Vaša stalna dostupnost poslodavcu ili ne

[Masamune]

Potaknut jednom diskusijom na poslu u vidu stalne dostupnosti poslodavcu i izvan zvaničnog radnog vremena ili iznad norme sati koja je propisana ugovorom iznoseći svoj stav da sam apsolutno protiv toga naletio sam na osudu od strane vlastitog šefa.

On je ono moderni tip radnika. Službene mailove čita izvan radnog vremena i u svoje slobodno vrijeme, odgovara na iste, šalje smjernice, naloge i sve ostalo.

S druge strane sam ja koji sam staromodan tip radnika u tom segmentu po pitanju dostupnosti. Kad sam kod kuće ne želim da me gnjave o poslu ni na koji način dok sam sa ženom i djecom i ostalo - izuzev ako je nešto ono baš hitno i iskrsne, pa imaju potrebu da me nazovu i da se konsultuju u vezi nečeg.

Šta vi mislite o svemu ovome? Kakvi ste vi tipovi? Činjenica je da se krećemo ka vremenu kad skoro pa svaki poslodavac teži da im radnici budu na raspolaganju 24/7 pogotovo sa razvojem tehnologija, ali se postavlja osnovano pitanje da li radnici, na takav način, postaju bukvalno robovi kapitalistima, kao i pitanje da li je opravdano da radnik tako nešto negoduje?

[Morgen]

Samo ako je nesto jaaaaako vazno. Jako.
Oni koji su uvek dostupni riknu pre penzije

[Shadow]

Ne, i ne.
To je klasicna zamka u koju insan moze upasti.
Prosle godine u ova doba sam upravo cinila to sebi.
Ja fizicki napustim radno mjesto, ali sam mentalno jos na poslu.
Sve mi je bilo usmjereno na rjesavanje problema. Sve!
A sa obzirom da sam i u privatnom zivotu u vjecitom stanju "pripravnosti", uzasno je iscrpljujuce davati sebe tamo gdje treba da te ima samo 8 sati.
U redu je, ako je vanredna situacija, javiti se, odgovoriti, pomoci. Ali kad takve stvari poslodavcima predju u naviku ili ne daj boze moooranje, ti postajes ZATOCENIK.
Jos kad na sve dodam svoju trecu smjenu, spavanje po sat ili dva, moj mozak je sagoren.
Ja nisam u stanju, hodati , kamoli razmisljati, analizirati.
A znali su me zvati jutrom. To je strasno iscrpljujuce za mene bilo.
A za slobodne dane morala sastancit sa sefovima.
Ja sjedim i propadam, tonem, rusim se, slusam ali ne cujem.
Samo dodji budan budi, pa bih te pitala.

I sto je najgore, vjerujem da ne bih stala. Gurala sam sebe iznad svih kapaciteta i mogucnosti. Sve okolo je bilo zapostavljeno, samo posao i posao.. ali onda se desi bolnica ova, bolnica ona, na kraju se i sama polomim pa bolovanje iiiii, sta? Totalno otreznjenje i iskljucenje.
Granica je stavljena. I to je najzdraviji i najposteniji nacin, prema sebi.
Niko nije nezamjenjiv. Tako ni ja. Samo sada, slobodna kada otkuca kraj i sa zdravim granicama.
Zdravo!

[Masamune]

Dijelim mišljenje. Kao neko ko u 8 sati radnog dana zna i znao sam davati i 300% sebe za razliku od velikog broja drugih radnika, a samim tim mi je to omogućilo i veoma brz napredak, kad sam dobio kritiku zašto sam nedostupan putem službenog maila iza 16h odgovorio sam da ne želim biti uopšte dostupan uz manje više slične argumente kao tvoje. Pogotovo taj komentar o zamci je možda i potpuno identično onome što sam ja njemu rekao.

