Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...

[Veca]

Korace, najbolje su ti one sutne, kad ih covjek vidi, konta, ne zna se hljeba najest'

[Mister No]

Kritika sistema vrijednosti stara stotinama godina.
Dal se išta promijenilo?

Sonet 66", Vilijam Šekspir

Umornom od svega u smrt mi se žuri,

Jer videh zaslužnog kako bedno prosi,

I nitkova što bogato se kinđuri,

I odanost kako poniženja snosi,

I zlatna odličja o pogrešnom vratu

I savršenstvo u blatnom beščašću,

I device silom predate razvratu

I snagu straćenu nesposobnom vlašću,

I umetnost kojoj moćnik uzde stavlja

I zločince kako vladaju dobrotom,

I mračnjaštvo kako mudrošću upravlja,

I kako iskrenost brkaju s prostotom:

Skrhan, spokojnoj smrti ću se dati.

Od nje me tek ljubav može sačuvati.

[Nice]

Ništa se nije promijenilo...

[medvjed23]

[Koraci_u_noci]

img_1_1767441171223.jpg

[Koraci_u_noci]

𝑲𝒂𝒅 𝒋𝒆 𝒔𝒗𝒆 𝒗𝒐𝒍𝒊𝒎
Kada mi upadne u sobu
I unese sneg na trepavicama
I miriše na napolje.

Kada kupi psa pa ovaj
Hteo - ne hteo, ubrzo
Počne da liči na nju.

Kad se setim da je bila fetus
I takvu je volim
U stadijumu punoglavca.

Na fotografijama iz detinjstva
Kao bebironu sa loknicama
A najvolim zato što se ona
Od tih fotki do danas
Uopšte ne menja.

Kad noću piše
Baterijom po vazduhu
Šalje poruke vanzemaljcima.

Kad me na Rilkeove
Stihove pita:
"A je l' ti se sviđa
Moja nova tašna?"

Kada usisava tepih u 'aljinčetu
I kada je uštinem otpozadi
A ona vrisne:
"Jesi li normalan
Mogla sam tako da poginem ovde!"

Kad slušamo muziku
A ona podigne kažiprst
"Slušaj sad ovaj prelaz
Kako je dobar:
Ram-tara-ram-tira-tam."

Kad je pogledam na neko mesto
A ona stavi ruke preko tog mesta
Kaže: "Što si pokvaren,
Marš tamo!"

Kada donese ćumur
Na poslužavniku
"Evo, malo su mi
Izgorele kiflice", kaže.

Dok čita ove beleške
Pa se iznervira:
"Što lažeš, za one kiflice!"

Kada mi kaže:
"Bože, koliko ti je nos!
To je zato što me lažeš
Pa ti stalno raste
Ko Pinokiju."

Kad kaže
"Ja bih te nešto pitala
Ako obećaš da
Nećeš da se smeješ."

Kad izađe iz kupatila i
Kad joj kosa liči
Na dječji crtež.

Kad šmrca na ljubavni film
I kada opazi da se jedva
Uzdržavam da
Ne prasnem u smeh
Pa stane da me gađa
Korama od pomorandže.

Kad mi kaže:
"Ti mene kad bi ostavio
Ja bih samo legla
Na patos
I umrla..."

Jovan Nikolić

[ironman]

Kad ne bude mene
Ljubicu je pjesmama svojim i tad

[Koraci_u_noci]

Čuj, kad ti je jako teško,
Kad te nešto strašno muči
I kad ti je stvarno tijesno
Na ulici i u kući,
Daj, odmahni lijevom rukom,
Daj, odmahni desnom rukom,
I odlučno, čvrsto kreni
Za nečujnim nekim zvukom.

Kreni stazom koje nema.

To će biti tvoja staza.
Tko zna što ti sutra sprema
Taj tvoj put bez putokaza,
Al znaš: to je tvoja cesta
Što nekamo ipak vodi
I da na njoj nema mjesta
Za drugoga.
Zato brodi!

Ako nekad ipak negdje
Na lud kamen zakoračiš,
Pa kad glavom o tle tresneš
Nemoj zato da se smračiš,
Već, molim te, junak budi,
Ko da ništa bilo nije,
Pa nastavi svojom cestom
Još oštrije nego prije.

A kada ti je zbilja dobro,
Kad pomisliš da si snažan,
Smiri malo svoju snagu
I nemoj da se praviš važan.
I nastavi svojom cestom,
Niti lijevo, niti desno.
Po širokom hodaj usko,
A napni se kad je tijesno.

