Morgen wrote: 14 Sep 2024, 11:07
Setila se neceg sad… negde 1988 na moru bili, ja curetak, kaze moj otac ko hoce da otpliva sa njim malo dalje a ne da se samo brćkamo u plićaku, ja se javila.
Moj otac je bio jako strog i jako los covek, jos uvek je. Elem, otplivasmo bas daleko i kao neka konverzacija krenula, kako je plaza prljava, kakvi su ljudi fuj (to on pricao) i kaze da je samo mirno i lepo ovako daleko od ljudi.
Kaze, evo, samo neki deo grane nista vise, i pokupi on onako otvorenom šakom tu „granu“ sto je plutala. Ja pogledam i kazem, tata, to je govno.
Meni suze sad idu, po 100i put od tada… da ste vi videli njegovu facu…(on je jako pedantan covek), kako je on to frljaknuo i kako mu bilo loše, oni zvuci skorog povraćanja, ua ua.
E sad problem, ne smijem se ja smijati, JA cu dobiti problem, mene ce zatvoriti u sobu jer sam se smijala.
Valja sad se vratiti, otplivati nazad da se ne smijes. A on psuje, kao da povraca celo vreme, ja iza njega plivam, kroz zube se smijem, kad se on okrene ja zaronim.
Tačno sam mislila umreću od smeha.
Dori, totalno znam kako si se osecala
![Forum [Bot]](./images/ranks/s.png "Forum [Bot]")
Ali nemam pojma za šta je zapela. Samo se prostrla….Po to makadamu