Još uskoro mijenjam ne samo poslodavca, već i državu pa vidjećemo kako će ići sa drugim poslodavcem. I tamo ću tjerati svoje u vezi ovog koliko god budem mogao. Kad ne budem mogao... ne znam, vidjeću. Nije sve ni u socijalizmu bilo loše, a sve dobro u kapitalizmu. Ovo je nešto što mi se gadi u kapitalizmu. Bukvalno ovo da radnik postane rob kapitaliste, a neki jednostavno nemaju alternative ili ih mnogo teže pronalaze.

Nije rješenje ni ono ima posla uvijek ako ne ide kako treba na tekućem poslu... sad treba od svakog magistra ili doktora elektrotehnike očekivati da štema ploče jer eto tu ima posla... jašta. To su priče raje ispred granapa...

[Anestzijaaa]

Jok ,gasim sve kad s posla izadjem.

[tuzlak1212]

Pa valjda je stvar dogovora, nije to nesto sto odlucujes nakon sto sklopis saradnju sa poslodavcem
U IT-u ima mix remote worka, fleksibilni sati, spavamo do 10-11 ko u spotu, nekad bude praznog hoda u radno vrijeme al s druge strane ako se nekad zatrazi de uskoci da uskocis
Meni je to ok

Al isto mi je ok, ako negdje se moram nacrtat ujutru u 7-8, treba mi 7 pecata da odletim do doktora na 20 minuta, onda necu da znam za posao nakon sto izadjem s posla, kako ti prema meni tako ja prema tebi

Sve je stvar dogovora

[ironman]

nikad nisam volio radit..to je istina.
Radio sam jer volim lovu
Sta je poenta..na zalost raditi moramo.
I ako imamo poslodavca onda neka se on brine...odradit svoijh koliko sati i dovidjenja do sutra..nit me trazi nit zovi.
To je jedino ispravno.
Ovo sto tuzlak prica o IT..i onima koji ionako od kuce rade...to nije uporedivo sa nama koji do posla moramo ustat i uljudno se obuc te izac napolje medju ljude i nekako se dovuc do posla ..

[uvijek_kontra]

U Sloveniji je to uredjeno zakonom (**ZDR-1D – pravo na iskljucenje**). Po meni je to dobra stvar. Kad zavrsi radno vrijeme, covjek treba imati vremena za sebe, porodicu i odmor, bez osjecaja da mora odgovarati na pozive i poruke s posla.

Naravno, postoje poslovi gdje hitne situacije ne mogu cekati, ali to treba biti izuzetak, a ne pravilo. I to treba biti drugacije kategorizovano i doobro placeno. Ako se od radnika ocekuje da bude dostupan i nakon posla, to bi trebalo biti unaprijed dogovoreno, i kao sto sam rekla posteno placeno.

Do sad nisam imala problema, nikad nisu prekrsili to pravo. Da jesu, ja bi bila kao Shadow, stalno na iglama hoce li ko zvati ili nece. Imala sam samo jednu situaciju gdje je trebala bit radna subota i sef je trebao to da mi javi do 9, pola 10 uvecer (logistika), a nije. Ja sam, naravno, zvala, pisala, nista. I kreten kakav jesam (tek sam pocela dobro radit tamo), nisam mogla zaspat jer mi svejedno zao ove druge sto zna da mora doc, hoce li moci sama ako se on ne javi.

Javio mi je u pola 2 ujutro i to da ne moram doci. U ponedjeljak prva stvar sto je bila, zvala sam ga da dodje i rekla da mu je to prvi i posljednji put, on se izvinuo (nalokao se negdje, ali to moja stvar nije) i nije se vise desilo nikad.

I samo da dodam, NIKAD nisam htjela sluzbeni telefon ili sluzbeni laptop. Ako sam imala, ostao je na poslu kad sam izasla.

[Veca]

Masa, mislim da si u pravu i drzi se toga koliko god mozes.

[Veca]

ovi sto plaho vole raditi i taj posao im je sve u zivotu, izvoli sto se mene tice.

[ElTriconi]

ovi sto plaho vole raditi i taj posao im je sve u zivotu, izvoli sto se mene tice.

