Miroslav MIKA Antic

[Veca]

Ne, to ti stavi sebi u potpis! ...kako onako ispikas bas najgore iz teksta?! ...onda sam ja extra povecala za te, da nikako ne promasis!

[Shadow]

Ne, to ti stavi sebi u potpis! ...kako onako ispikas bas najgore iz teksta?! ...onda sam ja extra povecala za te, da nikako ne promasis!

Ne diraj mi u zvijezde. Opet je to veza sa horoskopom

Zamisli da stavim to u potpis

Najbolje natalnu da prostrem.

[Veca]

...bizi, bona!

[Shadow]

Bona nista od Mike nije promasaj.

Evo ti sad ostatak pjesme


Skupljaču neobičnih stvari, nek drugi skupljaju
značke i marke. Nek drugi skupljaju sličice
fudbalera.
Ti skupljaj dane, časove i trenutke.

Utemeljivaču nove mašte, ne daj nikom na
svetu da određuje tvoju sudbinu. Ne daj
im da ti udare žig horoskopa.
To je jedina azbuka koju te molim da naučiš.

Znam da bi bili potrebni dugi nizovi godina
da neko shvati pozlatu naših zenica, dok
žmurimo ovako. Jedino ti možeš
ispuniti tu želju da budeš nešto veći i od
samoga živog bića:
da budeš ličnost u moru čovečanstva.



Izbaci srednje slovo iz svog imena. Navuci
sebe na sebe i budi sam sebi sin, sine moj.
Samo u Talmudu stoji ime oca uz sina. Samo
na firmama stoji ime oca uz sina.

Kad se u mome plemenu rodi dete, kaže se:
„Daj bože da bude bolji od svojih roditelja.“
Zar nije Buda rekao: „Ono što zaista jesmo,
proizvod smo sopstvenog razmišljanja.“
I Haksli: „Samo jedan kutak svemira možeš
popraviti. Taj kutak si ti sâm.“

Sve su to razni putevi da se dođe do ličnosti.
Tako nas uče mudraci koji su uvek
bili deca. Jer imali su svoj znak.
I sve se rađalo u tom znaku. I još uvek se
rađa, mada su oni davno minuli.



Ovako sam to čuo: „Preci su nule onima koji
im se na kraju pridruže kao nula.
Staneš li im na čelo kao broj koji nešto vredi,
nule će postati cifra. Cifra koji se ne dâ
izbrojati nijednom pameću.“

I još jedno sam čuo: „Tradicija je divna stvar,
ali ne kad se od nje živi, već kad se ona
stvara.“

Ako ne vidiš zvezde, upali baklje. Ako ne vidiš
sunce, uveži vatre u krug.
Ako ne vidiš šarenilo, upali sebe i prskaj, kao
one šašave prskalice za Novu godinu.
Pobacaj pregršt svitaca i makar fosfornom
svetlošću obasjaj tamu. Umori već jednom
ljudima te noći što ih umaraju.



Nekad na svetu živeo je car Darije. To je onaj
koji je bičevao more. Rvao se s njim, kidao
na komade i davio ga. Mrcvario je okean da
se osveti prirodi, što je izgubio jednu veliku
životnu bitku.
Danas ta bitka nikome ništa ne znači.

Mnoge će stvari, koje su sada najvažnije, nekad
izgledati takođe besmislene. Ujutru počinješ
da se boriš. Nikad to nemoj činiti sasvim
ozbiljno. Bori se kao i dosad: igraj se.
Možda ćes tako i poraze sutra videti kao pobede.

Evo i jedne vesti od Baruha Spinoze. Datum:
1673. Poslednja poruka u lišću, u čast tvog
polaska u školu:
„Radost je čovekov prelaz od manjeg
savršenstva ka većem.“ A u dnu, jedva sam
prepoznao rukopis Ludviga Berna: „Misli u
živom svetu, a živi u izmišljenom.“

[Veca]

[Shadow]

[Shadow]

"Zagrizao sam vetar na samoj ivici usne, tu gde počinje osmeh."

