Šta definiše smislen život u modernom dobu?

[Masamune]

Algoritmi u pozadini su najgori.

Počneš gledati nešto malo više od ostalog onda te samo pumpaju sa sličnim materijalom dok i sam ne počneš imati takve stavove i slično. Ako se trgneš onda super za tebe.

Počneš gledati par klipova o tome da su nacisti ipak bili dobri, pa te navuku na još 100 takvih klipova i onda postaneš ideološki zombi i misliš da su nacisti bili dobri. Ovo je samo jedan od mase primjera.

E to imamo danas na sceni i to ne malo. Sve je više ekstrema na svim stranama. Sredina se gubi. Ljudi više uopšte ne slušaju one druge, već ih po automatizmu trpaju u neke ladice sa etiketama.

[Skin]

Ljudi više uopšte ne slušaju one druge, već ih po automatizmu trpaju u neke ladice sa etiketama.

to je do ljudi, nije do algoritama. nedostatak kultivacije.

da, nazalost algoritmi drustvenih mreza jesu napravljeni da ti daju fiks dopamina dok mahnito skrolas

[Masamune]

Ljudi više uopšte ne slušaju one druge, već ih po automatizmu trpaju u neke ladice sa etiketama.

to je do ljudi, nije do algoritama. nedostatak kultivacije.

da, nazalost algoritmi drustvenih mreza jesu napravljeni da ti daju fiks dopamina dok mahnito skrolas

Slažem se, ali i oni doprinose tome da valja ako je takav materijal kojeg ljudi prate. Nešto su kao katalizatori i slično, ali nisu uzrok naravno. Uzrok je to što si rekla.

[Sioux]

Telekrani

Platforme društvenih mreža manipulišu svojim korisnicima i iskrivljuju naše shvatanje stvarnosti, baš kao što je Džordž Orvel predvideo. Džordž Orvel je u svom distopijskom romanu 1984. stvorio Velikog Brata, odnosno savršenu metaforu za današnje velike tehnološke kompanije. Orvelovi telekrani, koji ne mogu da se ugase, koji snimaju svaki razgovor i nadgledaju svaki pokret čoveka, neodoljivo podsećaju na naše pametne telefone. Baš kao što telekrani automatski nameću programe svojim gledaocima, današnji algoritmi društvenih medija odlučuju šta ćemo videti i oblikuju naše viđenje sveta. Orvelovi likovi, pod nadzorom Partije, pokušavaju da iz svog uma izbace neke ideje, baš kao što mi počinjemo da nadgledamo svoje misli i postupke koji su pod uticajem interneta.

Dva minuta mržnje

U Orvellovom romanu ljudi svakodnevno prekidaju svoje aktivnosti i stoje ispred svojih telekrana da bi izazivali neprijatelje i slavili Velikog Brata. Neprijatelji se redovno menjaju, ali ritual, nazvan Dva minuta mržnje, ostaje isti: U roku od trideset sekundi više se nije bilo potrebno pretvarati. Odvratna ekstaza straha i osvetoljublja, želja za ubijanjem, za mučenjem, za razbijanjem tuđih lica maljevima, počela bi da struji kroz celu grupu kao elektricitet, pretvarajući čoveka i protiv njegove volje u ludaka koji se kezi i vrišti. Pa ipak je taj bes bio apstraktan, neusmerena emocija koja se mogla skrenuti s jednog predmeta na drugi kao plamen acetilenske lampe.

Novogovor

Isto toliko zastrašujuće je kako u 1984., Partija koristi Novogovor kako bi iz jezika izbacila značenje, i tako onemogućila ljudima da imaju određene misli. Smanjivanje broja reči dostupnih ljudima sprečava ih da imaju odgovarajuća osećanja i ideje i zbog toga teže obrađuju i razumeju svet. Kada jezik izgubi svoje značenje („rat je mir, sloboda je ropstvo, neznanje je snaga“), Partija kontroliše ono što se smatra stvarnošću. Činjenice i nezavisne misli, zapravo, više ne postoje: Do 2050. godine – a verovatno i ranije – Starogovor će se potpuno izgubiti. Cela književnost prošlosti biće uništena. Čoser, Šekspir, Milton, Bajron – svi će oni postojati samo u novogovorskoj verziji; ne samo izmenjeni, nego okrenuti u svoju suprotnost. Čak će se i književnost Partije izmeniti. Čak i parole. Kako da se održi parola kao što je ’sloboda je ropstvo’ kad neće postojati čak ni pojam slobode? Cela klima mišljenja će biti drugačija. Mišljenja, u današnjem smislu te reči, u stvari neće ni biti. Biti ideološki ispravan znači ne misliti – nemati potrebe da se misli. Biti ideološki ispravan znači biti nesvestan.

Naš jezik postaje sve skučeniji i jednostavniji, a sve zbog ograničenja broja znakova u porukama na društvenim medijima i upotrebe heštegova za isticanje i promociju dopadljivih i lako razumljivih ideja, događaja i trendova. Na tim platformama nijansirano izražavanje ne predstavlja prednost. Društvene mreže nam otežavaju razumevanje naše stvarnosti čim dozvole bilo kom mišljenju da (bez obzira na to koliko je marginalno) dobije karakter činjenice.

[Koteljubi_kadnisamtu]

Pametan je ovaj Sioux, nie samo roba za ujutru