Pise u ugovoru koji potpises radi li se van radnog vremena i tako to. U mene pise radi

[Masamune]

Pa valjda je stvar dogovora, nije to nesto sto odlucujes nakon sto sklopis saradnju sa poslodavcem
U IT-u ima mix remote worka, fleksibilni sati, spavamo do 10-11 ko u spotu, nekad bude praznog hoda u radno vrijeme al s druge strane ako se nekad zatrazi de uskoci da uskocis
Meni je to ok

Al isto mi je ok, ako negdje se moram nacrtat ujutru u 7-8, treba mi 7 pecata da odletim do doktora na 20 minuta, onda necu da znam za posao nakon sto izadjem s posla, kako ti prema meni tako ja prema tebi

Sve je stvar dogovora

Vi u IT-u ste posebni. Kod vas je to uglavnom sve regulisano ugovorima i ostalim. Znam sve po bratu.

Ja govorim za poslovna okruženja gdje toga nema i gdje je fiksno radno vrijeme ili fleksibilno, ali se od tebe traži da se to premaši i budeš dostupan i onda kad ne trebaš biti.

To je vrlo često siva zona u takvim organizacijama. Ako odbiješ postupati onda, ako ništa drugo, postaneš predmet ismijavanja, omaložavanja, priča nekih o neradniku ili nepouzdanom radniku i slično.

[Anestzijaaa]

nikad nisam volio radit..to je istina.
Radio sam jer volim lovu
Sta je poenta..na zalost raditi moramo.
I ako imamo poslodavca onda neka se on brine...odradit svoijh koliko sati i dovidjenja do sutra..nit me trazi nit zovi.
To je jedino ispravno.
Ovo sto tuzlak prica o IT..i onima koji ionako od kuce rade...to nije uporedivo sa nama koji do posla moramo ustat i uljudno se obuc te izac napolje medju ljude i nekako se dovuc do posla ..

Meni na motorolu nekad tesko odgovorit kad treba iskljucit nesto il smanjit

[Nice]

To je jedna od stvari koje mi se u Sloveniji jako sviđaju. Maksimalno se poštuje slobodno vrijeme, odmori i sl.
Može sve da vrišti, ali ti si na odmoru... to mi je super

[Veca]

ovi sto plaho vole raditi i taj posao im je sve u zivotu, izvoli sto se mene tice.

Pise u ugovoru koji potpises radi li se van radnog vremena i tako to. U mene pise radi

tvoj posao je takav da moras, ja nisam nikad ni subotom ovdje htjela raditi, pitali su me nekad, jel bas moram-ne moram, onda i necu, a bilo je njih koji su se otimali, kao pravi udarnici, samo izvoli, ja imala zivot i poslje posla, cim na vrata od firme, zaboravim da postoji.

[HAVANA]

Naravno ne.Al ima nesto gore.Kad si sam sebi poslodavac.E onda si jebo sebi mater.

[ElTriconi]

Naravno ne.Al ima nesto gore.Kad si sam sebi poslodavac.E onda si jebo sebi mater.

Ja bih umro da sam sebi zadajem kolko da radim ocam

[Zanki]

Tolko ne mogu to da ako se ikad ponovi i neakvoj mjeri ko ove zime, vraćam se u sama sebi poslodavac.

[Naseef Mushroom]

Kada u osnovnoj školi zvoni zvono i djeca trče iz učionice jer je kraj časa ili školskog dana, a učiteljica ih zaustavlja da im kratko još nešto objasni ili kaže, kažu da to nije slučajno, da je to zadatak da ih psihički navikava da je normalno biti vezan za posao i kada ti je kraj radnog vremena.

[ironman]

Naravno ne.Al ima nesto gore.Kad si sam sebi poslodavac.E onda si jebo sebi mater.

Ja bih umro da sam sebi zadajem kolko da radim ocam

Polahko. Nadoces.
Fina umjetnost polahko i polagano il umjereno ti je ko vino.
Sa godinama se galvanizira sto reko rahmetli pokojni Ciro.