Price, odlomci, citati, slobodne forme....

[ina]

Svijet slomi svakoga i nakon toga mnogi su jaki na slomljenim mjestima. Ali oni koji se na daju slomiti, svijet ih ubije. Ubije veoma dobre i veoma nježne i vrlo hrabre bez iznimke. Ako nisi ništa od navedenog možeš biti siguran da će i tebe ubiti ali neće biti neke posebne žurbe oko toga.”

Ernest Miller Hemingway 

[Shadow]

SAVRŠENSTVO VATRE



Znam da ja nisam u svemu samo čovek.
I sad sam upotrebljen tek uz put.

Nevolje je u tome šo ne znam kako da prepoznam
gde sam udešen tako neverovatno nesrećno

da upetljavam sebe u pretakanje večnosti u večnost
i svemu pristajem da sam posuda,

da sam ram koji obmanjuju da je ikona,
da sam ikona koju varaju da je boja,

da sam boja kojoj predskazuju da je smisao,
i da sam smisao koji, na kraju, ne zna se šta je.

Da li ste odgonetnuli to volšebno, to složeno,
što nazivamo u sebi: prepoznavanje poznatog?



Ako te uprlja blato i otruje gorčina
oni to sigurno čine iz njima časnih pobuda.

Moralni zakon vode je: da udavi.
A vatre: da sagori sve što joj je u zagrljaju.

Blatu je umetnost da blati. Gorčini da je žešća.
Oni u tome vide čistotu dobrih običaja.

Sve ima svoj stvaralački sjaj i krepost.
Sve ima etiku sopstvene prirode.

Tvoje je s kim si, kud prolaziš i šta gutaš.
I zato, sve što ti je strano posmatraj

blagonaklono. Jer i tvoje je rasuđivanje,
Jer i tvoje je delanje za nekog nasilje i bol.

M.A.

085deef677c8c816b16586b85ea16b58.jpg

[ina]

Mislim da ću te prespavati. A probuditi u poluosmijehu.

[Chloe]

"Svi mi imamo svoju tišinu.
Tišinu koju ne moramo pravdati nikome.
U toj tišini se vode velike bitke naših srca.
U njoj odlučujemo da li nastaviti dalje ili dići ruke od svega.
Zato, ne diraj onoga ko se povuče neko vrijeme u samoću, samo njemu znanu.
Jer, svi ponekad tražimo načina kako ponovo naučiti koračati, kao se opet smijati, kako biti kao nekad..."

E.P.

[Chloe]

′′ Ljudi su stvoreni da bi bili voljeni, a stvari su stvorene da bi se koristile. Razlog zašto je svijet sada u haosu je zbog toga što se stvari vole a ljudi koriste."

D. Moldu

[Shadow]

U poeziji nema sretnih svršetaka
Na koncu
pjesnici žive u vlastitom ludilu
ograđeni kao stoka
(u Dariovom slučaju)
Kamenuju ih
ili se sami bacaju u more
skončavaju s kristalima
cijanida u ustima
ili pak umiru od alkoholizma
narkomanije bijede
Ili što je još gore
kao službeni laureati
jalni stanari sarkofaga
zvanog Sabrana djela.

c1174b6e0e2898df87547abb91b9f147.jpg

[ina]

Uopšte mi nije žao vremena koje sam u prošlosti potrošila i na pogrešne ljude, jer za mene su tad bili pravi.

[Chloe]

Uopšte mi nije žao vremena koje sam u prošlosti potrošila i na pogrešne ljude, jer za mene su tad bili pravi.

... da.

[Shadow]

Sećam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, kao crna svila
u nedrima golim.


I da je u nama pre uranka
zamiriso bagrem beo.


Slučajno se setih neveseo,
jer volim:
da sklopim oči i ćutim.


Kad bagrem dogodine zamiriše,
ko zna gde ću biti.
U tišini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad više.