4c9980c060d893617296f9088db43ee9.jpg

[Shadow]

Niko na svetu nije ti,
i zato niko ne moze ni zavrsiti tvoje delo.

Nikog nemoj da pitas sta znaci neko delo.
Otkud on zna, kad nije: delo?

Uzmi u ruke materijal i na sebi to proveri.

Nikog nemoj da pitas sta znaci neka izlozba.
Izlozba nije ono sto ti je pokazano.

Ti se pokazujes njoj.
Duznost je izlozbe da te vidi.

Stani pred delo i zahtevaj
da ti objasni sta ti znacis.

Ako vec odlucis da gledas,
svaki put istu stvar vidi sasvim drukcije.
Ista je linija drugi put ľ nova linija."

Ne veruj onima koji ti uporno tvrde
da imas samo jedno culo vida.

Koliko tvojih ociju nikada nije progledalo?
Koliko tvojih ociju, dok obuhvata ovo,
vidi i nesto ono, cega uopste nisi svestan?

Koliko tvojih ociju nikada nece saznati
da su bile i ľ oci?

Ako se usudis da stvaras, moras imati dokaza
da istu stvar jos jednom dotices prvi put.

5a4ca8c77e0a82610b2ffd9a2f0ce0e8.jpg

[Chloe]

BRIŽNA ZIMA

Prošetala jutros zima
niz sokake
i donela poklon svima :
kućercima bele bunde
i vindjake,
i šubare banderama
za glavice,
i drveću za grančice rukavice.

De vetrovi nek se drznu
da zareže,
neka proba mraz da steže
kad u zoru
sva u krznu polja leže
i daleke njive ćute
odenute u angoru.

I kaže im zima svima :
,,Kad se sunce na svod popne,
vratite mi ove stvari
da slučajno ne okopne,
jer su skupe,
vrede para...
A ja ću ih sačuvati
u srebrnom naftalinu
do sledećeg januara."

[Shadow]

Za mnom ce vetar, kad me sretne,
mrmljati neki osmeh nov.

Krisom cu svima da podmetnem
pomalo svoga srca pod krov.

Zorom ce okolo cvece radjati
gde god sam iz krosnji visine pio.

I jos ce dugo ljudi pogadjati
i nece znati ko je to bio.

9e38e74a1dd92dce918f3eddc4b42538.jpg

[Shadow]

Izgleda, prestao sam da volim. Počeo sam da mislim ljubavlju. Izgleda da sam izdao najlirskije u sebi. Počeo sam da mislim osećanjima.
Sedi uz mene i gledaj kako se vatra za dimom, upregnutim u varnice, polako uliva u nebo. Ne pitaj posle otkud u ovom samotnom kraju takvo obilje zvezda.
Kad odem, vazduh će postati pomalo rapav i boleće. Na usni. I u grudima. A o napuklom miru kamenja, zemlje i cveća, bolje da i ne govorim.
Ako je život materija, ako su osećanja materija, pa eto: i večnost ako je materija, ipak ostaje ono što se ne da objasniti.
Postoji nešto na svetu, nešto, a u to sam siguran, što nikad neće biti samo od materije. To su ta moja pitanja, milion puta brža nego svetlost."

8bd8260f534c5e53eb64b250463f5eee.jpg

[Shadow]

Volim te sto si zaista tako, k'o i ja balava za divne stvari.

7ddbbdb254a1c4b8cf1c0b0524c19a09.jpg

[Shadow]

Ja žvaćem tvoju kosu.
Ti žvaćeš moju krv.
Ja žvaćem tvoje ruke.
Ti žvaćeš moje srce.

[Shadow]

Nemoj da me kljuješ
u to moje grlo
sa tim lepim očima.

