Bosanski forum

Šta je život danas....upravo mi supruga priča...danas je sin otišao u Šabac na memorijalni turnir u basketu svom školskom drugu koji je posle srednje škole otišao u Ameriku igrao basket tamo , taman završio fakultet i na žalost poginuo u saobraćajki. Njih 7 je iz razreda Gimnazije Isidora Sekuluć otišlo. Na turniru je bilo preko sto mladih ljudi i svi su dobili dresove kluba za koji je igrao Aca sa njegovim imenom i prezimenom na leđima i brojem 23. Toliko godina je imao kad je poginuo nesrećni mladić...
Sin je došao kući sredio se i otišao na svadbu kod drugog druga iz firme koji nije iz njihove škole....

Gledam ovaj video --i ovo je zivot.

Zivot je da imam druga u Australiji, nismo se culi godinama, vidjeli jos duze. I juce pricamo... Tuga, majke mi.
Ali mu ze ozari lice pri pomenu djece - ima dva sincica. Sve tuge i nevolje padose u vodu

Lako je govoriti,što i kako bi trebalo u životu. Ljudi su poznati po velikim rijećima,a malo po velikim djelima .
Život je prića za sebe Puno ih je nažalost jako i tužnih, ipak glave gore i treba se boriti kroz život.

Podsjeti me uvod na Dražena Petrovića i pogibiju . Suprug mi je pričao da je u ratu samo boga molio da mu ostanu čitavi ekstremiteti jer zivot nebi mogao da zamisli da je nepokretan .

Kad bolje razmislim ljudi se danas samo
bespotrebno zamaraju baš sa nebitnim stvarima u glupostima .

Samo nek' ne puca.