem elektronske pošte (e–mail), „goufera”, i protokola za prenos datoteka (File Transfer Protocol — FTP).
Počev od 1990. godine broj korisnika i aplikacija na Internetu naglo je porastao usled primene novih dostignuća, kao što je prelazak sa čisto tekstualnih informacija na multimedijalne informacije i pojava aplikacija za pretraživanje Internet sadržaja (tzv. veb čitači) koje su lake za upotrebu. Ostali faktori koji su uticali na razvoj Interneta bili su: dalja stimulacija i sponzorstvo Interneta od strane vlada (pogotovo od strane vlade Sjedinjenih Država), pad cena potrebne opreme i telekomunikacionih usluga i sve veća eksploatacija Interneta od strane komercijalnih firmi.

Najpoznatije aplikacije na Internetu su: (1) elektronska pošta (e–mail) za razmenu elektronskih poruka i dokumenata između korisnika; (2) World Wide Web (WWW) koji obuhvata multimedijalne sadržaje i informacije; (3) protokol za prenos datoteka (FTP), koji se koristi za prenos datoteka sa/na određeneračunare; (4) grupe za prikazivanje novosti (newsgroups) i grupe za diskusiju (discussion groups); (5) Gopher, aplikacija koja se koristi za pretraživanje tekstulanih informacija; i (6) simulacija terminala (terminal emulation) koja se koristi da bi se omogućilo nekom računaru da se ponaša kao jedan od terminala nekog cenralnog računara ili servera.

Zamantalo mi se od silnih informacija...da barem sta ostane u glavi

Ovo što piše na temi ja to znam još od pojave Windowsa 98.

Američka savezna komisija za komunikacije ukinula neutralnost interneta


Američka savezna komisija za komunikacije (FCC) ukinula je neutralnost interneta iz 2015. godine koja podrazumijeva da se sav saobraćaj na internetu jednako tretira.
Komisija je ukinula takozvana pravila o neutralnosti interneta koja su zabranjivala providerima da ubrzaju, uspore ili blokiraju web stranice, naplaćuju kvalitetniju uslugu ili određeni sadržaj kojem potrošač želi pristupiti.

Potencijalne promjene potrošači neće moći vidjeti odmah, jer je potrebno nekoliko sedmica da ukidanje stupi na snagu. Male kompanije koje započinju posao strahuju da bi manjak ograničenja mogao podići troškove ili voditi tome da njihovi sadržaji budu blokirani.

Politička i pravna borba već su počele. Mnoge demokrate na Capitol Hillu pozvale su na prijedlog zakona koji će ponovo uspostaviti pravila, a nekoliko demokratskih državnih advokata izjavilo je da će podnijeti tužbu zbog zaustavljanja promjena. Trgovinska grupa koja predstavlja tehnološke kompanije kao što su Google i Facebook također razmatra pravne akcije.

Predsjednik komisije Ajit Pai tvrdi da su pravila o neutralnosti interneta represivna i da guše konkurentnost i inovacije. Rekao je da ovom odlukom korisnici ostaju zaštićeni, a da će internet nastaviti da se razvija.

"Pomažemo potrošačima i promicanju konkurencije", rekao je Pai.

Kritičari ove odluke kažu da internet koji nije u potpunosti slobodan nije internet te da će ukidanjem neutralnosti postati zatvorena mreža u kojoj će kompanije moći odlučivati kojim će se stranicama, sadržaju ili aplikacijama moći pristupiti. Prošle sedmice bilo je na stotine protesta širom SAD-a, a mnoge web stranice poticale su korisnike da govore protiv ukidanja.

Pružatelji internetskih usluga kažu da korisnici neće osjetiti promjene, naglašavajući da je neregulisani internet uglavnom dobro funkcionirao dvije decenije prije uredbe iz 2015. godine.

Za ukidanje pravila FCC je glasao sa tri naspram dva glasa.


(klix)