[Shadow]

Vidim te vec,
istina-kao u nekoj srebrnoj magli,
ali divno te vidim:
na nogama ti cizme od sedam milja,
u ruci aladinova lampa,
putujes na onom cudotvornom tepihu
iz 1001 noci,
preleces planine i mora
i dizes se visoko prema zvezdama

mozda ti i ne slutis
koliko volim tvoju trsavu glavu,
detinju glavu koja mirise na sapun
i penusavi aprilski vetar,

glavu u kojoj stanuju samo boje
visoke,
ogromne,
nedostizne,

glavu koja ce shvatiti bezmerja
i razdaljine svetlosnih godina,
nerazumljive cifre
i geometrijske krivulje
i hrabrost svemirskih brodova
sto ce krenuti sutra
na nova nepoznata sunca

ja sam svoja putovanja
protutnjao pod celom
i tu su stali prostori
o kojima i ne sanjas

cetiri ulice tamo
i tri ulice ovamo,
tako sam jednom leteo
cak do kumove slame

dve, tri, pet casa vina
u restoranu kraj reke,
tako sam beskrajno lebdeo
kroz udaljena sazvezdja

i jedan obican osmeh,
i jedno jesenje vece,
tako sam trazio nove
zlatogrive komete

tako sam sebi nasao
i jednu tihu mudrost
od koje rastu krila

zato i hocu samo da te zamolim:
preleti beskonacnost
i pobedi vreme i mastu,
ali nikad ne zaboravi
kako se koraca po zemlji

dodirni rukama prasinu
dalekih dvojnih zvezda,
nek ti se damari usklade
sa ritmovima pulsara,
al nikada ne zaboravi
kako se koraca po zemlji

jer ljudska srca
zasadjena su nisko kao kupine
tu, gde su svici crveni dzinovi
naseg malenog kosmosa,
tu gde smo sebi nacinili
milimetarske beskonacnosti,
a ipak dovoljno glomazne
da se u njima izgubimo:
ja daleko od tebe
kao alfa kentaura,
ti daleko od mene
kao belo zrnevlje vlasica

pronadji nove svetove
i izatkaj im nebo.
I podari im vazduh
da disu i da ozive

ali nikad ne zaboravi
kako se koraca po zemlji.
samo tako se mozemo
jedan drugom pribliziti

cetiri ulice tamo
i tri ulice ovamo,
moja i tvoja casa piva
u restoranu kraj reke,
i moje iskrene oci
i tvoje iskrene oci
u jedno jesenje vece
detinjasto i roditeljsko,

sto je ono prostranstvo
koje hocu da pomirim
izmedju moje i tvoje zvezde.

0a3d2601f0a1f5642ca3aeb9eb36985e.jpg

[Shadow]

622EEC30-EDA6-40D4-918D-65850A0CEC04.jpeg

[Chloe]

„Nikad te niko neće ovako tesno grliti
uznemirenu i belu.
Ja sam mornar bez kompasa
kome uvek polude lađe.
Nikad ti niko neće
ovako u krvotok uliti
poslednju nežnost celu,
ni uspeti u tebi toliko tuge da nađe.
Nikada više nećeš
ovako divno truliti
u običnom hotelu,
a ne želeti ipak odavde da izađeš.”

[Chloe]

" Ne dozvoli da te promjene oni koji ni sami, ne znaju ko su "

[Chloe]

„Život je sve nešto iz početka.
Juče i prekjuče sutra ne vrede.
Nema na svetu dva ista petka,
dve iste nedelje,
dve iste srede…”

[Shadow]

Mart

Kad mi dođe da idem,
mnogo moram da idem.
Nije važno kuda ću.
Nije važno dokle ću.
Došlo mi je da idem
i ja idem kao lud
- unutra u mene.

Vetar mi je gudalo.
Ja sam violina.
Vetar svira na meni
u ,,E" žicu kad plačem,
u ,,E" žicu kad pevam,
u ,,E" žicu kad sanjam,
jer ja nemam drugu žicu
osim ,,E"
- unutra u mene.

Za travu se tabanima hvatam
da me vetar nikud ne oduva.
Al kad dođe da idem,
strašno moram da idem.
Nije važno kuda ću.
Nije važno zašto ću.

Krv se sva u žeravicu pretvori.
Nebo dlanom poravnava puteve.
Široko me kiše zaobilaze.
Obuva mi sunce žute cipele.
Kad mi tako strašno mnogo dođe
samo idem, idem kao lud
- unutra u mene.

0e79e22b6fad0630dd1de303fedd8276.jpg