Bosanski forum

Da li bi ste se vi usudili usvojiti dijete, ako da, koje bi uslove vi postavili, jer nije bas svejedno?
Da li bi pored svog rođenog djeteta usvojili dijete?

Izgleda mi da impulsi za usvajanje djece dolaze uglavnom od žena, dok muškarci takvu ideju „prihvaćaju“ ili ne (ovisno o slučaju). Koji je razlog tome? Majčinski instinkti, plemenitost, nemogućnost imanja vlastite djece...?

Što bi se desilo da jako želite usvojiti dijete ali vaš partner to ne želi?

Oduvjek sam zelila imati djecu(4 ili 5)
kako sam u pocetku imala problema i mislila da vise necu moci zatrudniti normalno bi bilo da usvojim sebi...
Nesto me u zadnje vrijeme opet hvata pomisao da u kuci imam bebicu...

Usvojio bih dijete jedino kad ne bih mogao imati svoje (to jedino moze biti do zene) Ugl. ne bi bio problem..

OGLAS:
PRAVIM MUSKU DJECU - 150 EURA/KOMAD - AKO NE BUDE MUSKO, VRACAM PARE

a sta ako budu dvojke

neznam baš...kad nebi mogla imati svoje možda i bih...

Ne bih ga usvojio,niti bih svoje napravio,niti želim djete.

Mislim da se nikada ne bih usudila na taj korak.Kad tad-morala bih reći djetetu da nije moje dijete i ono bi me mrzilo,a to ne bih mogla podnijeti.

Evo prica usvojenog momka ...
http://www.uskportal.ba/index.php?strea ... ju&vid=120

witch ovog sam dečka upoznala,tako je drag i mil.A šta je sve prošao u životu .

Ja sam uvijek htjela udomiti dijete,a možda jednog dana i budem.

Ja bih rado usvojila dijete,pa neka mogu imati i svoju djecu...

Jedini moj uslov bi bio,da usvojim jako malo dijete,bebu,koje možeš odgajati na "svoj način",koje je zdravo i nije napaćeno i istraumirano...

Kad bih mogla usvojila bih svu djecu koja nemaju roditelja ,boli me kad mislim na djecu koja zive u domovima i bez roditeljske ljubavi ,to ni jedno dijete ne bi trebalo da dozivi .

mailed wrote:Kad bih mogla usvojila bih svu djecu koja nemaju roditelja ,boli me kad mislim na djecu koja zive u domovima i bez roditeljske ljubavi ,to ni jedno dijete ne bi trebalo da dozivi .

Pored svoje djece...ipak bih uvijek pristala da osvojim djete,,,osjetljivija sam na djecu bez roditelja nego na ovu "obicnu" djecu. ne znam sto je tako, vjerovatno zato sto imam divne roditelje i sto mi je tesko zamisliti kako je zivjeti bez njih i njihove podrske.
zato mi se srce stegne na ove ostavljene. i zato bih sve ucinila da im pruzim barem malo od onoga sto su trebali dobiti

Sad kad posmatram svoju bebu vidim koliko su djeca bespomoćna i koliko zavise od starijih. Da, definitivno bih usvojila dijete i izvela ga na pravi put isto kao i svoje!

alma75 wrote:Sad kad posmatram svoju bebu vidim koliko su djeca bespomoćna i koliko zavise od starijih. Da, definitivno bih usvojila dijete i izvela ga na pravi put isto kao i svoje!

I da znas alma to samo normalan roditelj tako to gleda...neko nema srca prema svom djetetu kao mi,

bez obzira koliko dijece imam ja bih uvijek nasla mjesto u kuci srcu za jos 1-2 kojem bih bila spremna dati ljubav njeznost izvesti na pravi put da bude svoj covjek i da bi to iato dijete sirilo ljubav i gledalo na zivot pozitivno.Nisu ta dijeca ostala bez roditelja sto su oni htijeli nego sto su htijeli roditelji tako a i sudbina.Svaka cast onom ko bi ili je odgojio jedno napusteno dijete.

Skoro sam na forumu imala raspravu vezano za temu o djeci, i taj problem me bas zanima. Povod jebio drugi ali evo, moje misljenje i o ovoj- DA, usvojila bih dijete DA MOGU, ali ne mogu. Obzirom da nemam partnera usvajanje djece nije dozvoljeno samostalnim zenama tako da nemam ni mogucnosti. Da se promjeni situacija onda bih opet razmisljala o usvajanju jer je to prvenstveno plemenit gest i dobro djelo, a djeci bi ipak puno znacilo. Da li cu ikada biti u mogucnosti imati svoje ne znam, postoje razni cibenici koji utjecu na isto,ali kako godine prolaze sve vise se bavim tom mislju. Vidjecemo...Bilo bi lijepo da i samci mogu usvojiti dijete jer nije uvijek garancija da dijete odrasta bolje ako ima oba roditelja(alkoholicari, kockari, i svi ostali kao jedan od roditelja)...

Moja tetka i tetak su usvojili,i zive super....
(p.s.julia-klara,slazem se)

da nisam mogla imat´ svoje djece, ne bi se ni omisljala, usvojila bi... a ovako kad imam svoju, ne vjerujem da bi se usudila usvojit´ nepoznato dijete... druga stvar da se desi, ne daj boze, da dijete od prijatelja ili iz familije ostane siroce, onda bi usvojila... ali ovako ne vjerujem...
ovdje ima mogusnost da se uzme dijete samo dok ne postane punoljetno u njegu... to je vec nesto drugo, kod problema ako bi nastali imas se kome obratit(drzavnim ustanovama) i vratit dijete ako se ne moze s njim izac na kraj...

Немам своје деце, то ми је велика рана на души, ипак никад не бих усвојила дете и против усвајања сам. Ако је дете без породице треба му пружити љубав, дом и заштиту али противно Богу китити се туђим перијем то није у реду. Дете треба да зна ко је, злочин је одузимати идентитет. Ја сам за хранитељске породице. Ако се оствари блискост, треба је одржавати ако не да су људи слободни. Крв тражи своје. усвојитељи су вечито у стресу. Љиљана Ћуић