M. C.

c9a7e707f6856ec2e0cc9ddcd01d7837.jpg

[ina]

Kontala sam da ekonomija (i dalje pamtim onog ludaka od profesora s knjigom u ruci koju je čitao i kroz hodnik) i podavni časovi marketinga, uopšte nisu za mene.
I nisu (brojke ni ne volim) ali "igra" određenih životnih slučaja je dokazala, na neki način, i suprotno.
Kao da su mi bili potrebni da tačno znam kako ne kupovati ljude. Čak ni nesvjesno.

Besplatni su bezvremenski. Sami od sebe traju.

[Chloe]

"Nikada ne možeš naći u površnim ljudima duboku emociju. To je isto kao kada tražiš pažnju od pohlepnih. Stid od besramnih. Vrijeme od ograničenih."

M. W.

[Shadow]

"Lepo je imati tajnu, probuditi se u prazno jutro i setiti se svoje tajne.
Tajna je jedino parče sopstvenog zivota, ona je kao neko unutarnje sunce koje greje samo nas.
Ponekad se odblesak tog sunca probije kroz vaše oči i lice i svi vide da imate tajnu i hteli bi da vam je oduzmu."
D. R.

383db53004114c0300e1e35409768339.jpg

[Shadow]

Za svakoga u životu postoji samo jedna važna stvar - poboljšati svoju dušu. Samo u ovom jednom djelu čovjek ne biva sputan, i samo od tog djela čovjek uvijek osjeća radost.

Lav Tolstoj

64e6301ec5d2d1f647a0ef0580c3a23e.jpg

[ina]

Kada ti dođe da nekome sudiš, rekao mi je, seti se da nije svim ljudima na ovom svetu život išao na ruku kao tebi.

Kada se suzdržavate da nekome sudite, dajete mu beskrajnu nadu. I dalje se pomalo plašim da će mi nešto promaći ako zaboravim, kako je to moj otac snobovski  rekao, a ja snobovski ponavljam, da je osećaj za elementarnu pristojnost pri rođenju nejednako raspoređen.

Svako veruje da poseduje bar jednu od osnovnih vrlina, a ovo je moja: ja sam jedan od onih malobrojnih poštenih ljudi koje sam do sada sreo. 

Ali u njegovom srcu neprestano je besneo nemir. Najčudovišnije i najfantastičnije misli pohodile su ga noću u  postelji. Niti čitavog jednog sveta neopisive raskoši plele su se u njegovoj glavi dok je na umivaoniku otkucavao sat, a mesec vlažnom svetlošću natapao gužvu njegove odeće na podu. Svake noći dodavao je ponešto tkanju svoje uobrazilje, dok mu pospanost zagrljajem zaborava ne bi prekinula žive slike. Neko vreme ovakvim sanjarenjima davao je oduška svojoj mašti; bila su zadovoljavajući nagoveštaj nestvarnosti stvarnosti, obećanje da temelj sveta bezbedno počiva na vilinom krilu.

Veliki Getsbi - F. Skot Ficdžerald

[ina]

Ko se nije odricao zabluda iz mladosti, veruje da je to bolan proces. Menjanje pogleda je, ipak, sama evolucija. Mladalačka opčinjenost je u mnogim slučajevima, samo služenje nezrelom traganju za božanskim silama u sopstvenom biću, otpor dolazećim saznanjima o ograničenosti pojedinačnih moći. Tek puna istina u kružnoj liniji zatvara zablude u prsten."

„Bežanje od sreće“, Milenko Vučetić

[ina]

Ni umetnost nije u onome sto cujes usima, bilo da je to tiho zvucanje pesama, zvonjava reci u kasidama, ili linije i boje koje na slici opazas ocima. Umetnost je u onim nemustim, treperavim distancama izmedju tonova u pesmama; u onome sto do tebe dospeva posredstvom kaside, a sto je u dusi pesnika ostalo neizgovoreno, mirno, samotno; u onome cime te slika nadahnjuje, gledajuci je, vidis nesto dalje i lepse od nje.

