Miroslav MIKA Antic

[ina]

Još bolja od one od jučer. Ne možeš se oduprijeti kad ti dođe u poziv ona luda iznutra.

[Shadow]

Još bolja od one od jučer. Ne možeš se oduprijeti kad ti dođe u poziv ona luda iznutra.

Nesto vuce me dole...

[Arthur Dent]

Još bolja od one od jučer. Ne možeš se oduprijeti kad ti dođe u poziv ona luda iznutra.

Nesto vuce me dole...

Ti si me gurnula sa vrha sveta
u zagrljaj dubine
i nemam snage da isplivam gore
nesto vuce me dole
vuce me dole

nije mika, al...

[Shadow]

Nesto vuce me dole...

Ti si me gurnula sa vrha sveta
u zagrljaj dubine
i nemam snage da isplivam gore
nesto vuce me dole
vuce me dole

nije mika, al...

A da..citac si misli!

[ina]

Još bolja od one od jučer. Ne možeš se oduprijeti kad ti dođe u poziv ona luda iznutra.

Nesto vuce me dole...

I tu može biti ugodnih visina.
Jesi li danas bar na vrhovima prstiju?

[Shadow]

Nesto vuce me dole...

I tu može biti ugodnih visina.
Jesi li danas bar na vrhovima prstiju?

Mh Da ti ne kazem.

Lebdeca sam danas iz neki sasvim 10. razloga.

[ina]

Ako nije ljubav u pitanju onda može biti ona bližnjih. Ako nije ni to onda pos'o, ako ni to onda iznenadno putovanje, ako ni to onda si dobila šišmiša ili sovu za ljubimca, ako ni to dobila si na lutriji, ako ni to droze iz lijekova su u pitanju.

Šalim se.
Ništa ne govori. I lebdi dok traje.

[Shadow]

Ako nije ljubav u pitanju onda može biti ona bližnjih. Ako nije ni to onda pos'o, ako ni to onda iznenadno putovanje, ako ni to onda si dobila šišmiša ili sovu za ljubimca, ako ni to dobila si na lutriji, ako ni to droze iz lijekova su u pitanju.

Šalim se.
Ništa ne govori. I lebdi dok traje.

Valjda si shvatila, da je to lebdenje bilo u kontra smijeru

A svidja mi se tvoj nacin
Malo i moj.
Umjetnost da prenesem nesto, a da bas ne ispadne zlo.


Nedostajes.

[Shadow]

Kad sunce sija
mi plačemo kao ludi,
jer će uvek posle jednog sunca
biti nama jedna strašna kiša.

Kad kiša pada
mi pevamo kao ludi,
jer će uvek posle jedne kiše
biti nama jedno lepo sunce.

Posle dobrog uvek dođe loše,
jer nikad nam ništa bolje
nije bilo iza najboljeg.

Posle lošeg mora doći dobro,
jer nikad nam ništa gore
nije bilo iza najgoreg...

[Shadow]

"Bio sam normalno dete, boksovao sam, za mene je poezija bila koještarija. Dugo sam mislio da to pišu samo oni koji su ćaknuti, udareni."

39917a617c7e0cc98dd91ffa67f00c85--monochrome-photography-photography-black-and-white.jpg

[Shadow]

A dosta mi je već i toga
da neprekidno
zavirujem u svemir.
Neka vasiona malo zaviri
i u mene.
Imaće šta da vidi.
Imaće da se uplaši
od svetlosti i tame.

a3efc58e57afdbcc20499143fea567c0.jpg

[Shadow]

Zamisli da si sova i dužnost ti je da žmuriš
i da se bojiš svetlosti.

A ti se čvrsto zarekneš i hipnotišeš sunce.

[Shadow]

Sloboda nije pravac, već stanje sebe, klima u sebi voljenom i prokletom.

[Shadow]

***
Ja stvarno ne mislim da Vas dobro znam, ali ni neznani mi niste.
Dozvolite , zato da pljunem u pravcu onog grada gde ste me ostavili da Vas čekam
P.S.
Laku noć Vašim željama da opet izadjem medju ljude.Ja to ne umem.Ja sam uvek ulazio medju ljude
Laku noć Vašim suzama. Vašem nekadašnjem hodu kad spavam.

To je bilo pre mnogo miliona godina.
Beskrajno sam cenio sve Vaše pokušaje da mi ulijete olovo u noge, kao onim lutkama od kaučuka koje se uvek ispravljaju.
Meni je olovo u glavi.

Pisma gospođi Vineti, Dio prvi

b16ccf36d0c3e5132810da58bfe5e48a.jpg

[ina]

Zaboravi da negde na svetu postoje
nekakvi tvoji muževi,
i moje žene,
i postelje u kojima su snovi zanat.

Neka drumovi budu
za mene i tebe pruženi
ove slucajne veceri
daleko
u nepovrat.

Možda smo zato i rodjeni
da jednom tuda odemo.
Da ti milujem kosu
kao da sam ti prvi.

A posle
da jedno drugome
malo lepog dodamo
uz dve-tri mrve ljubavi
i jednu krpicu krvi.

Nikada necu zbog tebe
ici da locem rum,
ni da srocim za vecnost
najbolju pesmu kraj caše.