I jednog ćeš dana stići
Na kraj samo tvoga puta.
Tog ćeš časa možda biti
Bez cipela i kaputa,
Al ćeš znati što si, tko si
I koliko zbilja vrijediš.

Da si Netko samo zato
Što jedino put svoj slijediš.

[Koraci_u_noci]

FB_IMG_1769791033030.jpg

[Nice]

Šarmantno

[Koraci_u_noci]

Osam izgubljenih stihova

Prvi je o tebi, ali neodređen.
Ono čega nema ostaje i peče.

Drugi je o tebi. Jabuke i voda
drhte u daljini dok uza me hodaš.

Treći je o tebi. Ne poznam ga više.
Samo svjetlo munje, vedro crne kiše.

Četvrti je o tebi. Ne vidim ti oči.
Tragovi u blatu, koraci u noći.

Peti je o tebi, a ti si daleko
do mrtvoga mora otišla si rijekom.

Šesti je o tebi, kao da te ima,
kao da si ovdje. Veče je, i zima.

Sedmi je o tebi, jedva da ga čujem.
Pod grlom u mesu skriva se. I ruje.

Osmi je o tebi. Govori i ćuti.
Ponavlja ga ptica. Ti ga nećeš čuti.

[Nice]

Čitaću ovo cijeli dan

[Koraci_u_noci]

img_1_1771340862633.jpg

[Koraci_u_noci]

Volim kada me dodirnu tvoje daljine,
iako se ne viđamo.
Mi se osetimo mnogo češće
od onih koji su zajedno svakog dana.

Toliko te dobro znam
da svoja stanja ne moraš da mi prepričavaš.
I da ti ponavljam kako ćeš biti dobro
kada to nisi.

Znaš da hoćeš.

Mi nismo neko za svaki dan.
Ni ti meni.
Ni ja tebi.

Ali dokle god postojimo,
postojaćemo zajedno.

Nevažno ko se budi i leže pored nas.
Nevažno koliko se ponekad činimo daleki.

Naša povezanost je neobjašnjiva,
kao što smo i mi neobjašnjivi jedno drugom,
pokušavajući godinama da shvatimo ko smo.

Da li samo prijatelji,
ljubavnici,
ili i jedno i drugo.
Ili sve to i još mnogo više.

Mi neprekidno razgovaramo,
i kada mesecima ne progovorimo ni reč,
uvereni da smo tu jedno za drugo.

Zato što znam tvoje nemire.
Zato što znaš moje padove.
Zato što znam tvoje radosti i strahove.
Zato što znaš moje strasti i ludovanja.

Zato što znaš.
I zato što znam.
I kada mislimo da ne znamo ništa.

Kao da nam je zajedno tri života,
a ne samo ovaj jedan,
sastavljen od fragmenata.

Sve tvoje kao da je moje.
I koliko god ponekad bili daleki, suprotstavljeni,
mi smo uvek bliski.
Najbliži.
Na putu ka onom drugom.

I večeras,
kada se možda pitaš — gde sam
i sa kim,

znaj da sam tu.

I ne samo večeras.

Kada se ja budem pitao — gde si
i sa kim,

znaću da si tu.

Znaćemo to oboje.

[Nice]

Prelijepo

[Koraci_u_noci]

Nikad mi nije rekla.
Ni volim te, ni ne volim te.
Ni želim te, ni ne želim te.
Ni značiš mi, ni ne značiš mi.

Nikada mi nije rekla ni da, ni ne,
a ne prestaje da živi u meni.

Uvek je ostala neodređena.
Uvek tu, a nikada tu.

Dugo traje to naše, predugo,
a nikada se nije desilo ništa.

Kada god bismo izlazili,
nije mi dala ni da je uhvatim za ruku.
A opet, nikada nije odbila susret,
poziv.

Nikada je nisam video sa drugim muškarcem.
Nikada nije pričala o drugim muškarcima.
Možda je svih ovih godina sama.

Večna misterija, tajna,
u koju sam zaljubljen, ali pred kojom sam i zatečen.

Možda smo isuviše isti, možda različiti.
Možda sam je samo izmislio, od prvog dana kada sam je sreo.
I to traje skoro dve decenije.

U nekom paralelnom životu bili bismo zajedno.
Ali u ovom,
isuviše toga da bismo bili dovoljni jedno drugom.