Ne, brate, ni dani ni noci nisu sadrzani u svojim pojavnostima; ni ja, koji sam samo putnik u vremenu, nisam sadrzan u ovim recima koje ti izgovaram, osim tek toliko koliko su reci u stanju da ti prenesu moju mirnu nutrinu.

Zato me ne smatraj neznalicom prije nego sto dokucis moje tajno bice, a ne smatraj me ni genijem pre nego sto oslobodis moje bice onoga sto sam od drugih preuzeo. Ne reci:
On je skrtica tesne ruke, pre nego sto moje srce sagledas, ili da sam plemenit i blagodaran pre nego sto saznas sta me podstice na plemenitost i blagodarnost. Ne smatraj me ni zaljubljenikom dok ti se moja ljubav ne objavi u svoj svojoj svetlosti i zaru, niti me smatraj praznim dok ne dotaknes moje krvave rane."

K. Gibran - Mirisni plodovi duse

[ina]

Na zidu visi ogledalo, ona ne misli na njega, ali ogledalo misli na nju. Kako verno hvata njenu sliku, ono je kao ponizni rob, koji svoju prednost dokazuje vernošću, rob za koga ona, naravno, nešto predstavlja, ali koji za nju ništa ne znači, koji je dobro uhvatio njen lik, ali je ne sme uhvatiti. Nesrećno ogledalo koje svakako može obuhvatiti njenu sliku, ali ne nju, to nesrećno ogledalo koje ne može zadržati njenu sliku kao tajnu u sebi, skrivajući je od pogleda celog sveta, koje, naprotiv, može samo drugima pokazati tu sliku, kao, na primer, sada meni! Kakva nesreća kada bi čovek bio takav! A ipak, ima dosta ljudi koji su takvi, koji ništa nemaju osim u trenutku kada to pokazuju drugima, koji zahvataju samo površinu stvari a ne i suštinu, koji sve gube u trenutku kada pokazuju drugima, kao što bi to ogledalo izgubilo njenu sliku ako bi mu je jednim uzdahom odala svoje srce. I ukoliko čovek ne bi bio u stanju da čuva sliku lepote, čak ni u trenutku njene prisutnosti, morao bi stalno želeti da bude na rastojanju od lepote, i nikada suviše blizu, da bi video lepotu onog što drži u naručju, a da ne vidi više u trenutku u kome je predmet suviše blizu, u trenutku kada se usne spajaju u poljubac, morao bi da izoštrim unutrašnji pogled… Ah, kako je lepa! Jadno ogledalo. mora da je to muka, ali takođe kakva sreća što ne poznaješ ljubomoru! Njena glava je potpuno ovalna, malo se naginje napred, time čelo postaje više, koje se često i ponosno podiže, ne ocrtavajući njene intelektualne sposobnosti. Njena tamna kosa nežno i fino okružuje čelo. Njeno lice liči na plod, svaki prelaz je pun i zaokružen; njena koža je prozirna i osećam svojim očima kao da je somot. Njene oči - da, još ih nisam video - pokriva jedna zavesa sa svilenim resama, koje idu u zavijutke, opasne po onoga koji želi uhvatiti njen pogled. Nadam se da ću se s njom još sresti, svakako ću je prepoznati, a i ona mene. Moj pogled sa strane ne zaboravlja se tako lako. Kada je onda iznenada sretnem, negde, gde je nisam očekivao, na nju će doći red. Ako me ne prepozna, u svakom slućaju ću već naći prilike da je još jednom pogledam sa strane, i jamčim vam da će se setiti susreta. Samo bez nestrpljenja, bez pohlepe, u svemu treba uživati polagano. Ona je odabrana, ona mi neće izbeći.

Seren Kjerkegor

[Duh]

[Shadow]

Gorka reč je najsladja kada se proguta.

[Shadow]

Najljepše emocije su one
koje ne znaš da objasniš.

9ab78ce8cb30c9a3f4680c93c7ca8598.jpg