Malo mi se osmehni
kad se vratiš niz drum.
I nemoj da mi mašeš.

Ni ja necu da mašem.



Kako je Mika bio mudar i romantičan čovjek.

[Shadow]

I znao je da objasni ljubav.
Ono malo nesto kao ljubav za malu djecu, rekli bi mnogi.

A onda procitaju i ovo.



Trebali bi postavljati poeziju, nesto malo kao mi, i tamo gdje nas najvise ima. Tema neka nesto.

A do tad..


Nikad te niko neće ovako tesno grliti
uznemirenu i belu.

Ja sam mornar bez kompasa
kome uvek polude lađe.

Nikad ti niko neće
ovako u krvotok uliti
poslednju nežnost celu,
i pronaći u tebi i nadu i beznađe.

Nikada više nećes
ovako divno truliti
u običnom hotelu,
a ne želeti ipak odavde da izađeš.

Ti si najukusnija krv sveta
koju sam upio hlebom
mog mrkog trbuha.

Ti si so sa oteklih usana
koje smo oljuštili očnjacima
i prosuli po mojim bedrima
i tvojim dojkama.

Ti si najbeskonačnije,
najubitačnije nebo
kraj mog rumenog uha.

Najbesramnija devojka
koju sam sreo među ženama.

Najstidljivija žena
koju sam sreo među devojkama.

Kad ti izgovaram ime,
usta su mi puna krzna,
i tamjana,
i cveća,
i mesa.

U očima mi grme grčevi svetlosti.
U temenu se protežu
grobovi grbavi.

Kad ti izgovaram ime,
sav sam popljuvan,
i čist,
i mek,
i grešan,
i besan.

I polumrtav od ljubavi.

Vidiš koliko mi odjednom
razrokih zvezda
zoblje sa dlana,
zubima od zrele zobi.

Čuješ kako mi vinogradi
štucaju u džigerici,
i seme iz mesa
svetluca kao svitac pod čokoćem.

Naučio sam da uz tebe ričem,
i naričem,
i milujem,
i drobim.

Kad ti izgovaram ime,
sav sam ošamućen od sunca,
i bezbroj zamorenih reči
u ošurenom grlu mi klokoće.

Vidiš kako sam ti ovo srce
od riđeg cica
noktima zakovao
za obnaženi levi rever.

Pod pazuhom sam ti otkrio
toliko mnogo ptica
koliko nikad odjednom
nije video ovaj beskrilni sever.

Hoću da mi zenice pokipe
između tvojih trepavica.

Da budeš ravna od podavanja
i do kostiju prosta od prkosa.

Hoću da sva lica,
od mrtvačkih sanduka
do dečjih kolica,
imaju tvoje prve bore oko usana
i pege oko nosa.

Ovo ti se svetim
u ime svih onih koji su te želeli
po vozovima,
po šetalištima,
po bioskopima,
a nikad ih nisi dotakla.
Ovo sam se nagutao tvoje plave haljine
za sve preživele i nedoživele žeđi,

za sve što mi se u temenu klati
i u ramenima visi.

Ti si ono najlepše što sam uselio
u oči zelene od stakla,
u oči žute od gleđi.

Ti si sve ono jesi.
I sve ono što nisi.

Britvom ću morati
da te ljuštim sa sebe,
da te do krvi, kao krljušt, skidam.

Moraću da te otkidam
kao ljušturu školjke
uraslu u škrapu krečnu.

Jer video sam te svu.
Do stida.
I mnogo dublje od stida.

Jer video sam te večnu,
i isprljanu,
i mlečnu.

Zaboraviću ti usne na trbuhu,
kao beduin dve preklane kamile
u pustinji bez vode.

Sto vekova ću ostati ukopan korenjem
u bele peskovite bregove
tvog užarenog tla.

Sto vekova ću zbog tebe
noktima da se krstim
i kutnjacima molim.

Mesečinu ću kao ražanj
u grkljan da zabodem.

Sto vekova ću ovako da te volim,
užasno da te volim,
sav od paperja i sav od zla.

Beži zato dok možeš!

Ja sam već hiljadu suša
ovom krvlju nadojio.

Beži!
Ja sam već hiljadu potopa
ovim mesom potopio.

Ja sam Crvenkapa koja večera vukove.

Spasavaj se.
Silazim ti u utrobu kao noćna smena
u rudnik srebra.

Kad ti izgovaram ime,
ja sam i smešan i velik,
kao bog
koji se u jesen neizlečivo opio,
pa skita po vojničkim igrankama,
namiguje na ptice
i deli okolo svoja poslednja rebra.

[Koraci_u_noci]

Pa sad, da je mudar bio

[Shadow]

Pa sad, da je mudar bio

A mudar ne bi pisao ovakve tekstove? Je liii?
Ali onda ti ne bi citao ni lajkao

Pa slozit ces se, ljubav je lijepa, taman i na papiru bila.

Gorio si, gorio. Varnicio posvud!

Mojne meni te hladnoce

[ina]

Zašto nije bio mudar...

I zašto se mudrost često asocira za negativni okvir..

[Koraci_u_noci]

Zato sto se povezuje sa proracunatosti. A on je bio satkan od emocija, dusu na jeziku nosio i da je bio mudriji, sigurno bi kvalitetnije i duze zivio