Uvek zanemim pred njenom lepotom,
koja nije za svaki dan.
Zato se plašim da je volim.

Plaše se i drugi, a i ona se plaši
da stane i ostane,
pripada.

Stalno joj se vraćam, a nikada je nisam našao.
Uvek je tu, i nikada nije tu.

Kao nedosanjani san,
koji se plašiš da ti se ostvari.

Kao put koji je lep,
samo dok traje.

Voli ljubav, ali se plaši ljubavi.
Voli život, ali se plaši života.

I onoga što ide posle.

A tog posle se plaši.

Kada više nema kud,
kada je samo žena, samo majka, samo jedna od mnogih,
a uvek je htela više, bolje.

Ali gde, sa kim, kako?

Život je najlepši dok ga sanjaš.
Još uvek ga sanja.

Sve ovo bi da ostavi za kasnije,
a to kasnije je proganja.

Prolaze polako tridesete.

Prolaze momci koji bi nešto hteli, a ne znaju šta.

Prolazi i ona.

Srešćemo se ponovo,
nespremni da budemo jedno sa drugim,
a ni da zaćutimo.

Večito negde između.

[Koraci_u_noci]

Većinu mojih žena
Nisu zanimale moje inspiracije i putevi do njih.
Ili ona i nijedna druga,
Ili doviđenja.

Na početku žena sve razume, broji ti vrline.
Posle se ni ne trudi, vidi samo mane.

U međuvremenu se dese deca, ako se uopšte dese,
I sve ono što vas prvo spoji, posle razdvoji.

Ako te zanima šta će da priča o tebi,
Samo slušaj šta će da priča o bivšima.

Nikada to nisi na početku, i uvek si to na kraju.

Prvo se trudiš da je očaraš, posle da je ne razočaraš.
Na kraju, šta god da uradiš, ne valja.

Valjda tako mora.

I sve je protiv tebe.

Filmovi koje gleda,
Knjige koje čita,
Ljudi sa kojima se druži.

Vremenom okrene i roditelje,
Na kraju i decu.

Kao što su svi na početku morali da veruju
Da si pravi izbor,
Na kraju svi moraju da veruju
Da si pogrešan.

I dođu drugi, uvek dođu drugi.

Kao spas od tebe, kao što si im ti bio spas od nekoga.

Zato sam žene najviše voleo kroz pesme.
Jedino je tu sve na svom mestu.

Žene dolaze i prolaze,
Pesme ostaju.

I ja sa njima.

O jednoj često pišem.
Nikada mi ništa loše nije uradila.
Jednostavno me nije htela.

I to je najveća usluga koju je mogla da mi učini.

Nekada najduže traje, ono što se nikada nije desilo.

A moglo je.

A može.

[Koraci_u_noci]

Ima žena koje su čista emocija.
Tako se lako prepuštaju trenutku
da od njih treba učiti život.

Graciozne, ali i narodne.
Imaju stila, ali i duše.
Znaju i na štiklama, a i bose po travi.

Život je za njih igra, ples,
ali su spremne i na rad —
ne samo na provod.

Lako ih je pokrenuti,
svesne da život nije skrivanje, nego izazov.

Na njihovom licu videćete sve.
Svaku emociju.
Sve — samo ne blaziranost.

Lako zavode i lako budu zavedene,
ali teško pripadaju.
Vrlo brzo shvate šta u vezi gube.

Traže sebi sličnog.
A kada ne nađu, vesele se životu,
malim stvarima,
muzici.

Za njih je sve muzika, pesma.
I sve ih u srce dira.

Još uvek nisu ubijene u pojam,
poslovi ih nisu potrošili,
muškarci do te mere razočarali
da neće i ne mogu više.

Mogu.

Sretoh jednu takvu.

Devojka kao iz mojih pesama,
a stvarna.

Nisam je pitao ništa.

Ni da li ima nekoga,
ni šta planira.
Ništa.
Ništa.
Ništa.

Samo sam osetio njeno srce i dušu
i lepotu koja se retko sreće.

I u to malo vremena priče
vratila mi je veru u ženski rod.

Da sam u jednom trenutku pomislio:

Ima žena i žena,
ali samo jedna za ceo život.

Ako je to bila neka —
to je bila ona.

Ali i nju sam pustio,
kao pticu,
tamo gde je najsrećnija.

U slobodu.

A ako jednom poželi da se vrati,
zna da će me naći.

Da letimo zajedno.

[Morgen]